Brovina, poslanica skupštine u Prištini, mašući slikom iz Iraka koja je scena porno filma, a predstavljajući je slikom sa Kosova i Metohije gde su silovatelji Srbi, iznova je prvenstveno viktimizovala sve žrtve ratnog sukoba. Međutim, i dokazala da politički predstavnici kosovskih Albanaca u novoj akciji usmerenoj protiv Srbije, ne samo što vrše pritisak već nastoje i da "naplate genocid" od građana Srbije, očito neće prezati ni od zloupotreba.
Koliku će podršku - oko Rezolucije za genocid, u kojoj su glavna stavka silovanja - imati od država koje se pitaju i odlučuju, za sada nije moguće precizirati. Cilj političara kosovskih Albanaca je da dobiju međunarodnu podršku jer je zločin - silovanje ono na šta su zapadne države izuzetno osetljive.
Prema saznanjima "Blica" do sada glavnu i najveću pomoć u ovoj nameri imaju od Britanaca. Otuda ne čudi da je jedan od poslednjih međunarodnih nastupa Brovine bio upravo u Londonu na Svetskoj mirovnoj federaciji. Ona je učestvovala na sesiji ženske federacije i to na temu: "Prevencija radikalizacije".
Međutim, šta je radila, čime se decenijama bavila Fljora Brovina, žena koja se poigrala sa strašnim zločinom ali i srpskom i albanskom javnošću? Najkraće bi se moglo opisati: predstavljala sebe kao borca za ljudska prava i kao takva bila priznata u svetu. Zapravo, sve vreme je intezivno radila za OVK, a zarad cilja često na štetu sopstvenog naroda, ali i Srba.
Krajem devedestih godina, ova predstavnica udruženja albanskih žena, tokom 1998. godine držala je predavanja o pružanju prve pomoći na tadašnjem nelegalnom ekonomskom fakultetu u Prištini. Kao lekar pedijatar, držala je obuku pripadnicima albanskih terorističkih grupa. U predratno vreme bila je bliska Ibrahimu Rugovi. Danas se može reći i da je u političkom smislu preletač jer je prošla put od pomaganja Aljbinu Kurtiju lideru "Samoopredeljenja", do PDK na čijem je čelu bio Hašim Tači, a danas Kadri Veselji.
Fljoru Brovinu kosovska javnost pamti i kao organizatora "Marša na Drenicu". Tada su Albanke protestvovale protiv akcija srpskih snaga bezbednosti na području Drenice.
Za strance aktivistkinja i predstavnik međunarodne organizacije "Human peace", Brovina je kontinuirano zloupotrebljavala upravo ovu poznatu humanitarnu organizaciju.
OVK "humanitarka"
Tokom 1998-1999. godine imala je službenu legitimaciju humanitarne organizacije "Human peace" sa kojom je nesmetano prolazila punktove tadašnjih srpskih snaga bezbednosti. Ova legitimacija joj je služila za doturanje sanitetskog materijala, hrane i pomoći pripadnicima OVK. I danas nije poznato da li je Brovina legitimaciju međunarodne humanitarne organizacije koristila za doturanje oružja.
Pod plaštom poznatog humanitarca i raznih vidova humanitarnog rada, Brovina je zapravo bila izuzetno angažovana u ratnim sukobima, koji nisu doprinosili okončanju rata. Radila je na formiranju ilegalnih medicinskih punktova za zbrinjavanje ranjenih pripadnika OVK. Zbog toga je protiv nje i pokrenut krivični postupak.
Tokom 1999. bila je na izdržavanju zatvorske kazne u ženskom delu KPZ Požarevac. Puštena bez suđenja kada je pomilovano oko 200 kosovskih Albanaca. Kako je usko sarađivala sa pojedinim nevladinim organizacijama u Srbiji, za njeno puštanje se zalagala i njena lična prijateljica S.Z. (ime poznato redakciji), predsednica jedne NVO.
Posebnu pažnju oslobađanju Fljore Brovine posvetio je i Bernar Kušner, koji je od 1999. do 2001. godine bio na mestu šefa civilne misije UN za KiM. Kušner je zahtevao da se Brovina odmah pusti iz zatvora. Otišao je dotle da je učestvovao u organizovanju demonstracija protiv UN odnosno samog sebe - protest ispred Unmika.
Koristeći nevladin sektor i sama Brovina se aktivno zalagala za oslobađanje Albanaca koje su vlasti Srbije teretile za terorizam.
