Kina je najveći vlasnik američkog javnog duga, a izvela je najveću prodaju vrednosnih papira američkog trezora u poslednje dve godine, smanjujući svoja ulaganja u ovaj posao na 1.120 milijardi dolara. Naravno, ovo je još uvek veliki iznos, ali je trend smanjivanja očigledan.
Podsetimo i da se Rusija gotovo u potpunosti rešila američkih državnih obveznica. U junu 2017. je Rusija imala američkih državnih obveznica u iznosu od 110 milijardi dolara, da bi do kraja 2018. prodala gotovo sav portfelj i zadržala je oko 14 milijardi dolara američkog duga. Nakon toga je prodala još deo američkog duga i sada u rezervama zemlje ima 13,7 milijardi dolara američkih vrednosnih papira. Pad je još značajniji ako uzmemo 2012. godinu, kada je Rusija držala preko 170 milijardi dolara američkog duga.
“To je pre svega politička odluka. Centralna banka Rusije je držala 30 odsto svojih aktiva u američkim državnim obveznicama i uvek je za to bila kritikovana. Prema tome, s obzirom na američke sankcije, korak usmeren na smanjenje dolarskih rezervi deluje logično”, rekao je Sergej Suverov, glavni analitičar brokerske kompanije BKS.
Sada je Kina u 12 meseci koji su završili u martu smanjila svoja ulaganja u vrednosne papire za 67,2 milijarde, odnosno 5,6 odsto kineskih ulaganja u tu imovinu, prema investicionoj banci UBS. Prema analitičarima, Kina ne preti da će prestati kupovati američke vrednosne papire ili se upustiti u neposrednu prodaju, koja je prethodno već uzdrmala tržište obveznica.
Peking je najverojatnije učinio taj korak da odbrani nacionalnu valutu. Zapadni analitičari su uvereni da bi masovna prodaja američkih državnih obveznica mogla pogoršati trgovinske pregovore s Vašingtonom, jednom od dve najveće ekonomije na svetu, a dugoročni učinak tih mera bi bio nejasan. Međutim, trgovinski pregovori su propali i nema zanakove za njihovo ponovno pokretanje. Barem ne kratkoročno.
Važno je napomenuti da izdavanje trezorskih obveznica Vašingtonu dopušta finansiranje povećanja javne potrošnje, stimulira privredni rast i održava niske kamatne stope. Ako Kinezi odluče da se reše američkog javnog duga ili značajno smanje njegov udeo tržišta, doći će do neravnoteže.
SAD bukvalno zavise od stranih kupaca tih vrednosnih papira. Masovna prodaja trezorskih zapisa uzrokovala bi drastičan porast kamatnih stopa, što bi zadalo strašan udarac prvoj svetskjm privredi. “Masovna prodaja američkih trezorskih obveznica je najmoćnije oružje kojeg Kinezi mogu koristiti u sukobu sa Sjedinjenim Državama. Ako bude potrebno, oni ga iskoristiti”, kaže ekonomista Sung Von Son.
Kina je najveći vlasnik američkog javnog duga, čak i nakon što je njen udeo pao na 17,3 odsto u poređenju s drugim vladama i najniži je od juna 2006. Japan i Velika Britanija su na drugom i trećem mestu na listi.
Problem za Vašington je što američki dug ne prodaju samo centralne banke, već i privatni investitori koji su ubrzali prodaju američkih dužničkih vrednosnih papira. U martu su prodali američkog duga u vrednosti 21,7 milijardi dolara, pokazuju podaci koje je u sredu objavio američki ministar finansija.
Japan, drugi po veličini nosilac američkog duga, povećao je svoje udele u trezorskim zapisima u martu na 1078 milijardi dolara, najviše od decembra 2017.
Međutim, podaci američkog ministarstva finansija pokazuju da je Japan u martu prodao 11,07 milijardi dolara duga američke vlade, najviše od februara 2018. godine.
Državni dug Sjedinjenih Država je ove godine porastao iznad 22.000 milijardi dolara, a predviđa se da će se nastaviti rasti svake godine za 1000 milijardi dolara tokom sljedeće decenije.
Odluka Pekinga da pokrene prodaju američkog duga, iako ne tako masovnu kako neki tvrde, takođe je politička odluka, posebno u uslovima trgovinskog rata sa Sjedinjenim Državama u kom Donald Trump vjeruje da pobeđuje.
Američki predsjednik Donald Tramp se pohvalio kako njegove povišene carine na kineski uvoz u SAD štete Kini, dok njegovoj zemlji donose korist u smislu ekonomskih dividendi.
“Ubijamo ih s carinama, Kina je potpuno ubijena”, rekao je Trump za Foks NJuz u intervjuu snimljenom prošle nedelje i emitiovanom juče.
Tramp je tvrdio da će Sjedinjene Države uzeti 100 milijardi dolara i više nakon podizanja carina 10 maja. Također je rekao da je povećanje carina izazvalo egzodus kompanija iz Kine i da mnoge premeštaju proizvodnju u druge azijske zemlje, uključujući Vijetnam, čime je ugušio kinesku privredu.
Peking je kao odgovor usvojio odlučniji kurs i otkad je Tramp naglo podigao carine je signalizirao da se bilo kakvi potencijalni razgovori neće uskoro nastaviti.
Pročitajte OVDE zašto je kineski džin opasan po bezbednost SAD.
Izvor: logicno. com/L. R
