Protesti „1 od 5 miliona“ još od decembra prošle godine podrazumevaju okupljanja građana petkom ili subotom u mnogim gradovima širom Srbije s tim što je od 4. maja uvedena i jedna novina – formirana je „slobodna zona“ u Beogradu, u okviru koje organizatori svakodnevno od 13 do 21 sat organizuju tribine i razgovore lidera opozicionih stranaka sa građanima. Iako je primetno da se sve manji broj građana okuplja na protestima, bilo na ulici bilo u „slobodnoj zoni“, većina lidera opozicionih stranaka smatra da borba protiv vlasti ide u pravom smeru.
Lider Narodne stranke Vuk Jeremić naglasio je da nije tajna da postoje mnogi izazovi i da postoje različita gledišta o tome koja je taktika najbolja, ali da je za borbu protiv vlasti najbitniji nastavak protesta, totalni bojkot institucija i jedinstvo na opozicionoj sceni.
– Ovog trenutka, ta tri elementa postoje – protesti su nastavljeni, bojkot je i dalje potpun, a i opozicija je jedinstvena – rekao je Jeremić.
Potpredsednica Stranke slobode i pravde (SSP) Marinika Tepić naglasila je da protesti ne samo da nisu završeni, nego oni tek počinju i da opozicija neće odustati dok ne vidi da je ova vlast sišla sa političke scene. Slično je u slobodnoj zoni govorio i predsednik SSP Dragan Đilas.
– Protesti traju već pet meseci i oni su u Srbiji mnoge stvari već promenili. LJudi zaboravljaju za bojkot parlamenta i spremnost za bojkot izbora, neki su otišli sa pozicija… Jednostavno to je proces koji će se na kraju završiti na jedini mogući način, a to je pobedom demokratije u ovoj zemlji – rekao je Đilas.
I lider „Dveri“ Boško Obradović tvrdi da su efekti višemesečnih protesta opozicije ogromni.
– Dobili smo buđenje javnosti, hrabre građane i ujedinjenu opoziciju koja je stala iza zajedničkog zahteva i što je posebno važno dobili smo konkretizaciju zahteva o sređivanju stanja u RTS i REM-u i fer i poštene izbore. Dobili smo i pobunjene građane koji žele da budu kontrolori vlasti. Poenta svih ovih protesta i „slobodne zone“, koja traje 24 sata svakog dana, jeste ne samo želja za promenom vlasti, već i promena koruptivnog sistema – ističe Obradović.
Opozicija je došla do zahteva koje građani podržavaju i zbog čega bi mogla da reaguje i međunarodna zajednica, kaže Zoran Stojiljković.
Bojan Klačar iz Cesida ističe da je formiranje „slobodne zone“ druga faza protesta koja je nastala pod izmenjenim političkim okolnostima.
– Postavlja se samo pitanje da li je ta faza nastala kao svestan izbor opozicije ili je na to ona bila prinuđena. Slobodna zona je prelazno rešenje dok odnos opozicije i vlasti ne pređe sa ulice za pregovarački sto. Ipak, nema još puno razloga za optimizam da će se to i dogoditi. Zato bi ključnu ulogu u tom procesu mogli da imaju posrednici, pre svih međunarodni akteri kao posmatrači izbora – smatra Klačar.
Profesor na Fakultetu političkih nauka Zoran Stojiljković podvlači da su protesti vremenom evoluirali, menjali krug organizatora i masovnost, ali da se ključni zahtevi i dalje ne ispunjavaju.
– Slobodna zona jeste jedna od faza protesta u želji opozicije da započne pregovore sa vlašću. Nakon zahteva za ostavkama koje su moralni čin, opozicija je došla do zahteva koje većina građana podržava i zbog čega bi mogla da reaguje i međunarodna zajednica kao ključni igrač. Na taj način moglo bi da dođe do otvaranja medija i demokratskog izbornog procesa – kaže Stojiljković.
Sve manje vremena za dogovor
Bojan Klačar iz Cesida podvlači da je sve manje vremena za pregovore i kompromis vlasti i opozicije.
– To bi trebalo da se dogodi do leta kako bi se zakonska regulativa promenila do Nove godine. Pošto ćemo već tada ući u političku kampanju, a možda i formalnu izbornu kampanju jer će se približiti redovni izbori – ističe Klačar.
Pravu istinu o vađenju organa Srbima pročitajte OVDE.
Izvor: Blic
