Zbog njenih neispunjenih obećanja kada su u pitanju datumi za predpristupne pregovore, zbog odlaganja datuma članstva za neke od zemalja, kao i stalnog ohrabrivanja pa obeshrabrivanja pretedenata za ulazak u Uniju moglo bi da dođe do “istorijske greške”. Ovi redovi su najvažniji zaključci u nedavno objavljenoj analizi uglednog “Fajnanšel tajmsa” koja se bavi odnosom EU prema Zapadnog Balkanu.

To što je FT primetio u svojoj analizi, Zapadni Balkan već dugo oseća na "sopstvenoj koži". Svest da nema ni mira ni napretka u regionu bez evropske budućnosti opominje i Uniju i balkanske lidere.

Jer, ukoliko i dalje proces proširenja bude pratila dinamika kakva je sada ili, ako se, u skladu sa francuskim najavama EU odluči da se najpre reformiše, pa tek onda krene u proširenje, otvorila bi se opasnost od pucanja balkanskih “nagaznih mina” koje bi ugrozile kako region, tako i samu Uniju. A mina ima svuda - u Srbiji, Makedoniji, Albaniji, BiH, na gotovo čitavoj teritoriji bivše SFRJ...

Istovremeno, tu su i "nebalkanski" uticaji, poput Kine, Rusije i regionalne sile Turske. Nijedna od njih ne krije preterano da ima političke ambicije na ovom podneblju, a sve pod plaštom prijateljstva i ekonomske saradnje, koju neki koriste da se približe EU, a neki da Balkan od te iste EU odgovore, svaka iz svojih razloga.

"Žarišta" u regionu

Slika ne izgleda prijatno kada se evropska budućnost stavi pod ključ - blokada rešavanja spora između Beograda i Prištine koja bi otvorila put eskalaciji sukoba, vraćanje ultranacionalizmu u Makedoniji, raspirivanje ideje “velike Albanije”, eskalacija različitosti i problema u BiH i sve veća dominacija pojedinih svetskih sila na Balkanu koja bi vodila destabilizaciji i umanjenju uticaja EU. To su samo neke od mina koje bi mogle "eksplodirati" ukoliko se Unija ne probudu. Za sada, sve ovo je pod kakvom-takvom kontrolom, ali je pitanje dokle će, i na koji način, to biti moguće.

- Od političkog prijema novih kadnidata u EU u poslednjih dvadesetak godina, menjali su se mnogi kriterijumi, tako da se napravila jedna sveopšta papazjanija. Iako nisu bile spremne, Bugarska i Rumunija su primljene kako bi se sprečio ruski uticaj. Zemlje Višegradske grupe, kako su primljene, počele su maltene da uspostavljaju autoritarne režime. Hrvatska je od prijema do danas značajno otišla unazad. Sve zajedno, toliko je repova, koji su Uniji u isto vreme i upozorenje, ali nameću i pitanje šta činiti sa onim što dolazi. Zato je francuski predsednik Emanuel Makron zagovornik reforme, pa proširenja, jer se jednostavno došlo do krajnje granice podnošljivosti - priča za “Blic” direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov.

Prema njegovim rečima, sada je situacija takva da su dve grupe zemalja “na čekanju” za prijem. U prvoj su Srbija i Crna Gora koje su najviše odmakle, bile su ohrabrene 2025. godinom, ali zbog očigledne rezerve EU, “postoji rizik da se ne ponovi stara greška, jer se radi o zemljama gde je urušena vladavina prava, institucije, sloboda medija, a kada je reč o Srbiji u obzir treba uzeti i Kosovo”.

Pretnje "velikom Albanijom"

Makedonija, kaže, “sa punim pravom očekuje da bude nagrađena za rešavanje višedecenijskog spora sa Grčkom, i zbog iskrene namere da rekonstruiše čitavo društvo koje je zatrovano nacionalizmom i sa urušenom vladavinom prava”. Albanija opet očekuje pokretanje pregovora, ali sa druge strabne preti “velikom Albanijom”, gde su stalni protesti zbog korupcije, urušene vladavine prava...”.

- Sve to zajedno, mogo bi da dovede do usporavanja kompletnog procesa prijema, što bi razočaralo mnoge građane Balkana - priča on.

