Susret dvojice političkih zvaničnika u Srbiji i BiH sa srpskim episkopima održan je predveče jer se čekalo na Dodikov dolazak iz Beča, gde je na poziv austrijskog vicekancelara Hajnc-Kristijana Štrahea bio, između ostalog, i zbog podrške njegovoj partiji na izborima za Evropski parlament. Dvoiposatnu raspravu iza zatvorenih vrata, Dodik i Vučić su u izjavima ocenili kao „važnu i korisnu“.

– Sa našim dragim predsednikom razgovarali smo o problemima našeg naroda, države i Crkve. Najviše vremena posvetili smo KiM. Konstatovali smo da je, s obzirom na prilike u kojima se nalazimo, neizvesno kako će se naći rešenje na KiM. Borićemo se, nećemo popustiti u odbrani Kosova. Koliko ćemo uspeti nadamo se u Boga, našu istoriju i pomoć prijatelja, ali sve zavisi od situacije u svetu – rekao je patrijarh Irinej, ističući da  „svi vide da se Vučić junački bori za državu, narod i Kosovo“.

Na pitanje da li je to njegov lični stav ili i stav Sabora, patrijarh je odgovorio da je to njegov i stav Sabora.

- Čini mi se da smo dobro razumeli da je važno da razumemo i naše različitosti i poštujemo jedni druge i da verujemo da jedni i drugi radimo najbolje u intersi naše srpske otadžbine – izjavio je Vučić, koji nije želeo da odgovara na novinarska pitanja.

On je istakao da nije neko ko će govoriti da Crkva nema pravo na svoje mišljenje, jer je „Crkva važan društveni činilac, koja ima pravo na svoje stavove“. Milorad Dodik naglasio da je o važnim pitanjima „potreban zajednički stav svih važnih faktora u Srbiji i Srba u celini“.

Izvori ističu da je uprkos zalaganju poglavara SPC za Vučićevo obraćanje u Saboru, o toj poseti doneta posebna saborska odluka sa zapisnikom na insistiranje većine vladika, tako da se aktuelni predsednik Srbije juče našao u istom salonu kao pre tridesetak godina jedan od njegovih prethodnika pokojni Slobodan Milošević. Bivši predsednik Srbije posle „ribanja“ koje je tada doživeo od čuvenog arhijerejskog „trojca“ na „A“ – Amfilohije, Artemije, Atanasije – više nikada nije došao u Patrijaršiju.

Prve nezavnične vesti o tome kako je sinoć prošao Vučić, koji je pre dva dana u Skoplju tvrdio da su „vladike oduševljene njegovim dolaskom“, bile su oprečne – od toga da je „držao banku“ do spekulacija da je bio žestoko prozivan, čime su neki objašnjavali njegovu potrešenost i suzne oči u obraćanju novinarima.

Prema nezvaničnim saznanjima, u diplomatskim krugovima juče je vladalo veliko interesovanje za Vučićevu posetu Patrijaršiji i kako će ga Crkva primiti, imajući u vidu da tamo ima brojne kritičare, utoliko više što kao predsednik parlamentarne republike nema ni ustavna, a ni zvanična ovlašćenja Skupštine Srbije da pregovara o KiM.

U diplomatskim krugovima spekuliše se da je Vučiću važan svaki vid „domaće“ podrške da bi se održao kao pregovarač, jer je pod velikim pritiskom da do kraja juna i izbora u Evropskom parlamentu potpiše pravno obavezujući sporazum sa Prištinom, za koji je na poslednjem sastanku u Berlinu, navodno tražio da se javnosti predstavi kao predlog međunarodne zajednice.

U vrhu SPC spekuliše se da su prethodnih dana na vladike koje su smatrale da saborno zasedanje nije vreme za predsednikov dolazak, pritisak vršili kako vlasti tako i delovi Crkve bliski Vučiću i SNS da dođu bar na prijem. Patrijarh je navodno morao da preko pojedinih beogradskih tabloida, usred saborskog zasedanja, javno iznese „svoju želju da Sabor čuje Vučićevo mišljenje, sagledavanje problema i moguće rešenje“.

Iako je, prema zvaničnoj verziji, patrijarh Irinej inicijator Vučićevog dolaska u Patrijaršiju, mnogi sumnjaju da je reč o izvorno Vučićevoj zamisli zbog promene taktike. On je prošle godine javno kritikovao stavove o KiM oba Sabora SPC – majskog i jesenjeg, kad su srpski episkopi jednoglasno bili protiv priznavanja nezavisnosti i podele KiM. Prošlog maja Vučić je optužio srpske arhijereje da ne nude rešenje, da ne znaju šta je državni suverenitet, zagovaraju „zamrznuti konflikt“, drže stranu opoziciji, „obračunavaju“ se sa neistomišljenicima“.

U novembru, kad je već uveliko prozivao episkopa raško-prizrenskog Teodosija (Šibalića) i igumana Visokih Dečana arhimandrita Savu (Janjića), koji su se dosledno saborskim odlukama javno usprotivili podeli KiM i razgraničenju, Vučić je ponovljeni saborski stav o Kosovu ocenio kao „loše mešanje Crkve u politiku“. On se prvi put sreo sa Saborom SPC u maju 2013, kao prvi potpredsednik Vlade Srbije da bi pojasnio taze potpisan Briselski sporazum, uprkos garancijama koje je navodno tadašnji predsednik Republike Tomislav Nikolić dao poglavaru SPC da do toga neće doći.