"Preletač"
Po završetku rata, Fljora Brovina nastavlja sa angažmanom. Tokom 2000. iznova zajedno sa prijateljicom iz Srbije koja ima kontakte sa stranim NVO, radi na promociji ideologije Aljbina Kurtija, danas lidera "Samoopredeljenja".
Nakon rata, Agim Čeku, aktivni učesnik sukoba u Hrvatskoj ali i KiM, nazvao ju je "neprikosnovenim borcem OVK". Čeku je visoko ocenio pomoć ove "humanitarke" pripadnicima OVK za vreme rata. Tokom 2001. godine Agim Čeku je Brovini lično uručio priznanje za posebne zasluge i doprinos u "postizanju slobode".
Po završetku rata, i to najčešće tokom 2001. godine, Brovina je sa Hašimom Tačijem bila čest govornik na skupovima gde je promovisan i veličan OVK.
Međutim, kako je počela Fljora Brovina, decenijama u međunarodnim organizacijama poštovana humanitarka, koja je pre dva dana i javno zloupotrebila žrtve?
Sastanak sa Bin Ladenom
Pre 24 godine, 1995. tada gotovo nepoznat svetskoj javnosti Osama Bin Laden boravio je u Albaniji, u rezidenciji tadašnjeg predsednika, a potom premijera Albanije Šalje Beriše. Tajnom sastanku prisustvovali su tada dvadesetsedmogodišnji Ramuš Haradinaj, Hašim Tači, a potom jedan borac, drugi politički lider OVK. Na tom sastanku bila je i doktorka Fljora Brovina. Prema nepotvrđenim informacijama, Osama Bin Laden doneo je značajnu sumu novca za borbu radikalnog islama na teritoriji Evrope.
Fljora Brovina, poslanica vladajuće DPK u četvrtak je pokazala fotografiju navodnog silovanja prilikom usvajanja "Rezolucije o genocidu koji su počinili Srbi". Tog dana je javno utvrdila da zna vreme i mesto silovanja. Brovina je naglasila da poznaje žrtvu i porodicu. Dan kasnije, i nakon što je ekspresno razotkrivena njena laž, pred specijalnim tužiocem Kosova, međutim, nije znala identitet "žrtve". Rekla je da je nikad nije kontaktirala, a da je fotografiju navodno dobila 2003. godine od nekih aktivista iz Đakovice, čijih imena se ne seća.
Za sada nije poznato da li je Fljora Brovina pokušala u dosluhu sa liderima kosovskih Albanaca da podmetne laž koja nije prošla, ili se svesno žrtvovala zbog taktike kojom Priština šalje poruku da je odmah spremna da izvede pred sud one koji se poigravaju sa žrtvama. Tako da za sva buduća svedočenja koja ne završe na sudu apriori važi da su tačna.
Inicijativa za promenu zakona
Oba naroda, Srbi i Albanci, preživeli su rat i stradanja. Kako bi se u finišu rešavanja kosovskog statusa oba naroda zaštitila lažnih informacija političara, a koje produbljuju netrpeljivost, među poznatim beogradskim advokatima se pojavila inicijativa da se promeni zakon.
Prema toj zamisli, u zakon bi trebalo da se unese lažno svedočenje u delima ratnog zločina. Izmena zakona bi podrazumevala i raspisivanje poternice za lažnim svedocima.
Manipulacija podacima i "kosovski mentalitet"
Politički predstavnici kosovskih Albanaca prilikom poseta stranim državama i međunarodnim organizacijama tvrde da su srpski vojnici na KiM silovali oko 20.000 Albanki. Ovaj broj žrtava seksulanog zlostavljanja premašuje čak i broj koji Priština navodi da je navodno ubijenih u ratu - 13.595.
Priština je formirala Fond za žrtve silovanja, čime im se obezbeđuje penzija od 230 evra, kolika je prosečna plata na KiM. Prema dostupnim podacima, komisiji se obratilo 1.300 žena koje tvrde da su žrtve silovanja, ali ni taj broj mogućih žrtava nije opstao jer je kosovsku komisiju prošlo njih oko 400. Iako je i jedna žrtva strašna činjenica, kosovski političari i dalje navode broj 20.000, a značajno manji broj žena koje se uopšte obrate, stranim političarima objašnjavaju - kosovskim mentalitetom.
Od srpskih političkih aktera samo je Srpska lista kandidovala ljude za izbore u četiri opštine na severu Kosova. Zašto im je izlaznost važna, da li će posle pobede opet podneti ostavke i čemu služe izbori bez opozicije? Pročitajte OVDE sve detalje ove analize Dojče Vele.
Izvor: Blic
