Natalija Dembinskaja je otkrila da je pre nekih desetak godina u Sjedinjenim Državama oko 60 zemalja imalo svoje zlatne rezerve, uglavnom kako bi obezbedilo sigurnost svojih rezervi u slučaju rata i kako bi povećalo likvidnost, jer se najveći zlatni poslovi održavaju u NJujorškoj merkantilnoj razmeni (NIMEKS).
Štednja zlata u SAD-u omogućila je smanjenje troškova transporta, koji su veoma skupi u slučaju plemenitih metala zbog skupog osiguranja, a Sjedinjene Države su odlučile da plate ove troškove samo u izuzetnoj ekonomskoj ili političkoj situaciji.
Činjenica da su 2018. godine Turska, Nemačka i Holandija povukle svoje zlato skladišteno u SAD i da Italija razmatra ovu meru znači da bi do ove situacije moglo da dođe.
Pored toga, u poslednje vreme se raširila sumnja u to da li SAD drže zlato iz drugih zemalja na odgovarajući način.
Prema američkom ministarstvu finansija, SAD i dalje drže 261 milion unci zlata. Međutim, poslednja revizija ovih rezervi izvršena je šezdesetih godina. Nakon toga, Kongres je blokirao sve pokušaje da se sprovede nova inspekcija.
Ima onih koji pretpostavljaju da Amerikanci koriste strano zlato za sopstvene interese: iznajmljuju ga bankama koje posluju s njim u trgovini kako bi kontrolisali cenu plemenitog metala.
„ Postavlja se pitanje: da li je Vašington spreman da vrati bilo koje zlatne rezerve koje ne pripadaju SAD-u u bilo kom trenutku. Da bi zaustavili rizik, sve više zemalja povlači svoje zlato “, objasnio je analitičar.
Talas povlačenja počeo je 2012. godine, kada je Venecuela odlučila da povuče iz SAD-a svih 160 tona zlata u vrednog devet milijardi dolara. U to vreme, predsednik Ugo Čavez je izjavio da je neophodno vratiti poluge u Venecuelu kako ne bi postali taoci i pod pritiskom Vašingtona.
Predviđanje venecuelanskog predsednika ostvareno je 2018. godine: Banka Engleske odbila je zahtev venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura da se u zlatnim polugama preda 1,2 milijarde dolara.
Centralna banka Holandije je 2014. povukla 20 odsto svojih zlatnih rezervi iz NJujorka (u to vreme je 50 odsto holandskih rezervi bilo u SAD), tvrdeći da je ušteda polovine zlatnih rezervi na istom mestu nepromišljena i neadekvatna. Međutim, analitičari su u pravu: zemlja nastavlja da povlači svoje zlato iz SAD-a kako ne bi zavisila od nepredvidivih akcija američkog predsednika Donalda Trampa.
Dojče Bundesbanka, nemačka centralna banka, takođe je pokrenula program za povlačenje američkog zlata u 2012. Osim toga, Turska je u aprilu 2018. povukla 27,8 tona zlata skladištenog u SAD-u.
Prema Dembinskoj, razlozi za refluks stranog zlata sa američkih štednih računa su očigledni: povećanje američkih kamatnih stopa, pritisak na evro i druge valute, porast geopolitičkih rizika i ekonomski ratovi koje je pokrenuo Vašington.
Usred toga, globalna ekonomija pokušava da smanji svoju zavisnost od američkog dolara, a ulaganja u zlato su sigurna imovina i više se ne oslanjaju na SAD: Vašington, koji sve češće koristi finansijski pritisak, mogao bi jednostavno da zamrzne imovinu “ “nepoželjnih” zemalja u SAD.
Objavljen snimak lansiranja raketa „Uran“ u Baltičkom moru. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: webtribune.rs