Kada je reč o Srbiji, “omča oko vrata” je nerešeno pritanje Kosova u vezi čega, kaže Popov, “stalno imamo šumove na vezama, posebno što su SAD utrčale na teren, što inače čine gde god procene da treba”. Osim toga, ne treba zanemariti uticaj drugih velikih sila, poput Kine, ali i Rusije koja se “širi” na Srbiju, a preko Republike Srpske i na BiH. Nije zanemarljiv ni uticaj Turske na deo Balkana gde žive Bošnjaci.

- Sve u svemu, razne su želje i razni uticaji sa čim EU, izgleda, ima problem da se bori, jer ispušta svoje predvorje i otvara prostor za druge sile, a stvari se ozbiljno komplikuju dovodeći do regionalne nestabilnosti na i inače nestabilnom području. Umesto da region vodi u pravcu integracija, stvari su sasvim drugačije, i ne bi bilo toliko iznenađenje da se u nekom trenutku negde nešto “zapali”. Ovo je jeedan galamatijas, i pravo je pitanje kako ga razrešiti bez ozbiljnijih posledica - priča Popov.

"Nagrada" za Makedoniju

Kako kaže, ako izostane nagrada u vidu otpočinjanja pregovora za Makedoniju, to bi moglo da demorališe građane, u Albaniji može da dođe do ohrabrenja težnji za formiranjem “velike Albanije”, a to ona nije lokalna priča, već ona koja bi mogla da obuhvati ceo Balkan i postane jedna “vrlo ozbiljna igranka”.

- Kada je reč o Srbiji, mi smo u međuvremenu bez obzira na sve ovo mogli da radimo na sebi, ali baš i nismo, pa bismo mogli da se zapitamo: Kuda ide naš brod, da li zaista želimo u EU, ili su nam prištinske takse jedan od alibija za nerešavanje problema - ističe Popov.

I doktorand Fakulteta političkih nauka Stefan Surlić kaže da situacija nije sjajna, i da je nepoznanica šta će se sve dešavati, imajući u vidu predstojeće izbore za Evropski parlament.

- Ne znamo kakav će ishod biti niti koliko će region ubuduće biti u fokusu EU. Ne bi bilo iznenađenje očekivati jedan letargičan odnos. Problemi su razni, od niza otvorenih bilateralnih pitanja koji postoje, kao i da nema nagrade za ona koja su rešena. Sve to bi dovelo do jednog sveopšteg odsustva perspektive, a onda ne bi bilo iznenađenje da se poolitički lideri samoorganizuju, da jedni prema drugima, nalaze interesne partnere u okruženjuu pa i sa autoritarnim tendencijama, ali i strane sile, odaljavajući se od Unije - priča Surlić.

Rusija, Kina, Turska...

Govoreći o uticaju velikih sila, on kaže da je njegov utisak da su ti interesi prenaglašeni.

- Kine je interes Balkan kao “luka” za evropsko tržište, a kada je reč o Rusiji, više je posredi da dezavuiše EU. Ako sve ovo bude dozvoljeno, i EU se time ne bude bavila dovoljno, ne bi bilo nemoguće da dođe do nekakve eskalacije, od građanskih sukoba u Albaniji, pa i do etičkih sukoba na severu Kosova i Metohije. Žarišta bi mogld da se otvore ako nema koordinacije sa strane - priča Surlić.

Međutim, on ističe i drugu stranu priče - da ne može glavi krivac biti samo i isključivo EU jer demokratski kapacitet zavisi od samih građana i političkih elitam, a ne isključivo od Unije. Kako kaže, “oni formalno mogu da daju uslove, a mi odlučujemo u kakvim društvima želimo da živimo”.

- Često se čuje da bi zbog izostanka članstva, Unija mogla da ponudi Balkanu da bude dvoriše umesto neke otvorene perspektive članstva, i da mu se se previđa dugogodišnja čekaonica. Međutim, sve i da je perspektiva otvorena, zemlje Balkana ne pokazuju spremnost da reše proboleme, što bi bio teret za EU i unutar EU. Videćemo kako će proči izbori, kakva će biti nova administracija, ali treba imati na umu da ni Balkan nije “ baš odlična udavača” - zaključuje Surlić.

Pročitajte OVDE kako bi predsednici Amerike prošli u Haškom tribunalu.

Izvor: Blic