Iako je glavni pregovarač tada bio premijer Ivica Dačić, priča se da je Vučić, zahvaljujući episkopu bačkom Irineju (Buloviću), na lični zahtev razgovarao sa vladikama takođe u salonu, ali da to nije prošlo bez sukobljavanja mišljenja i verbalnih incidenata. Kasnije su pojedini episkopi javno prozivali patrijarha kao Vučićevog saradnika u sprovođenju Briselskog sporazuma, pre svega zbog poziva Srbima na KiM da izađu na kosovske lokalne izbore.

Od kad je stupio na dužnost predsednika Srbije, položivši zakletvu na Ustavu i kopiji Miroslavljevog jevanđelja, Vučićev odnos sa SPC je promenljiv. Prve ozbiljnije varnice izbile su kad je krajem 2017. mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije (Radović) javno posumnjao u iskrenost Vučićeve kosovske politike, zbog čega se na njega sručila osuda Vučićevih najbližih saradnika i funkcionera SNS.

Mitropolit se, doduše, SNS-SPS koaliciji zamerio još kad je Dačićevoj vladi služio opelo na protestu Srba sa KiM protiv Prvog briselskog sporazuma. Mnogi sumnjaju da Vučiću u pokušajima da „disciplinuje“ mitropolita Amfilohija pomaže i crnogorski kolega Milo Đukanović, akcijama protiv SPC.

Sve to nije sprečilo patrijarha Irineja da u Banjaluci 2018. na slavi RS javno blagosilja Vučića, što je izazvalo revolt kako nekih episkopa, tako i vernika. Više arhijereja SPC potpisalo je Apel za očuvanje KiM, kritikujući Vučićevu politiku, što je podržao i deo monaštva i sveštenstva, dok se vladika Irinej bački pojavio na Vučićevom „unutrašnjem dijalogu“ o KiM.

Stav Sabora o KiM u maju prošle godine, koji će, kako se nezvanično najavljuje, biti ponovljen i na ovom zasedanju, zahladio je Vučićeve odnose sa poglavarom SPC, pa se jedno vreme spekulisalo da mu se na telefonske pozive ne javlja ni Nikola Selaković, predsednikov generalni sekretar. Odnosi su se popravili krajem 2018. kad je patrijarh Irinej u više intervjua pohvalio Vučićevu „lavovsku borbu za KiM“ i u nekoliko navrata u ime narodnog jedinstva javno kritikovao proteste opozicije širom Srbije.

Patrijarh Irinej je u poslednjem – vaskršnjem intervjuu za TV Hram izjavio da „nije čovek ni jedne politike“, ali u crkvenim krugovima mnogi veruju da svoj opstanak na čelu SPC „vezuje“ za Aleksandra Vučića, čiji je glavni crkveni igrač kao nekada Slobodanu Miloševiću, kako se spekuliše, jedan drugi Irinej – vladika bački.

Otopljavanje i milioni

Otopljavanje odnosa crkvenog i državnog „vrha“ poklopilo se sa finansijskom pomoći koju je SPC, pred jubilej – 800 godina autokefalnosti, dobila od Vlade Srbije. U novembru 2018. Vlada Srbije dodelila je milion evra Patrijaršiji kao dotaciju za izmirenje prispelih zakonskih obaveza, a u martu 2019. SPC je odobrena vladina pomoć od 1,18 milijardi dinara ili desetak miliona evra za nastavak radova na uređenju Hrama Svetog Save u Beogradu. U crkvenim krugovima spekuliše se da su ove novčane „infuzije“ pojedine vladike koristile kao argument za patrijarhovu „slabost“ na Vučića u raspravi o predsednikovom dolasku na Sabor.

Vladika Atanasije na Saboru?

Episkop bivši zahumsko-hercegovački Atanasije mogao bi da bude pozvan na majsko zasedanje Sabora kad se bude raspravljalo o ukrajinskom problemu. U Patrijaršiji mnogi veruju da vladika Atanasije kao jedan od najvećih kritičara Vučićeve kosovske politike u SPC taktički nije pozvan na početak Sabora da bi se izbegao njegov susret sa predsednikom Srbije.

Napad na vladiku Teodosija

Aleksandar Vučić je sinoć na prijemu u Patrijaršiji, kako se nezavnično saznaje, napao vladiku Teodosija da je prošle godina zajedno sa svojim sveštenstviom i monaštvom sabotirao njegovu politiku na KiM. Vladika Teodosije i arhimandrit Sava tada su upozorili na moguće izbijanje incidenata na severu KiM koji bi mogli da posluže kao uvod u podelu južne srpske Pokrajine. Oni su svojim izjavama izazvali ne samo Vućićev bes nego i napade SNS i Srpske liste. Vučić je tada prvi put javno otkrio da radi na razgraničenju, a potom se ispostavilo da ga u tome podržava i predsednik samoproglašene kosovske države Hašim Tači.

Zaratili Biljana Popović Ivković i Sergej Trifunović. Pogledajte OVDE.

Izvor: Danas