- SAD su sada umešane u najveće sukobe na svetu koji imaju potencijal da prerastu u rat, a na mestu vozača na sva tri fronta je DŽon Bolton, jedan od najzagriženijih vernika u američku vojnu silu u istoriji Bele kuće - navodi list.
"Gardijan" ocenjuje da je Bolton poslednje četiri decenije "inventar" američke spoljne politike, te da je sve vreme zagovarao najoštrije stavove po bilo kom pitanju koje je pred njega stavljeno.
- On istinski veruje da je svet sa Amerikom kao predvodnikom bolje i bezbednije mesto, ne samo za nas, već i za celi svet - rekao je Mark Grumbridž, koji je radio za Boltona više od 10 godina.
Čini se da je Bolton igrao ključnu ulogu neuspehu drugog samita američkog predsednika Donalda Trampa sa liderom Severne Koreje Kim DŽong Unom u februaru, kada je sastavio maksimalističku listu zahteva za razoružanje u smislu "sve ili ništa", a što je Pjongjang odbacio, navodi "Gardijan".
Isti izvor navodi da je Bolton u centru pažnje i kada je reč o Venecueli, s obzirom da je naglasniji američki zagovornik promene režima u toj zemlji.
- On je u tu svrhu čak snimio video na kome uzaludno poziva pomoćnike predsednika Nikolasa Madura da napuste svog lidera - podseća "Gardijan" i dodaje da se Bolton zalagao da američka Južna vojna komanda nađe agresivnije rešenje za predsednika Venecuele Nikolasa Madura.
U brzopoteznoj eskalaciji tenzija sa Iranom, Bolton je opet preuzeo incijativu promovisanjem vojnog raspoređivanja u Persijskom zalivu, navodi "Gardijan".
List piše da je Bolton naljutio pojedince u Pentagonu, ali i obaveštajne agencije senzacionalističkim spinovanjem podataka o kretanju iranske vojske.
"Gardijan" navodi da je Bolton imao veoma neobičan sastanak o Iranu 29. aprila, ali ne u Beloj kući, već u sedištu Centralne obaveštajne agencije, što podseća na vreme pred rat u Iraku, kada je Dik Čejni, tadašnji američki potpredsednik, učinio istu stvar.
Opisujući stav i ponašanje Boltona, list podseća na epizodu sa brazilskim diplomatom Hozeom Bustanijem, koji je bio generalni direktor Organizacije za zabranu hemijskog oružja i koji je uspeo da ubedi Libiju i Irak da potpišu konvenciju o hemijskom oružju.
- Činjenica da su Libija i Irak potpisale konvenciju potkopavala je američku strategiju rata sa tadašnjim predsednikom Iraka Sadamom Huseinom i Vašington je bio besan i insistirao je da je Bustani time prekoračio mandat - podseća "Gardijan".
List piše da je Bolton, koji je tada bio podsekretar za kontrolu oružja i nije kreirao, već je provodio politiku, u februaru 2002. godine zapretio Bustaniju da se odmah povuče, što je ovaj odbio.
- Bustani je kasnije rekao da mu je Bolton dao rok od 24 časa da se povuče i da, ukoliko odbije, Amerikanci odlično znaju gde žive njegova deca - piše "Gardijan".
Bustani, čija su dva sina tada radila u NJujorku, bio je zaprepašćen ali ipak nije popustio. Međutin, administracija predsednika DŽordža Buša ipak ga je kasnije smenila.
Pročitajte OVDE šta je to potvrdio Erdogan i nabio prst u oko Amerima.
Izvor: Srna/Gardijan
