Ko su žene koje su promenile Srbiju, koje su ih odlike krasile i po čemu su se izdvajale?
- Žene koje su promenile Srbiju su hrabre, talentovane i plemenite heroine od pera, krune, glasa, puške, štafelaja... Dame koje su svojim raskošnim darom, izvanrednim obrazovanjem, moralnom lepotom, herojstvom, borbom za lični i integritet pripadnica nežnijeg pola - snažno krčile put ženskoj emancipaciji. Junakinje naše knjige su žene velike u svojim delima i idealima. Odvažne, borbene, istrajne, prodorne, avangardne. Vladarke, ratnice, književnice, doktorke nauka, lekarke, filozofkinje, glumice, ktitorke, sportistkinje. Prve ili najbolje u svojim profesijama. One koje su živele od 13. veka do danas, menjajući naše društvo i našu svest na bolje. Od Jelene Anžujske, prve vladarke sa oreolom svetice do Ane Ivanović, kraljice belog sporta.
Izdvojte omiljenu Srpkinju iz vaših priča?
- Ovo je uvek najteže pitanje i odgovor uvek zvuči kao kliše. Ali zaista je, na ogrlici na kojoj je nanizano 70 bisera, teško izdvojiti najsjajniji. Meni se svaki put učini da mi je neka druga junakinja najdraža. Ponekad je to Mileva Marić Ajnštajn, žena genijalnog uma, čija blistavost nikada nije zasijala onoliko koliko je trebalo. Ponosna sam što je jedna takva naučnica stranice istorije ispisivala i u mojoj rodnoj Rumi. Ali nekad mi više "legne" vrcavost karaktera i života LJubinke Bobić, glumice za kojom se uvek dizala prašina u beogradskoj čaršiji. Gospođa ministarka sa najdužim stažom, britkog jezika, a mazne dikcije, bila je pravi ženski vragolan.
Poseban odnos imam i prema Desanki Maksimović - poetesi ljubavi, rodoljublja i proleća, čije je sitno lice skrivao veliki, muški šešir. A, onda sve moje aplauze u trenutku pokupi Maga Magazinović, prva žena novinar i prva koja je zatvorenu Srbiju otvorila modernim plesom, performansom slobodnih, bosonogih pokreta. Ili mi svu pažnju odjednom okupira završni "čin" života Anice Savić Rebac - samoubistvo kojim je pokazala svu snagu ljubavi prema preminulom suprugu. Novosađanka koja je, kako su govorili, mogla da spase civilizaciju svojim umom, ali je Srbija nije razumela, želela je što pre da otputuje sa mužem. U večnost.
Kakve su žene bile nekad, a kakve su danas?
- Ako se složimo da svet nikada nije bio previše naklonjen prema ženama, onda je jasno da one i danas moraju da se bore za svoje mesto pod suncem. Da su i sada, kao i nekad, pozvane da biju bar bitku više od muškaraca, ukoliko žele da izvojevaju lične pobede. Ali čini mi se da nama danas nedostaje onaj žar i onoliki entuzijazam pretkinja. Tromije smo. Defanzivnije. Lakše odustajemo od svojih htenja. Izgledamo jače, glasnije govorimo, umemo da budemo i drčne, ali u suštini smo slabije, tiše i pasivnije od žena koje su se borile sa vetrenjačama. Vetar koji danas duva je možda povoljniji, ali mi kao da nismo uvek voljne da mu se prepustimo. Kao da nam je teško da se popnemo do oblaka čije su obrise za nas "iscrtale" neke mnogo odvažnije dame. Jedna Danica Tomić, žena koja je prva poletela u nebeske visine i pravila neverovatne lupinge u vazduhu, dok su njene savremenice imale samo kuhinju kao pistu. Ili Ksenija Atanasijević, prva koja je u Beogradu 1922. godine odbranila doktorsku disertaciju na zaprepašćenje i konstataciju kolega da je "pametna kao muškarac". Ne učimo na prošlosti. Od boljih i hrabrijih. Kada čujemo ime Sofija Jovanović, ne znamo da je to žena kojoj se svet divio zbog ratnih zasluga u balkanskim i Prvom svetskom ratu. I koja je sa fronta, u patriotskom zanosu, izašla bez dela stopala. Zaboravljamo da je jedna Diana Budisavljević ulazila u ustaške logore i od sigurne smrti "otimala" srpsku decu. Ne pamtimo žrtvu Olivere Lazarević, srpske princeze koja je morala da se uda za ubicu svog oca i život nastavi u haremu Osmanskog carstva.
Imamo li danas žene koje mogu da pariraju Srpkinjama u prošlosti?
- Imamo, naravno. Žene i dalje menjaju svet, pa i Srbiju. Boje je nežnijim, ženskim bojama. Pomeraju granice. Imamo sjajne dame u sportu, nauci, muzici, slikarstvu. Bilo bi lepo da se one još više podrže i osnaže. Jer zahvaljujući njima, društvo bi moglo da postane lepše mesto za život.
Kako je nastala ideju za ovu knjigu?
- Tako što je Jelena Jovović, urednica izdavačkog sektora "Novosti", kompanije u kojoj smo koleginica Milena Marković i ja zaposlene kao novinarke, odlučila da napravi i izda malu istorijsku čitanku o izuzetnim Srpkinjama. Moj zadatak je bio da istražim i ispišem biografije o istorijskim damama, o kojima sam delimično već pisala u našem dodatku "Život plus", a koleginica se posvetila savremenicama. Naša slikarka Beca Tanurdžić je uradila predivne ilustracije, pa tako svaku priču prati slika junakinje u punom koloru. Bez njih knjiga ne bi bila potpuna.
Da li ovu knjigu čitaju više žene ili muškarci?
- Iako bismo na prvo čitanje mogli da pomislimo kako je ovo štivo namenjeno isključivo pripadnicama nežnijeg pola, već na drugo bismo mogli da oborimo tu misao. Jer ovo nije knjiga u kojoj se veličanjem žena ponižavaju i unižavaju muškarci. Naprotiv. Ovo jeste priča o heroinama, ali sa njom su na "ti" i pripadnici jačeg pola. Znamo to po reakciji publike iz predivnih biblioteka širom Srbije u kojima smo promovisale knjigu. Poslednjeg dana novembra prošle godine krenule smo od Rume i u međuvremenu napravile deset "književnih krugova". Prvi sledeći je u Irigu, u Prvoj srpskoj čitaonici. Radujemo se novom druženju sa ljubiteljima i čuvarima pisane reči. A, među njima će, sigurna sam, opet biti i muških glava.
Iѕvor:Pravda
