Glavni načini za sprovođenje plana korporacije RAND uključuju stalnu pomoć, uključujući vojnu, “sirijskim pobunjenicima“, slanje smrtonosnog oružja Ukrajini, širenje sankcija i maksimalnih napora da se prekinu privredni odnosi između Rusije i Evrope, posebno u smislu trgovine energijom, gde ruske energente trebaju da zamene nafta i gas iz Sjedinjenih Država.
Kao što piše ruska Pravda, “postoje i takve egzotične, ali sa stajališta analitičara RAND korporacije, prilično izvodljive avanture, kao početak isporuke smrtonosnog oružja Ukrajini ili proterivanje Rusije iz svih međunarodnih organizacija i foruma, osim Ujedinjenih nacija”. To po mišljenju američkih stručnjaka “nije težak posao”.
“Uopšteno, čitav ovaj izveštaj iskreno i otvoreno govori da će nas s osećajem i razumno uskladiti. Tako, da se možete nastaviti susretati s Pompeom i Trampom, a da ostane otvoreno pitanje: “Zašto?”, piše Pravda.
I baš kao što su primetili neki ruski analitičari, čak i tonalitet i kategorička priroda ovog izveštaja su iznenađujući. Zapravo, metode koje nude stručnjaci RAND su agresivne i uvredljive. To jeste, prvo nude početak rata i napada, a da se niko nije zastideo takvog predloga. Oni misle da se u odnosima s Rusijom tako “mogu ponašati”.
U izveštaju se takođe razmatraju mogućnosti “rada” s ruskom prozapadnom opozicijom. Istina, u manjoj meri nego pre, ali prozapadnoj opoziciji treba pomoći da “potkopa režim“. Usput analitičari korporacije RAND savetuju Vašingtonu da se potrudi da Rusiju isključi iz svih međunarodnih organizacija osim Ujedinjenih nacija.
Između ostalog, RAND predlaže da se “Rusiju uvuče u trku u naoružanju” kako bi zemlja trošila maksimalnu količinu novca na oružje i vojno-industrijski kompleks, što bi dovelo do slabljenja ostatka države i nacionalne ekonomije.
Što se tiče spoljnjopolitičkih odnosa, američki stručnjaci preporučuju “uvlačenje Rusije u sukob sa Sjedinjenim Državama u onim regijama u kojima SAD već imaju konkurentske prednosti”.
Ukratko, predlozi ove uticajne grupe stručnjaka su sledeći.
Ekonomske mere nanošenja štete:
Povećanje američke proizvodnje energije što će naštetiti ruskoj privredi smanjiti proračunske prihode Kremlja.
Nametanje većih trgovinskih i finansijskih sankcija, osobito ako su takve sankcije sveobuhvatne i multilateralne.
Povećati sposobnost Evrope da uvozi gas od drugih dobavljača, a ne iz Rusije.
Podsticanje emigracije iz Rusije kvalifikovane radne snage i dobro obrazovane omladine, koji će pomoći Sjedinjenim Državama i drugim zemljama koje ih prime, a naštetiće Rusiji.
Geopolitičke mere za nanošenje štete:
Pružanje smrtonosne pomoći Ukrajini i iskoristiti najveću rusku točku spoljašnje ranjivosti.
Povećati podršku sirijskim “pobunjenicima”, iako ova opcija možda i nije izvediva s obzirom na radikalizaciju, fragmentaciju i opadanje sirijske “opozicije”.
Podsticanje liberalizacije u Belorusiji verojatno ne bi uspelo i moglo bi izazvati snažan odgovor Rusije, što bi rezultirao opštim pogoršanjem sigurnosnog okruženja u Evropi i nazadovanjem politike Sjedinjenih Država.
Širenje veza na južnom Kavkazu, ekonomski konkurentnom Rusiji, bilo bi teško zbog geografije i istorije.
Smanjenje ruskog uticaja u Srednjoj Aziji bilo bi vrlo teško i moglo bi se pokazati skupim. Veća angažiranost verovatno neće ekonomski potkopati Rusiju i verovatno će biti nesrazmerno skupa za Sjedinjene Države.
Osloboditi Pridnjestrovlje i proterati ruske trupe iz regije bio bi udarac ruskom ugledu, ali bi takođe Moskova uštedela novac i vrlo verovatno bi to bio novi trošak za SAD i saveznike.
