Članak prenosimo u celosti, a čitaoci mogu da procene da li je reč o ruskoj propagandi ili ipak o tačnijoj statistici od one koju čitamo na Vikipediji.

Zašto je Rusija dobila trku u naoružanju

“Fort Rus njuz je poslednjih meseci objavio niz članaka o važnom pitanju zašto je Rusija očigledno pobedila u trci za naoružanje. To zaista izgleda tako. Zašto? Sve se svodi na nekoliko činioca. Sjedinjene Države imaju potpuno različitu ekonomiju od ruske i vrlo jak oblik “državne subvencije” za vojno-industrijski kompleks. S druge strane, generali su takođe vlasnici deonica u raznim privatnim kompanijama koje zapravo utiču na “stimulisanje” efikasnosti i idu tako daleko da čak i vojnu doktrinu oblikuju prema svojim potrebama, a ne onako kako bi trebalo da bude.

Ove privatne kompanije, za tu veliku maržu, zauzvrat skupo zadužuju vladu i efikasno deluju na ukupne subvencije na tržištu deonica. Ta preduzeća primaju značajne iznose u poređenju sa onim što zapravo proizvode, tako da imaju višak prihoda, profita, koji reinvestiraju u druga područja globalne i nacionalne ekonomije kako bi ostvarili masovan prenos bogatstva od poreznih obveznika do bogatih privatnih osoba koje su nominalno povezane sa vojnim industrijskim kompleksom”, piše Hoakin Flores.

“Rezultat je da uz direktan finansijski podsticaj SAD imaju slabu efikasnost u proizvodnji vojne opreme. Rusija ne namerava i ne mora da brani granice globalnog carstva. Stoga se time ne mora opterećivati, a njena  doktrina je uglavnom odbrambena i regionalna. Iako ima sposobnosti i sredstava za pomoć zemljama poput Kube i Venecuele, to nisu ključni elementi onoga što treba za pobedu. Ruske snage su odbrambene prirode”, stoji u uvodnom delu članka koji je napisao Hoakin Flores.

Portal dalje pojašnjava kako je Rusija vrlo uspešno, ali asimetrično reagovala na trku u naoružanju, dobivši puno više od svog novca u poređenju sa zemljama koje troše mnogo više na svoje oružane snage.

Amerikanci na vojnom polju troše 10 puta više od Rusije. Međutim, čak i Pentagon priznaje da Rusija ima stratešku jednakost u svim sektorima i da je nedavni program nabavke oružja za ovu deceniju gotovo završen. Ruska vojska čak ima stratešku prednost u nekim područjima, uglavnom u hipersoničnim projektilima.

Razumeti paritet kupovne moći

Ali još jednu stvar koju treba uzeti u obzir je paritet kupovne moći (PPP). Kada govorimo o odbrambenim troškovima Rusije, često previđamo činjenicu da Rusija ima vrlo naprednu odbrambenu industriju, uglavnom nasleđe Sovjetskog Saveza, koja se oporavila od katastrofalnih ’90-ih. Dakle, Rusija troši rublje, a ne dolare. Ako uzmemo u obzir PPP, ruski odbrambeni budžet je zapravo mnogo veći i prema tom proračunu vredi kao 250 milijardi dolara.

Za portal Romeo Squared Anders Pok Nilsen piše: “Veličina i obim odbrambenog budžeta i ekonomije Rusije u celini izvor su mnogih rasprava. Tvrdnje koje često čujem su da Rusija ima BDP kao Španija. Očito je da zemlja koja ima BDP poput Španije ne može da održava oružanu silu koja će se dugoročno boriti za svetski primat. Na primer, danski admiral Nils Vang je spomenuo španski BDP u razgovoru za OLFI pre odlaska u penziju. Admiral Vang kaže da se vojne napetosti između NATO-a i Rusije ne mogu uporediti s Hladnim ratom, jer s bruto domaćim proizvodom veličine Španije Rusija ne bi mogla da zaustavi  zapadnu Evropu.”

“Ali postoje neki problemi sa ovim razmišljanjem. Prvo, Sovjetski Savez istorijski nikada nije imao impresivan BDP. Postoji mnogo komplikovanih činioca kada se upoređuju ekonomije različitih zemalja, naročito kada jedna od njih ima fundamentalno drugačiji ekonomski sistem, poput onog komunističkog. Ali, čini se da je Sovjetski Savez u drugoj polovini XX veka imao BDP niži od zajedničkog BDP-a Zapadne Nemačke i Francuske. Zajednički BDP NATO pakta bio je mnogo veći od sovjetskog. Još jedan problem u poređenju sa Španijom je da stvari ne koštaju isto u različitim zemljama.

