„I danas su mošti njegove na raspeću. Eno ga utamničenog u onom zindanu paganskom, vapije svojim Crnogorcima da ga vrate u njegovu crkvu, da obnove crkvu Svetog Petra Cetinjskog, njegovog strica, da bi on skinuo prokletstvo sa Crne Gore”, rekao je mitropolit Amfilohije.
Kapela je srušena u leto 1972. godine dekretom tadašnje crnogorske komunističke vlasti, kako bi ustupila mesto mauzoleju koji je uradio Ivan Meštrović.
Petar Drugi Petrović sagradio je 1846. godine crkvu na Lovćenu posvetivši je svom, takođe slavnom, stricu Petru Prvom, potonjem Svetom Petru Cetinjskom. Pet godina kasnije vladika i pesnik testamentom je ostavio amanet da u toj crkvi bude sahranjen, ostavljajući prokletstvo ako mu želja ne bude ispunjena. Želja mu je ispunjena četiri godine kasnije, pošto je 1851. godine po upokojenju najvećeg pesnika slovenskog juga, na vrhu Lovćena bilo strahovito nevreme, pa je privremeno sahranjen na Cetinju.
Mitropolit Amfilohije je rekao da je lovćenski Tajnovidac, pred upokojenje, „na stramcu svoga strica Svetog Petra Cetinjskog, Crnu Goru predao Svetoj Trojici”.
„Potom se Sveti Petar Drugi popeo na Lovćen, gde je i nakon upokojenja ponovo razapet”, dodao je Mitropolit na slavi manastira Vranjina, gde je sa sveštenstvom služio liturgiju u ovoj drevnoj svetinji na Skadarskom jezeru.
Mitropolit Amfilohije ocenio je da je Crna Gora „krenula u provaliju” od dana kada je srušena NJegoševa kapela na Lovćenu, koja mora biti vraćena kako bi „zacelile duboke rane među narodom i u državi”.
On se nada da će se to desiti već ove godine i da će biti prvi koji će nositi kamen na Lovćen, a onda za njim i svi Cetinjani.
„Neka mauzolej na Lovćenu ostane, on nikome ne smeta, ali pre njega ima divno mesto na kome se crkva može vratiti u onakvom obliku kakva je oduvek i bila, sa svakim kamenčićem”, saopštio je Amfilohije.
On je uveren da će se ponovnim podizanjem NJegoševe kapele „Crna Gora i Crnogorci okrenuti jedni drugima, zajedništvu i svemu što je dobro”.
„Crna Gora koja na rušenju crkve gradi svoju budućnost, nema nikakve veze sa krštenom Crnom Gorom kralja Nikole. Ja sam za Crnu Goru kojoj pripadaju Prizren i Peć, a ne za skraćenu Crnu Goru čija ju je vlast obezbožila. Oteta je crkvena imovina 1945. godine, a sad ovi novi ’titoisti’ hoće da oduzmu i hramove koji su navodno pripadali Crnoj Gori. Kojoj Crnoj Gori?”, upitao je mitropolit crnogorsko-primorski i eguzarh pećkog trona Amfilohije.
Kako je rekao, nacrt zakona „donesen je u duhu otimanja imovine crkve prevaziđen je i nadam se da se to nikad neće ostvariti, jer je to neprihvatljivo u Evropi, ka kojoj stremi Crna Gora, kao i u Americi”.
Mitropolit je podsetio da je Vranjina jedna od prvih svetinja u kojoj su boravili sveti episkopi ovoga apostolsko-svetosavkog trona.
„Da bi se ta Zetska mitropolija na kraju zaustavila, evo već pet stotina godina na Cetinju, gde su velike svetinje sabrane – ruka Svetoga Jovana Preteče, deo časnoga krsta na kome je razapet Gospod, ikona Majke Božije Filermoske koju je slikao Sveti apostol i jevanđelist Luka, mošti Svetoga Petra Cetinjskog Čudotvorca i Svetoga Petra Lovćenskog Tajnovidca”, rekao je mitropolit.
Prema njegovim rečima, „u ovom svetu, u sveukupnoj božjoj tvorevini, a i u nama ljudima sve je u znaku Svete Trojice”.
„Prvo proslavljamo prepolovljenje Hristovoga vaskrsenja kroz koje se pripremamo za proslavljanje Svete Trojice – trojičinadne. Drugo, proslavljamo prenos moštiju Svetoga oca našeg Nikolaja Mirlikijskog, čiji život je takođe sav bio u poštovanju i u znaku ljubavi prema Ocu i Sinu i Duhu svetome. A treće što ovde, u ovoj drevnoj svetinji nemanjićkoj obeležavamo, to je osamsto godina od stvaranja naše pomesne Crkve – Žičke arhiepiskopije, Pećke patrijaršije i naše Zetske episkopije, Zetske mitropolije 1219–1920. godine”, rekao je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije u manastiru Vranjina na Skadarskom jezeru.
Pročitajte OVDE može li Dodik da zaustavi put BiH u NATO?
Izvor: Politika
