Klintonova argumentacija o Tuđmanu kao Miloševićevom savezniku na početku ratnih sukoba u BiH ima uporište u nizu američkih diplomatskih depeša, poput depeše iz 1992, iz koje se vidi da američke diplomate u razgovorima s Tuđmanom upozoravaju hrvatskog predsednika da se ne poigrava idejom podele BiH sa Miloševićem jer će time naštetiti Hrvatskoj.
U jednoj drugoj belešci, tek ove godine izvađenoj iz arhive, Helmut Kol poručuje Klintonu da je zabrinut zbog mogućnosti da "Tuđman i Milošević sklope tajni sporazum ispod stola na štetu treće strane".
- Tad bismo imali "veliku Srbiju" i "veliku Hrvatsku". To i dalje ostaje opasnost - kaže Kol Klintonu u februaru 1995.
Jak pritisak
- Spreman sam da svom snagom izvršim pritisak na Tuđmana - dodaje Kol.
Klinton je na te Kolove reči uzvratio:
- SAD žele da ojačaju muslimansko-hrvatsku federaciju, ne želimo da se Tuđman i Milošević dogovaraju svima iza leđa. Ja ću to sprečiti!
Strah Amerikanaca i Nemaca zbog Tuđmanovog i Miloševićevog odnosa vidi se i u depeši iz 1999, u jeku NATO bombardovanja, gde se navodi da je prvi hrvatski predsednik bio vrlo blizu toga da ga Hag optuži za ratne zločine.
- U ranim danima Bosne, nakon što je Tuđman video da Milošević doslovno prolazi nekažnjeno za ubistva, odlučio je da i on takođe može da radi isto. Bio je to neprirodan savez. Trebale su nam otprilike dve godine, počevši od 1994, da okrenemo Tuđmana od savezništva s Miloševićem prema savezništvu s Bošnjacima. To nam je, naravno, koristilo. Armija BiH je ojačala boreći se s Hrvatima, osvojili su teritoriju i potom smo mi s NATO bombardovali. Stoga, kako god bilo, imamo određenih problema s Hrvatskom, ali mislim da možemo da smislimo način da to funkcioniše - zaključuje Klinton.
Nekadašnji predsednik savezne Vlade SRJ Momir Bulatović kaže da je reč o geopolitičkim igrama.
- Ta ideja Tuđmana i Miloševića o kojoj se ovde govori nije ozvaničena ni na jednoj međunarodnoj konferenciji, tako da je teško govoriti šta su bili njihovi interni razgovori. Ove depeše pokazuju tek geopolitičke interese Amerikanaca i Nemaca, a podsetiću vas da je Amerikancima bilo u interesu da bude rata. Milošević je razumeo potrebu za stvaranjem nezavisne hrvatske države, ali je imao problem sa položajem Srba u svemu tome - objašnjava Bulatović.
Hrvati pune dve godine prisluškivali razgovore srpskog vrha: Tajni razgovori Slobe i Klintona
Ko će opstati?
Prema rečima advokata Tome File, Tuđman se plašio Miloševića, to je bila suština njihovog odnosa.
- Znam za priču da je postojala neka salveta gde su Tuđman i Milošević nešto vukli linije, pa delili Makedoniju, Bosnu, pa delili ovo i ono, ali znam da je Milošević rekao da je to sve bilo neozbiljno. Definitivno je Milošević mislio da može da opstane samo Srbija, a Tuđman ga se plašio - ističe Fila.
Lider radikala Vojislav Šešelj, koji je čitao beleške o tome, kaže da nema dilemu:
- Na to gledam negativno zato što se nigde tu ne predviđa budućnost Republike srpske Krajine, kao da se u tim razgovorima podrazumevalo da je to privremena tvorevina. E sad, pitanje je koliko su te beleške prepravljane, doterivane…
Sreli se 42 puta
Franjo Tuđman i Slobodan Milošević su dogovarali stvaranje "velike Srbije" i "velike Hrvatske", tvrdi hrvatski general Ivo Jelić, nekadašnji zapovednik Četvrte brigade hrvatske vojske, u intervjuu za Slobodnu Dalmaciju.
- NJih dvojica su se tokom rata sastali 42 puta. Je li se za vreme Drugog svetskog rata Hitler ikad sastao s Čerčilom? Ili sa Staljinom? U slučaju Tuđmana i Miloševićeve ponude, suština je podela Bosne, to je jedini razlog njihovog sastajanja - rekao je Jelić.
Pročitajte OVDEšta je ruski vojni ekspert poručio Srbima.
Izvor: Srpski telegraf