Piše: Tom Luongo
Prvi deo ruske pobede dolazi od italijanskog lidera Matea Salvinija. Govoreći u ime nedovoljno zastupljenih u evropskoj politici, Salvini je ove sedmice izjavio: “I dalje verujem da nam nisu potrebne sankcije. Pitanje njihovog uklanjanja ujedinjuje sve časne ljude.”
Salvini se direktno bori sa evropskim političkim establišmentom na ovogodišnjim evropskim parlamentarnim izborima. A njegovo pokretanje pitanja ukidanja sankcija Rusiji, nametnutih zbog ponovnog ujedinjenja sa Krimom, je veliki napad na njih.
To znači da Salvini pokušava da proširenje sankcija iskoristi kao kartu za pregovore ovog leta. On, tako jakim rečima uoči izbora, preti da će uložiti veto na svako proširenje.
Druga pobeda Rusije je, međutim, daleko značajnija. Savet Evrope konačno je pristao da povrati pravo glasa Rusiji, nakon što ih je suspendovao zbog ujedinjenja sa Krimom.
To je bila glavna karika u sukobu između Evrope i Rusije, koja je obustavila njene budžetske isplate za Savet Evrope 2017. Krajnji rok za rešavanje njihovog neplaćanja je dolazio sledećeg meseca.
Tada bi PACE– Parlamentarna vlast Saveta Evrope – morao da glasa da li da u potpunosti izbaci Rusiju ili da je vrati nazad.
Oni su izabrali ovo drugo i postavili su osnove za veliku reorganizaciju statusa kvo u Evropi u odnosu na Rusiju.
Bilo je jednostavno previše pitanja koja su se pojavila ove godine tako da će se ovakva politika nastaviti i nakon ove tačke:
-Evropski parlamentarni izbori u maju doneli bi drugačiji ishod glasanja u EU
-Severni tok 2 bi bio završen
-Ugovor o tranzitu gasa između ukrajinskog Naftogasa i Gasproma bi se okončao.
-Savet Evrope bi morao da izbaci Rusiju
-Ukrajinski izbori doneli bi promenu u Kijevu
-Gasovod Snaga Sibira 1 bio bi završen za Kinu
-Turski tok bi bio završen za Tursku
-Nove elektrane na Krimu bi se pojavile.
Rusi, pod Putinom i Lavrovom, izveli su savršen rat iscrpljivanja protiv Evrope i čekali da okolnosti počnu da utiču na njih . Znali su da postoji rastuće protivljenje sankcijama.
Oni su znali da je politička moć Angele Merkel opala i da će brojni lideri kao što su Viktor Orban, Salvini i Marin Le Pen u Francuskoj na kraju promeniti stanje.
Oni su takođe znali da će ih održavanje iskrenog dijaloga, ali i poštovanje, a ne podizanje bilo kakvih izazvanih i adolescentskih provokacija od strane evropskog i ukrajinskog rukovodstva, dovesti do najboljeg položaja za normalizaciju odnosa.
To je dokaz sposobnosti ruskog rukovodstva da razmišlja o svim učesnicima u igri i da Savet Evrope prepozna kao sredstvo za pomeranje sa mrtve tačke. Jednostavno uskraćujući svoje obaveze u savetodavnom telu, oni su ga na kraju doveli do njegove krize tačno u trenutku kada bi to išlo u njihovu korist.
Ovaj potez potkopava Merkelovu koja pokušava da spasi ukrajinsku poziciju koja vezuje sankcije za novi ugovor o tranzitu gasa. To je bio samo njen pokušaj da Trampa učini i održi srećnim. Ali ona je već odavno digla ruke od toga.
A sada joj je potreban način da se spasi i izađe iz ovog haosa. Zato što se nemačka ekonomija, zajedno sa ostatkom Evrope, urušava. NJoj trebaju ruska tržišta i sada je vreme da odluči u čemu leži budućnost.
Da se vratimo u 2014. Puč u Kijevu bio je zamišljen da bude kruna američkog anti-ruskog manevrisanja – obojena revolucija koja je imala za cilj da sahrani i Ukrajinu i njen primat u isporukama gasa, Evropi i Crnom moru, iz Rusije.
Ona je imala podršku Evrope koja je gledala na brzo pristupanje Ukrajine u EU, gde bi imala kontrolu nad cenama gasa u svojim pregovorima sa Gaspromom. NATO bi mogao da postavi rakete na zapadnu granicu Rusije.
Ti planovi su brzo propali kada su se dve republike odvojile, počeo je krvavi građanski rat i Krim nije bio pod NATO kontrolom. Vladimir Putin i Rusija odmah su krenuli u princip iscrpljivanja, što je EU i SAD učinilo besmislenim, kako je Ukrajina ostavila milijarde u Kijevu, sa malo nade za njihovim povratakom.
Nemačka je brzo odbranila Krim od Rusije time da će kontrola tranzita gasa u Ukrajini biti vezana godinama i da će brzo ispregovarati Severni tok 2 sa Gaspromom kako bi obezbedila svoju energetsku budućnost. Angela Merkel je obavezala Nemačku na to time što je okončala svoje oslanjanje na nuklearnu energiju i pregovarala o sporazumima u Minsku kako bi se diplomatski zamrznuo sukob.
Minsk II je bio sporazum koji nikada ne bi mogao biti sproveden zbog kontrole SAD-a nad vladom Porošenka. Merkelova je to znala. Dizajniran je izričito da bi svima koji su uključeni omogućio da okrive nekog drugog za nepoštovanje.
