Ovo su poruke predsednika Mila Đukanovića i premijera Duška Markovića, povodom 21. maja Dana nezavisnosti, a u vezi sa odlukom Vlade da usvoji predlog Zakona o slobodi veroispovesti i pravnom položaju verskih zajednica koji je svojim sadržajem ogorčio većinski pravoslavni narod koji baštini tradiciju Mitropolije crnogorsko-primorske i njenih eparhija. Taj predlog upućen je Venecijanskoj komisiji nakon čega će se odrediti poslanici državne Skupštine.
Strahuje se da bi ovaj akt mogao "otvoriti vrata" hramova malobrojnim pristalicama kanonski nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve i Mirašu Dedeiću!
- Donošenjem Zakona o slobodi veroispovesti stvaraju se uslovi za pretpostavke da se ozbiljnije posvetimo rešavanju crkvenog pitanja. Verujem da to značajno može doprineti regulisanju brojnih pitanja u opštoj osetljivoj sferi. Naše političko polazište je da svako novo rešenje mora slediti osnovni cilj - prevazilaženje nasleđenih dubokih podela u crnogorskom društvu - kazao je Đukanović.
Predsednik Vlade veruje da je ovaj zakon korak napred za demokratiju i osnovna ljudska prava.
- Država će imati snage i odlučnosti da ga sprovede u život, kakva god bila i odakle god dolazila eventualna protivljenja - poručio je premijer.
O najavljenom rušenju crkve Svete Trojice na Rumiji i Krstionice "Suza NJegoševa" na Miholjskoj prevlaci, Marković, kaže da Vlada tom pitanju prilazi sa punim senzibilitetom, kako se ne bi pojačavale podele u zemlji među pravoslavnim stanovništvom.
- Društvena kohezija nam je cilj i potrebno nam je strpljenje da bi ga postigli. Naravno da nećemo dozvoliti da se na državnom ili zemljištu verskih zajednica, suprotno zakonu, grade verski objekti samo zbog toga što je to zapelo za oko nekom svešteniku - dodao je Marković.
Mitropolija crnogorsko-primorska ocenjuje da je ovaj zakonski akt gori od nacrta zakona iz 2015. godine.
- Da li ima smisla da crkva dokazuje da je postala vlasnik nečega posle 1918. godine? Polazi se od pogrešne pretpostavke da je država pre 1918. držala u vlasništvu crkvenu imovinu što nije tačno i ne postoji nijedan relevantan dokaz. Pitam ljude iz Vlade da li oni imaju dokaz da je i pre te godine država bila vlasnik? Upravo su dva sudska procesa, za crkve na Kruševcu u Podgorici i Ćipuru na Cetinju, dokazala da objekti građeni u vreme Kraljevine Crne Gore ne pripadaju državi nego verskoj zajednici - kazao je Gojko Perović, rektor cetinjske Bogoslovije.
Iz Mitropolije crnogorsko-primorske su još ranije uputili pitanje nadležnima u državi - da li je Crna Gora bila i da li je sada vlasnik imovine Islamske zajednice i Rimokatoličke crkve? Ko je bio vlasnik crkvene imovine drugih verskih zajednica na teritoriji koja se nije nalazila u Knjaževini i Kraljevini Crnoj Gori, a koja se danas nalazi na teritoriji Crne Gore? Odgovor nikako da stigne.
Galimatijas
Ima li smisla trošiti energiju i polet i države i crkve da dokazujemo da su dva i dva četiri? Polazeći od jedne takve neozbiljne i površne pretpostavke ulazimo u jedan galimatijas koji će nam samo oduzeti vreme i energiju umesto da stvaramo sekularno društvo u kome se zna šta kome pripada - kaže otac Gojko Perović.
Podrška Bošnjaka
IZ Kotorske biskupije saopšteno je da oni još nisu proučili predložen Zakon o slobodi veroispovesti, ali da će naknadno o tom aktu dati mišljenje. Takođe, nema zvaničnog stava Islamske zajednice u Crnoj Gori, ali ima Bošnjačke stranke, koja je koalicioni partner DPS na državnom nivou. Oni pozdravljaju ovaj akt koji je usvojila Vlada, poručujući da će "kroz dalju proceduru" podržati njegovo donošenje.
Podvlačimo crtu 13 godina otkako se zajednička država raspala! Pročitajte OVDE gde smo mi a gde Crna Gora.
Izvor: novosti. online
