Ovaj sistem je fotografisan na jednom od poligona koje koristi američka vojska, a prema tvrdnjama vojnih eksperata njegovo poreklo je Ukrajina. O tome kako je sovjetsko naoružanje uspelo da „pređe okean“ opširnije u nastavku teksta.
Fokus na što realniji trening
Protivvazdhoplovni raketni sistem S-300PT je usvojen u naoružanje sovjetske armije još 1979.godine. Ovaj sistem je imao zadatak da zameni starije raketne sisteme S-125 i S-75. Do sredine 90-ih godina prošlog veka napravljeno je oko 2000 ovih sistema, uključujući i njihove modifikacije. S-300PT je imao sposobnost da detektuje i uništi aerodinamične ciljeve koji su leteli brzinama do 1,300 m/sek (4,500 km/č). Efektivna zona uništenja se nalazila na daljini do 50 km.
Ovi raketni sistemi su davno povučeni iz operativne upotrebe ruske armije. Umesto S-300PT usvojeni su savršeniji PVO raketni sistemi koji se odlikuju daleko ozbiljnijim dometom svojih raketa. Prema rečima bivšeg zamenika komandanta vojske PVO ruske armije, general-majora Aleksandra Tazehulahova, Amerikancima nije toliko važno da znaju principe rada ovih sistema. NJima je daleko važnije da proniknu u taktiku njihove primene.
„Oni su više posvećeni praktičnim rezultatima, a manje ih zanima teorija“- rekao je Tezahulahov za internet portal RIA Novosti. U SAD se nalazi veliki vojni poligon White Sands, na kome se testira veliki broj obrazaca vojne tehnike koji se nalaze u naoružanju potencijalnog neprijatelja. Pomoću ove tehnike, u ovom slučaju konkretno sistema PVO, izvode se uvežbavanja ratne avijacije gde se pokušavaju rešiti dve stvari: prvo, traži se najefikasniji način da se ovi sistemi „zbune“ i savladaju i drugo, kako se i na koji način maksimalno može neutralisati njihovo dejstvo. Ključna tačka celog procesa je da američki piloti izvode taktičke varijante u realnim uslovima, sa materijalizovanom tehnikom verovatnog protivnika“.
Prema rečima ruskog general-majora svi noviji sistemi PVO,osim daleko naprednijih tehničko-taktičkih sposobnosti u odnosu na svoje prethodnike, funkcionišu na daleko složenijem principima. „Ovakva situacija nije karakteristična samo za naše modele savremene tehnike, nego i za američko naoružanje“- napominje ekspert. „Na primer, protivvazduhoplovni raketni sistem „Hawk“ može da se modernizuje do beskonačnosti, ali će u svojoj suštini i dalje ostati onaj stari sistem. Istina, kod njega će se unaprediti sposobnost zaštite od elektronskog ometanja, kao i čitav niz drugih parametara. Međutim, što se tiče taktike njegove primene, ona se bitnije neće izmeniti. Upravo iz ovog razloga američke vojne eksperte ne interesuju karakteristike datog sistema, nego načini na koji se dotični sistem može taktički primeniti“.
Ukrajina kao glavni izvoznik sovjetske tehnike u SAD
Ono što je bitno napomenuti da se sistem S-300PT veoma malo razlikuje od najnovijih sistema koji se nalaze u naoružanju PVO. Dakle, jedan od najvažnijih zadataka američkih specijalista jeste, da se njihovi piloti nauče da vizuelno identifikuju ovaj kompleks iz vazduha. „Naravno da je moguće trenirati i sa maketama ovog sistema“ –napominje general, „ali kada u vežbi imate realan borbeni kompleks, onda de dobijaju objektivne karakteristike treninga.
Sa druge strane, glavni urednik časopisa „Arsenal Otadžbine“ Viktor Murahovski je optimističnije raspoložen. On je napomenuo da Amerikanci svoja iskustva izvlače iz sistema koji je odavno prevaziđen, i koji u suštini nema ništa zajedničko sa modernim ruskim sistemima familije „300“ i „400“.