Nažalost, narod Donbasa morao je godinama da trpi bombardovanje iracionalne Ukrajine uz podršku SAD-a. Putina je to u proteklih nekoliko godina koštalo mnogo političkog kapitala, a ne otvoreno pomaganje Donbasu da se potpuno oslobodi Kijeva.
Merkelova takođe ima priliku da u Severnom toku 2 konsoliduje kontrolu distribucije gasa u istočnoj Evropi, što bi se moglo iskoristiti za obezbeđivanje političkih ustupaka od Višegrada koji postaje sve neposlušniji.
Pošto je konačna dozvola za gasovod Severni tok 2 još uvek povezana sa danskim regulatorima, očigledno podređenim političkom pritisku SAD-a, i dalje ostaje mala nada da se operacija u Ukrajini neće završiti potpunim i krajnjim neuspehom za američku spoljnu politiku.
Pošto Severni tok 2 prati isti put kao postojeći gasovod Severni tok, to ne bi trebalo da bude problem. Ali jeste. I sada Senat Sjedinjenih Država razmatra zakone koji će sankcionisati ljude i kompanije uključene u završne faze izgradnje.
Cilj je oštetiti Gasprom odlaganjem otvaranja Severni tok 2 i zadržati otvorenu nadu da će to dati Ukrajini polugu za pregovaranje o novom sporazumu o tranzitu gasa preko Ukrajine, kasnije tokom godine.
To takođe dodaje još otrovnih pilula onima koje je Porošenko na svom putu ostavio iza sebe – npr. Incident u Kerčanskom moreuzu ili kršenje Ugovora o prijateljstvu.
Sve to je tako detinjasto i destruktivno. Najnovija vest je da se Porošenkov koalicioni partner povukao iz vlade.
Pošto sada nema vlade, novoizabrani predsednik Zelenski sada ne može da raspusti parlament i raspiše nove izbore. Moraće da sačeka redovno zakazane u oktobru.
Ovo će zadržati postojeći parlament na vlasti i Zelenskog do tada.
Ali, vratimo se na stvar. Podsticaji teže da Severni tok 2 dobije konačnu dozvolu. Kontrola SAD-a nad situacijom u Ukrajini se uništava , bez obzira na taktiku odlaganja.
Bilo kakvo dalje odlaganje stavlja Ukrajinu u nepovoljan položaj, jer je Rusija prekinula izvoz uglja i nafte, i sada zabranjuje preprodaju svog gasa nazad u Ukrajinu. Dakle, ova zima će biti strašna ako Naftogas ne sedne za pregovarački sto ili se ne ukinu sankcije koje bi Putinu omogućile da ukine svoj energetski embargo.
I to je razlog zašto ćemo u narednih nekoliko meseci videti rešenje ovog navodnog Gordijevog čvora koji pokušava da oteža ovu situaciju godinama.
Potez Saveta Evrope da Rusiju vrati pod svoj krov je rešenje čitave situacije. Ovo je veliki ustupak Rusiji. Putin i Gasprom su bili više nego voljni da otvore nove pregovore o tranzitu gasa sa Ukrajinom, koja, na čelu sa Porošenkom, nije bila spremna da to učini.
Trampova administracija i dalje želi obezbeđen pristup tržištu za LNG izvore SAD-a. Otuda su cinični potezi odložili dozvolu koja bi trebala sve da reši.
Gasprom može da priušti da sačeka nekoliko meseci za otvaranje Severnog toka 2. Oni imaju i Turski tok i Snaga Sibira 1, koji će početi sa radom do kraja godine, kako bi pokrili svako kašnjenje.
Štaviše, fiskalna godina 2018. bila je transparentna za Gasprom i 2019. ima izgleda da bude približna sa tim cevovodima koji dolaze na red. Kompanija je nedavno iznenadila tržište, najavivši veliko povećanje svoje godišnje dividende, 60 odsto više od originalne preporuke odbora.
Akcije su skočile za više od 20 odsto, jer je prinos potisnut na skoro 9 odsto. Ovo je bio jasan signal i američkim i evropskim investitorima da se kompanija nije plašila rizika povezanih sa kašnjenjem Severnog toka 2.
U jednom trenutku se mora shvatiti da je određena politika propala i da su dogovori uništeni. Savet Evrope prigušio je unutrašnji pritisak, jer ih je pet godina rasta evroskepticizma i stagnacije izvoza na nekada snažno tržište za većinu Evrope, posebno moćnu Nemačku, konačno nateralo da okončaju predstavu.
Šteta što ljudi, poput DŽona Boltona, ovo nikada neće shvatiti.
Ovo je neophodan prvi korak u suprotstavljanju SAD-u zbog najavljenih sankcija za ovo leto. I, šta je uopšte smisao? Blokiranje jednog cevovoda samo da bi se osnažila druga dva je jednostavno idiotski potez.
Gasprom je skrenuo na istok prema Kini zbog otkazivanja Južnog toka i puča u Kijevu. Zatim je pregovarao o zameni poznatoj kao Turski tok. Ukrajina je uništena i Turska se suprotstavlja SAD-u na svim važnim političkim odlukama u regionu, dok od Rusije traži pomoć u uspostavljanju balansirane trgovine, odbrane i energetske bezbednosti.
Rusija pod Putinom je na svakom polju nadmašila SAD u Evropi preko Ukrajine. NJeno zarobljavanje je bio preveliki zalogaj za SAD.
Ovo je potez koji Srbija mora da povuče dok Ameri naoružavaju Hrvate. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: webtribune.rs
