Piše: Viktorija Nikiforova
Zbog čega dana i najuspešnijima u zapadnim društvima nedostaje novac?
Svaki turista lako dolazi do zaključka da autentična Francuska, Engleska i Amerika danas postoje samo u malim gradovima i u selima koja izumiru. Megapolisi u tim zemljama su internacionalni habovi u kojima naprosto biju u oči – nepodnošljivo siromaštvo i neverovatan luksuz i skupoća.
Jaz između megapolisa i gradića na Zapadu sve se više produbljuje. Skupoća svega u megapolisima svake godine tera desetine hiljada ljudi da se preseljavaju u provinciju.
„Srednja klasa“ u Čikagu praktično više ne postoji“ – utvrdili su istraživači Univerziteta Ilinoisa minulog februara.
Proučili su kretanje prihoda pripadnika srednje klase tokom proteklih 60 godina. I, utvrdili da je srednjoj klasi 1960-te pripadalo više od polovine onih koji su tada živeli u Čikagu. Danas ih nema više od 16 odsto u gradskom stanovništvu.
Zato je – u istom tom periodu – procenat bogatih skočio sa 5 na 20, a većina ostalih živi od plate do plate i nema nikakvu perspektivu.
Izveštaj Ministarstva stanogradnje i gradskog razvoja SAD šokirao je Amerikance. Pokazao je, naime, da porodice u San Francisku sa godišnjim prihodima od 117.000 dolara treba smatrati siromašnim. A sa tim primanjima se u Omahi i Kentakiju smatraju – bogatima.
U San-Francisku lekar sa godišnjim primanjima do 200.000 dolara može sebi da priušti „standard za srednju klasu“: privatna kuća sa travnjakom, dva automobila, retriver i dvoje dece. Ali, farmeri koji žive oko toga megapolisa – sa 18.000 dolara godišnje (u proseku) – mogu o tome samo da maštaju.
Isto važi i za vaspitačice u dečjim vrtićima (oko 15.000).
Silikonska dolina - "Apl"
Dve trećine porodica sa decom u San-Francisku imaju manje od 117.000 dolara godišnje. Sve će biti tretiranje kao „porodice sa nedovoljnim prihodima“, ali će od toga imati malo vajde.
Jedna anketa je pokazala da oni koji žive u Silikonskoj dolini, a imaju godišnji prihod do 400.000 dolara sebe smatraju samo „srednjom klasom“. Ne toliko zbog skromnosti nego zato što im otplata kredita i hipoteke odnose veliki deo prihoda.
Inženjeri koji rade za Facebook,tražili su susret sa Markom Zakerbergom i zamolili ga da im pomogne jer im je za stan sa dve spavaće sobe bilo potrebno da godišnje zarađuju najmanje 216.000 dolara, a to je i za njih bilo nedostižno.
Cela Amerika zna za bračni par pravnika iz NJujorka koji zarađuju po 250.000 dolara godišnje, ali im od tih pola miliona dolara – kada plate poreze i ono što moraju penzijskom fondu – ostane im (oboma) 278.400 dolara.
Briga o dvoje dece ih je koštala 42.000 dolara za 12 meseci, otplate po hipotekama – 69.000, otplata studentskog kredita – 32.000, porez na kuću – 20.000, komunalije – 5.000, osiguranje kuće – 2.500, otplata kredita za dvoje kola – nešto manje od 10.000, 23.000 za hranu...
Tako je toj bogatoj porodici na kraju godine ostajalo samo 7.000 dolara.
Manje dobrostojeći i siromašniji Amerikanci nisustali na njenu stranu. Većina je bila rezolutna: ne mora se tri puta godišnje ići na skup odmor, ne mora se tri puta mesečno ići u restoran, mogu se kupovati i jeftiniji automobili...
Svi su se saglasili samo oko jednog: da tri četvrtine Amerikanaca ne mogu ništa da uštede za „crne dane“. To potvrđuje i statistika.
Bezmalo 70 odsto građana SAD ima na računu u banci manje od 1000 dolara. A 24 odsto je – bez ikakve ušteđevine.
Merkelova povlači ručnu, Trampovi planovi su je uplašili, drastično menja kurs Evrope! Pročitajte OVDE sve detalje.
Izvor: fakti. org
