Akademik Dimić je govorio o spoljno političkom momentu jugoslovenskog pitanja u periodu od 1943. godine od 1945. godine. Profesor Dimić ističe da Deveti maj nije običan dan, nije bilo kakav datum, da je dočekati daj dan bio veliki uspeh. Akademik Dimić daje odgovor kako izgledaju zamisli vlada Britanije i SSSR-a o posle ratnom geopolitičkom preuređenju jugoistoka Evrope, opisuje političku igru Moskve i Londona oko uticaja u Jugoslaviji, kako teče nadmudrivanje Čerčila i Staljina, objašnjava kako su njihovi dogovori uticali na tok i ishod rata u Jugoslaviji, kakva je uloga Broza i koje su to osobenosti jugoslovenske revolucije, a gde je došlo do preuzimanja tuđih uzora. Pored navedenog iz okvira svoje teme, prof. dr Dimić konciznim izlaganjem razjašnjava ulogu rimokatoličke crkve i zagrebačkog nadbiskupa i kardinala Stepinca u genocidu u NDH. Prof. dr Dimić tvrdi da je:
„titula koju je Alojzije Stepinac dobio 1942. godine, titula koju rimokatolička crkva daje samo na onim prostorima gde se vrši prozelitizam, prekrštavanje.“
Akademik Mira Radojević govorio o emigraciji, odnosno o jednoj grupaciji srpskih političara u poodmaklom životnom dobu koji su Drugi svetski rat uglavnom proveli u Londonu. Profesor Radojević, istražujući delo pripadnika jugoslovenske vlade u emigraciji, je zaključila, da starci nisu bili toliko nesposobni kako ih je obeležila ranija istoriografija i da su ispravno pretpostavili da će:
„Srpstvo biti najveća žrtva te skupe ratne pobede izvojevane tokom Drugog svetskog rata.“
Akademik Radojević objašnjava i odnos Londona prema emigrantskoj vladi Kraljevine Jugoslavije. Pored navedenog iz okvira svoje teme, prof. dr Radojević daje veoma važne odgovore o politici srpskih komunista prema srpskom pitanju u Jugoslaviji, o razmerama ustaškog zločina u Jasenovcu i o zatiranju tragova ustaških zločina od strane komunističke vlasti. Prof dr. Radojević iznosi mišljenje, da su:
„srpski komunisti, upravo time što su žestoko kritikovali svoju naciju, pokušavali da dokažu da su provoverni komunustičkom pokretu i da su oni dosledni internacionalisti.“
Da je postojala duboko uvrežena dogma u okviru KPJ, da je za svo zlo u Jugoslovenskoj kraljevini odgovorna srpska buržoazija i narod koji je iznedrio tu buržoaziju.
Prof. dr Aleksandar Životić je govori o značaju jugoslovenskog prostora u vojnom pogledu, koliki je značaj pokreta otpora koji su postojali na toj teritoriji, o oružanom doprinosu Jugoslavije pobedi nad fašizmom, a naročito koliko je taj doprinos bio u poslednjim fazama rata. Profesor Životić opisuje kako je tekao nastanak i prerastanje partizanskih jedinica u Jugoslovensku armiju, vojne operacije JA, Crvene Armije i bugarske vojske u oslobođenju Jugoslavije i žestok otpor nemačke vojske, a pogotovo snaga NDH. Dr Životić daje odgovore na pitanja o snazi, strukuri i karakteru JA u poslednjim fazama Drugog svetskog rata. Aleksanar Životić dotakao se i kontraverznog pitanja stradanja mladića iz Srbije na Sremskom frontu, iznevši stav da su ovi mladi ljudi poslani s namerom da ih iskusni nemački vojnici pobiju.
Srednjoškolci protestvovali protiv skupa seksualno devijantnih u Novom Sadu i skandirali “Vučiću ped**u”, više o tome saznajte OVDE.
Izvor: Pravda
