Najnovije

GDE SMO MI, A ĐE JE CRNA GORA: Podvlačimo crtu 13 godina otkako se zajednička država raspala!

Tačno 13 godina je prošlo od osamostaljenja Crne Gore od Srbije ili raspada posmrtnih ostataka Jugoslavije. Da li su bile baksuzne ili ne, teško je još reći jer, pored negativnih, bilo je i pozitivnih posledica razjedinjenja "bratskih" država.

Crna Gora (Foto: Jutjub)

Zaviriti u komšijsko dvorište navika je od davnina stanovnika ovog podneblja, pa zato nije zgoreg uporediti Srbiju i Crnu Goru u odnosu na taj istorijski 21. maj 2006. godine i referendum o nezavisnosti. Čini se da su na planu unutrašnje politike i evrointegracija obe države na sličnom nivou dok im odnosi variraju u stilu toplo-hladno.

Unutrašnje sličnosti

Bojan Klačar iz Cesida podvlači pet zajedničkih crta Srbije i Crne Gore u prethodnih 13 godina.

- Prvo, obe države od 2006. su na putu ka Evropskoj uniji, što im je strateški cilj. Drugo, i jedna i druga zemlja imale su turbulentne političke događaje različitih inteziteta i povoda. Treće, obe države su ostvarile određeni progres u životnom standardu građana. Četvrto, i Srbija i Crna Gora se suočavaju sa negativnim prirodnim priraštajem i depopulacionim trendovima, s tim što je u Srbiji to izraženije. Peto, i jedna i druga država stidljivo osvajaju demokratske standarde, imaju minimalnu izbornu demokratiju i ispod očekivanja sprovode reforme u oblasti korupcije, medijskih sloboda i vladavine prava - naglašava Klačar.

Spoljašnje razlike

Postoje i jasne razlike.

- Crna Gora nema otvorenih pitanja u vezi sa teritorijom kao što Srbija ima sa KiM. I to je velika prednost Crne Gore, zbog čega nešto brže sprovodi evropske reforme i otvara više poglavlja na putu ka EU od Srbije. Takođe, Crna Gora je pristupila NATO-u i odlučila se za evroatlantske integracije, dok se Srbija opredelila za vojnu neutralnost. Konačno, odnosi Crne Gore prema državama bivše Jugoslavije su znatno relaksiraniji jer je Podgorica veoma rano napravila otklon od politike Miloševića - objašnjava Klačar i dodaje da su odnosi Srbije i Crne Gore bolji od odlaska Vojislava Koštunice sa vlasti, ali da nikada nisu bili onakvi kakve ih želi većina građana obe države.

Da su zvanični Beograd i Podgorica spremni da reše međusobne probleme kako većina građana želi, imali bi znatno više bilateralnih sastanaka, naglašava Popov.

Podele u Crnoj Gori

S druge strane, politički analitičar iz Crne Gore Srđan Vukadinović ističe ključnu razliku između dve države.

- U poslednjih 13 godina Srbija je promenila nekoliko političkih vlasti i opcija, od DSS preko DS-a i naprednjaka koji su donosili svoje političko-ekonomske programe dok je u Crnoj Gori i dalje već 30 godina na vlasti jedno te ista partija, DPS nastao iz Saveza komunista. Po tome je Crna Gora uz Belorusiju jedinstvena u Evropi. Dakle, radi se o idolopoklonstvu prema jednom vođi i suštinskom jednopartijskom sistemu - kaže Vukadinović.

Prema njegovom mišljenju, Crnoj Gori ne vredi mnogo ni liderska pozicija u regionu na putu ka EU.

- Prosečne plate i penzije u Crnoj Gori jesu veće. Takođe, Crna Gora jeste otvorila više poglavlja u pregovorima sa EU, ali je pitanje šta joj takva pozicija donosi. Glavni problem Crne Gore je taj što je u suštini podeljeno društvo kako etničko-verski tako i regionalno-ekonomski. Sever zemlje je praktično napušten pošto se prazni zbog neravnomernog razvoja koji favorizuje centar i primorje. S druge strane, vidimo da to nije slučaj sa Srbijom koja otvaranjem autoputeva pospešuje razvoj juga. Crna Gora će rešiti problem podeljenosti kada srpska populacija bude deo vlasti u skladu sa svojim izbornim kapacitetima - ističe Vukadinović.

Srbija ne divani

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov apostrofira da je Crna Gora napravila energičan otklon od Rusije za razliku od Srbije.

- Uvođenjem sankcija Rusiji, priznavanjem Kosova i ulaskom u NATO vodi konzistentnu politiku. Takođe, Crna Gora gaji dobre odnose sa svima u regionu dok Srbija ne divani ni sa kim. U odnosima Srbije i Crne Gore danas dolazi do kratkih spojeva kao u slučaju "državni udar", iako su se vlasti u Beogradu držale prilično suzdržano - zaključuje Popov i podvlači da Srbija ima suviše otvorenih pitanja da bi zaoštravala odnose sa Crnom Gorom.

Poeni

Čini se da i vlasti u Podgorici i vlasti u Beogradu odgovara da ne reše sva pitanja u međusobnim odnosima jer im je ta nacionalna tema zgodna za unutrašnju politiku, smatra Bojan Klačar.

Pročitajte OVDE ko je sve na "obuci u Hrvatskoj" i ko vežba na vojnom poligonu 'Eugen Kvaternik'! 

Izvor: Blic

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Kolumne

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA