“Naš sastanak se održava u izuzetno složenom međunarodnom kontekstu. Kvalitativno se razlikuje od prethodnih razdoblja “Hladnog rata” i kratkog trijumfa američkog unipolarizma. Sukob između svetskih sila je u to vreme bio napet, ali generalno predvidljiv i uokviren nizom jasnih pravila.
U današnjem svetu nivo nereda i nesigurnosti ubrzano raste. Propao je stari odnos snaga, a pravila su revidirana ili uništena u svim područjima međudržavne saradnje. Glavni uzrok procesa kom svedočimo leži u oklevanju takozvanog zapadnog sveta, na čelu sa Sjedinjenim Državama, da prepozna nepovratnost procesa formiranja multipolarnog sveta.
Želja evroatlantske elite da održi vodstvo, koje se do nedavno činilo neospornim, jasno je vidljiva.
Nemački filozof Valter Šubert je početkom XX veka o Englezima rekao kako, za razliku od drugih naroda, gledaju na svet kao na fabriku i traže samo ka dobiti i koristi. Nakon raspada Sovjetskog Saveza mogli smo da vidimo kako su Amerikanci, istorijski i politički naslednici Britanaca, izgradili i proširili svoju fabriku, ili bolje rečeno, svoje poslovanje, a sada već dugi niz godina šire svoju dobit na globalnom nivou.
Mnoge zemlje, poput bivše Jugoslavije, kasnije Avganistana ili Iraka, okusile su taj ekonomski model. Ali početkom novog veka je za atlantiste nešto pošlo po zlu”, rekao je Sergej Nariškin, krajem aprila, na Međunarodnoj konferenciji o bezbednosti u Moskvi.
“Države i narodi počeli su da podsećaju Vašington na svoj geopolitički suverenitet na sve načine, uključujući gorke. Globalna finansijska kataklizma iz 2008. godine otkrila je krhke temelje globalne liberalne ekonomije koju je izgradio Zapad.
Do sada nisu otkriveni novi izvori visokog i stabilnog rasta. U zapadnim zemljama stanovništvo nije bilo spremno na ozbiljne posledice krize, niti na eksperimente svojih elita u području multikulturalizma i zamene tradicionalnih identiteta. Dokaz za to je naglo jačanje antisistemskih, nacionalističkih i populističkih snaga.
Narodi šalju jasne poruke vlastima da se osećaju prevarenima. Ali umesto adekvatnog odgovora, elite mrmljaju o mitskom “stranom uplitanju” i organizuju “lov na veštice”, podseća direktor ruske inostrane obaveštajne službe.
“Mnogi od spomenutih problema više ne bi bili relevantni da je zapadna elita naučila da gleda na međunarodne odnose ne kao na “igru s nultim ulogom”, već kao na sredstvo zajedničkog rešavanja nagomilanih problema. Međutim, globalno poslovanje ne može da prestane da raste i dopusti pad profita. Umesto toga, radije će uništiti međunarodni pravni sistem i bezbednosnu arhitekturu, što je nepovoljno i nepraktično.
Podstaknuti sebičnim razlozima, Amerikanci i njihovi poslušni saveznici, sve više koriste silu kako bi na štetu multilateralnih ugovora odbranili svoje interese. Oni otvoreno pokušavaju da destabilizuju mnoge delove sveta. I sve više deluju ne samo bez poštovanja normi međunarodnog prava, nego i protiv zdravog razuma. Upečatljiv primer je situacija u Venecueli, koja se sada cinično devastira prema istom modelu, kao Libija ili Sirija.
Bela kuća govori o opasnosti od nekontrolisane imigracije, planira da potroši milijarde na jačanje granice s Meksikom, a istovremeno pokreće novi građanski sukob koji uzrokuje novu humanitarnu katastrofu. I ovaj put gotovo sama.
Takva arogancija i slepoća su neki od glavnih izazova međunarodnoj bezbednosti. Ovaj opasan kurs se nije ograničio samo na Venecuelu, koju Sjedinjene Države, sudeći po njihovom ponašanju, smatraju svojom pokrajinom. Pogledajmo SAD, Veliku Britaniju i njihove najodanije saveznike u NATO-u kako progresivno krše temeljna pravila i multilateralne aranžmane u pitanjima od ključnog značaja za stratešku stabilnost, kao što su kontrola naoružanja i oružje za masovno uništenje.
Oni krše načela slobodne trgovine, temeljne za globalni finansijski i ekonomski sistem koji su sami izgradili. Proizvoljno tumače međunarodno pravo, napadaju teritorije suverenih država, ubijaju desetine i stotine hiljada civila i nameću sankcije geopolitičkim rivalima”, rekao je Sergej Nariškin.