U nekim zemljama za istu stvar dobijate više novca nego u drugim. Jeftinije je imati veliku vojsku ako su plate niske, a materijali jeftini. Da to uzmemo u obzir pre poređenja različitih zemalja potrebno je korigovati BDP s paritetom kupovne moći (PPP). Nominalno, izražen u dolarima, BDP Rusije i Španije je otprilike jednak. U 2017. godini Rusija je imala dvanaesti BDP u svetu i iznosio je preko 1527 milijardi  dolara, a Španija je bila četrnaesta i imala je BDP od skoro 1314 milijarde američkih dolara.

Tako je ruski BDP 2017. godine bio oko 14 odsto viši od onog u Španiji. Ali, ako brojke poređamo prema paritetu kupovne moći, Rusija je bila šesta, odmah nakon Nemačke i ispred Velike Britanije, Francuske i Španije.

Prema međunarodnom monetarnom fondu ruski BDP/ PPP je tada iznosio nešto više od 4007 milijardi dolara, dok je nemački BDP iznosio skoro 4178 milijardi USD.

Vrlo sličan BDP/PPP u Rusiji i Nemačkoj nas dovodi do zanimljive perspektive. NJihovi troškovi za odbranu, kao procenat BDP-a, ukazuju na istu količinu stvari koje se mogu kupiti.

Nemačka je u 2017. potrošila 44,3 milijarde dolara na odbranu, što je 1,2 odsto BDP-a, a Rusija 66,3 milijarde, što je 4,3 odsto BDP-a, kako prenosi SIPRI. Ali, budući da je njihov BDP prilagođen paritetu kupovne moći isti, Nemačka bi trebalo da poveća troškove za odbranu na 4,3 odsto BDP-a ili na 158,7 milijardi dolara, kako bi sebi priuštila ista ulaganja kao i Rusija.

Budući da je igranje brojevima zabavno, autor članka, Dragoljub Bosnić, odlučio je da koriguje budžete za odbranu Nemačke, Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva s paritetom kupovne moći i da vidi kako se to odražava na rusku vojnu potrošnju. Ruski  BDP/PPP od 4007  milijarde dolara i izdvajanje za odbranu od 4,3 odsto BDP-a znači da su ruski odbrambeni planeri 2017. godine potrošili ekvivalent od 172 milijarde dolara.

Drugim rečima, korigovan s kupovnom moći, Rusija ima veći vojni budžet od Nemačke, Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva zajedno.

Nedavno je objavljen izveštaj da je ruski vojni budžet od 2016. do 2017. pao za 20 odsto. Neki tvrde da je taj pad neizbežan s obzirom na loše stanje ruske ekonomije. Ali, kako je Majkl Kofman objasnio, ruski vojni budžet nije ni umanjen ni neodrživ.

Umesto toga, očito smanjenje troškova za odbranu u 2017. godini posledica je tehničkih aspekata kao što je periodizacija rashoda u državnom budžetu. Pokazatelji ukazuju na stabilan nivo troškova za odbranu, dugoročno održivog za ljudske resurse, materijale i novac.

Dakle, to što Rusija ima BDP poput Španije ne govori mnogo o njenom vojnom potencijalu. Još zanimljivije, Rusija ima odbrambeni budžet sa istom kupovnom moći kao kombinovana vojna potrošnja Nemačke, Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva. I može sebi priuštiti da ga u doglednoj budućnosti i zadrži.

Kao što je primetila Olga Oliker, postoje brojni složeni činioci u poređenju troškova odbrane u različitim zemljama. Na primer, šta koje zemlje uključuju u troškove odbrane? Tu imamo vrlo različite pokazatelje, a oni bi samo ojačali argumente ovog članka.

Evropske zemlje imaju naviku da se njihova potrošnja u sektoru odbrane učini većom nego što zapravo jeste, dok Rusija ima razloga da je prikaže manjom. Isto važi i za Kinu. Pentagon procenjuje da Kina troši oko 150 milijardi dolara na odbranu, međutim, kineska vojska troši juane, a ne dolare.

Tako je kineska vojna potrošnja, izračunata prema paritetu kupovne moći,  oko 400 milijardi dolara. To je jedino razumljivo objašnjenje zašto zemlje poput Rusije zvanično mogu imati skromniji vojni budžet nego, recimo, Saudijska Arabija ili Francuska, ali još uvek mogu biti vojna sila. Zapravo, upoređivanje vojne moći Rusije sa saudijskom ili francuskom prilično je smešno, zaključuje autor.

Teroristi napali rusku bazu u Siriji, ali su vrlo brzo zažalili. Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: logicno.com