„Ništa specijalno oni neće naučiti uvežbavajući se sa sistemom S-300PT. Za efikasno izučavanje sposobnosti savremenih raketnih PVO sistema, znatno više informacija daje radarsko izviđanje“- rekao je Murahovski u obraćanju novinarima RIA Novosti. „Praktično svaki dan u blizini Kalinjingradske oblasti ali i rejonu poluostrva Krim, imamo aktivnosti izviđačkih bespilotnih letelica Global Hawk. Amerikanci su uvereni da naše PVO sisteme uvek držimo u stanju pune borbene gotovosti.“
Ekspert je uveren da su se Amerikanci domogli zastarelog sovjetskog sistema pomoću ukrajinskih partnera.
„Ovde nema nikakve mistifikacije. SAD su ovaj sistem dobili iz Ukrajine“-kategoričan je Murahovski. „On je došao na isti način kao i svi ostali vidovi naoružanja, kao što je to slučaj sa sistemom protivelektronske borbe „Koljčuga“. Ceo ovaj proces odliva naoružanja u SAD je započeo još za vreme mandata Jušenka. I tada je glavni cilj Ukrajine bio ulazak u NATO. Upravo tada su Ukrajinci počeli da isporučuju sisteme naoružanja koji su Amerikancima bili interesantni.“- navodi ekspert.
SAD nabavile avione Su-27 i balističke sisteme „Elbrus“
Za vreme SSSR-a Ukrajina je bila jedna od najvažnijih delova teritorije koja je na sebe trebala da primi prvi „udar“ potencijalnog agresora. Posle raspada SSSR-a na teritoriji Ukrajine su ostale ogromne količine naoružanja i vojne tehnike. Nova vlast je rešila da nagomilano naoružanje rasproda širom sveta. Započela je akcija prodaje naoružanja velikih razmera. U poslednjoj deceniji prošlog veka Ukrajina je bila jedan od vodećih lidera u svetu kada je u pitanju izvoz naoružanja.
Jedan od vernih kupaca sovjetske tehnike su bili Amerikanci. Oni su nabavljali praktično sve, tenkove, avione i helikoptere, raketne sisteme, sisteme za protivelektronsku borbu i sisteme PVO.
Isporuke velikih kontingenata naoružanja se realizovao bez propratne dokumentacije. Međutim, nekoliko takvih operacija nije mogao da ostane bez pisanog traga. Tako je u periodo od 1993-2014. godine Ukrajina isporučila SAD na desetine jedinice borbenih vozila pešadije. Uglavnom se radilo o vozilima BMP-2, kao i nekoliko primeraka novijeg BMP-3, koji je u naoružanje ušao neposredno pred raspad SSSR-a. Kupovane su i veliki kontingenti osnovnih borbenih tenkova, koji su uglavnom upotrebljavani kao vežbovne mete za proveru efikasnosti američkih protivtenkovskih sredstava.
Amerikancima je pošlo za rukom da u tom periodu nabave i nekoliko borbenih aviona. Tako je Kijev američkoj kompaniji „Pride Aircraft“ sa sedištem u Čikagu, prodao dva prenamenjena aviona Su-27UB. Na internetu postoji i video-materijal na kome se vidi prelet ovih aviona.Skoro svi ovi avioni se nalaze u američkoj specijalnoj eskadrili „Agresora“ koja je napravljena za što realističnije uvežbavanje borbenih pilota RV SAD.
Pre 10 godina SAD su u Ukrajini nabavili pet operativno-taktičkih sistema klase zemlja-zemlja 9K72 „Elbrus“ koji su opremljeni raketama R-17. Na isti način se i gore pomenuti sistem S-300PT našao na američkom vojnom poligonu.
Pored ovoga, na teritoriji Ukrajine je posle raspada SSSR-a ostalo na desetine namenskih preduzeća gde je ostala velika količina konstruktorske i tehnološke dokumentacije. Ova dokumentacija je takođe postala predmet trgovine sa SAD. Napominjemo da je u aprilu ove godine Ukrajina izašla iz Sporazuma o uzajamnom čuvanju državnih tajni u sferi pravne zaštite intelektualne svojine.Dokument je imao pravno dejstvo u okviru ZND i obuhvatao je odbrambeni sektor. Međutim, eksperti smatraju da je kompletna dokumentacija koja je predstavlja interes po SAD, već odavno u njihovim rukama, gde je potpis sa ukrajinske strane bio samo puka formalnost.
Rusija izlazi iz krize u Ukrajini sa nekoliko pobeda u Evropi! Šta se događa pročitajte OVDE.
Izvor: bog-rata.com