“Sam pojam “prava” je postao šala nakon što su Britanci pravnu frazu uveli kao“vrlo verovatnu”, a druge zapadne zemlje su to smatrale dovoljnim za masovno proterivanje ruskih diplomata. Odluka Vašingtona da prizna Jerusalim kao glavni grad Izraela i Golansku visoravan kao teritoriju jevrejske države, usprkos rezolucijama Ujedinjenih nacija, kao i jednostrano povlačenje Vašingtona iz iranskog nuklearnog sporazuma, potkopava napore za stabilizaciju Bliskog istoka.
Nadalje, ugroženo je načelo upravljanja krizom kroz multilateralne pregovore. Naglasak na upotrebu sile, bez obzira na načela suvereniteta, teritorijalnog integriteta i neuplitanja u poslove drugih država, temeljni je element doktrine Trampove administracije, uključujući strategiju nacionalne bezbednosti i američku strategiju za borbu protiv terorizma.
U tom kontekstu, mnoge regionalne sile počinju da se ponašaju agresivnije, oslanjajući se na silu za rešavanje dugotrajnih, graničnih sporova ili za jačanje svojih vojnih i političkih pozicija. Rezultat toga je lančana reakcija, a mehanizmi kolektivnog odgovora su još više potkopani.
Promišljeno donošenje odluka zamenjeno je impulsivnošću i prevladava sebičan pristup. Povećava se rizik od takozvanih “slučajnih sukoba”, koji su izazvani jednostranim i spontanim delovanjem pojedinih aktera koje je teško predvideti. Sve više ljudi u svetu je zarobljeno u sukobima različitih intenziteta. Stoga, čak i mala provokacija može biti dovoljna da pokrene globalnu krizu.
Setite se Prvog svetskog rata. Mislilo se da je neka velika sila spremna nešto da oslobodi, ali doslovno “to se dogodilo”, sa desetinama miliona mrtvih, a neke sile su nestale sa globalne geopolitičke karte. Pre sto godina čelnici država su se, kako bi opravdali svoje postupke, mogli pozvati na nepostojanje međunarodnih pravnih mehanizama za rešavanje sukoba u ranoj fazi.
Danas takvi instrumenti postoje, ali ono što mi zovemo Zapad, a posebno Sjedinjene Države, stalno ih uništavaju, a da ne nude ništa novo, nego “udar na tlačitelje” ili prazne izjave o jačanju njihovog takozvanog univerzalnog, liberalnog poretka, čiju realnost propituju i sami njegovi autori. Ta neodgovornost se verovatno objašnjava činjenicom da Sjedinjene Države nisu pretrpele istorijsku traumu rata koju su pretrpele druge nacije, posebno Rusija i evropske zemlje”, veruje direktor ruske obaveštajne službe SVR.
“Rusija, koja je pretrpela tri razorna rata u poslednjih 100 godina, se nikad nije umorila od traženja drugih članova međunarodne zajednice da rade zajedno kako bi se pronašla rešenja za nagomilane probleme. Nažalost, čak i u područjima gde se odvijaju takvi pregovori, kao što su borba protiv terorizma ili informacijska bezbednsot, zapadni partneri i dalje svoje ruke drže u džepovima. To, naravno, ne znači da s njima moramo prekinuti kontakte ili ih izolovati.
Dijalog se mora nastaviti, između ostalog i da bi se sprečio potpuni kolaps trenutnog međunarodnog sistema, koji ipak jamči stratešku stabilnost. U trenutnoj situaciji napetosti potrebno je slediti put ne uništenja, već jačanja globalnih i regionalnih formata.
Zapadu, predvođenim Sjedinjenim Državama, nedostaje zrelosti i hrabrosti za kretanje u tom smeru. Tako će preostali centri moći biti prisiljeni da planiraju globalnu budućnost bez Zapada.
Kako bi se zamenio zastareli liberalni univerzalizam, mora se pojaviti novi pravedan i stabilan svetski poredak. On mora biti uspostavljen u uslovima i oblicima koji će jamčiti zajedničko postojanje država i regionalnih zajednica tako da svako za sebe zadrži pravo na razvoj.
Uveren sam da će neke snage zapadnih zemalja, svesne rizika koji pogađaju međunarodnu zajednicu i koje su vođene temeljnim instinktom preživljavanja, biti više uključene u taj proces. Konture budućeg globalnog sistema još su obavijene maglom neizvesnosti. Odgovor na pitanje hoće li se osigurati istinsko jedinstvo u različitosti ili će, još jednom, sve služiti kao pokriće za moć malog kluba odabranih, uveliko zavisi od našeg zajedničkog rada.
Moskovska konferencija je izvrsna platforma za taj rad i produbljivanje saradnje u području globalne i regionalne bezbednsoti”, zaključio je Sergej Nariškin u svom govoru na Međunarodnoj konferenciji o bezbednosti, koja se od 23. do 25. aprila 2019. godine, osmu godinu za redom, održala u glavnom gradu Ruske Federacije.
Zašto je Rusija dobila trku u naoružanju pročitajte OVDE.
Izvor: logicno.com/ Nermin N.