Ideološke i informacijske mere za nanošenje štete:
Smanjenje poverenja u ruski izborni sistem bi bilo teško zbog državne kontrole nad većinom medija. Na taj bi se način moglo povećati nezadovoljstvo režimom, ali postoje ozbiljni rizici da bi Kremlj mogao povećati represiju ili napasti i uzrokovati konflikt u inostranstvu koji bi mogao biti suprotan interesima Zapada.
Stvaranje percepcije da režim ne teži javnom interesu može se usmeriti na rasprostranjenu korupciju velikih razmera i dodatno potkopati legitimnost države. Međutim, teško je proceniti hoće li politička nestabilnost i protesti dovesti do toga da će takva Rusija biti manje sposobna ili sklona pretnji zapadnim interesima u inostranstvu ili Rusija koja će biti spremna na osvetu, što ovu opciju čini vrlo rizičnom.
Podsticanje domaćih protesta i drugog nenasilnog otpora za odvraćanje pažnje ili destabilizaciju ruskog režima i smanjivanje verovatnosti da će provoditi agresivne akcije u inostranstvu.
Podrivanje ruskog imidža u svetu s ciljem smanjenja ruskog uticaja, čime bi se potkopali napori Kremlja protiv režimskog zahteva za vraćanjem Rusiji njene bivše slave.
Uvoditi dodatne sankcije i ukloniti Rusiju iz međunarodnih foruma van Ujedinjenih nacija te bojkotirati događaje kao što je bilo Svetsko prvenstvo.
Mere za nanošenje štete u vojnoj sferi:
Ponovno slanje bombardera u lako uočljivom rasponu ključnih ruskih strateških ciljeva ima veliku verovatnost uspeha i zasigurno će privući pažnju Moskve i uzrokovati brige i dodatne troškove za odbranu.
Ponovno slanje borbenih aviona još bliže ciljevima od bombardera, kao način postizanja višeg nivoa odgovora i presretanja.
Raspoređivanje dodatnih taktičkih nuklearnih oružja u Evropi i Aziji.
Repozicioniranje američkih i savezničkih sastava odbrane od balističkih raketa kako bi se bolje angažirale ruske balističke rakete, takođe bi uzbunilo Moskvu.
Podstaknuti Rusiju da se angažira u strateškom naticanju i podstaknuti Moskvu na skupu trku u naoružanju izlaskom iz režima kontrole nuklearnog naoružanja.
Povećati američke i savezničke mornaričke snage i prisutnost u ruskim operativnim područjima i ulagati veće napore za istraživanje pomorstva i razvoj novih oružja koja će američkim podmornicama omogućiti da ugroze veći broj ciljeva.
Premeštanje nuklearnog položaja prema novoj doktrini bi značilo povećanje postotka američke nuklearne trijade.
Nadzor Crnog mora i jačanje ometanja pristupa područjima Severnoatlantskog saveza preko Crnog mora, možda u obliku dalekosežnih protubrodskih raketa na kopnu.
Povećanje broja američkih snaga u Evropi, povećanje kapaciteta zemalja NATO pakta i razmeštanje velikog broja NATO snaga na ruskoj granici.
Povećanje veličine i učestalosti vežbi NATO pakta u Evropi može pomoći u povećanju spremnosti i odvraćanja, ali malo je verovatno da će podstaknuti skupi odgovor Rusije, osim ako vežbe ne pošalju rizične signale.
Razvoj, ali ne i upotreba raketa srednjeg dometa, mogao bi vratiti Rusiju od Ugovora o nuklearnim snagama srednjeg dometa, ali bi takođe mogla podstaknuti ubrzanje ruskih raketnih programa.
Povećana ulaganja u nove tehnologije za suzbijanje ruske protivvazdušne odbrane.
Sve navedeno može izgledati kao vrsta marginalne agresije fanova “večnog Hladnog rata” i drugih čudaka s geopolitike. Ali ne zaboravimo da je korporacija RAND struktura koja deluje po nalogu američkog Kongresa i Pentagona. Sasvim je jasno kome je ovaj izveštaj namenjeni na kom nivou će se u Sjedinjenim Državama donositi odluke o sprovođenju onih “zanimljivih predloga” koji su izraženi u ovoj studiji.
Međutim, brojni ruski politički naučnici veruju da će ovaj plan biti skup na prvom mestu za same SAD, jer je sada vrlo teško uključiti Rusiju u trku u naoružanju ili u neke trajne lokalne sukobe.
Kao što je politički analitičar Dmitrij Drobnicki naglasio, “jedine akcije koje su prepoznate kao delotvorne u izveštaju su akcije protiv ruskih privrednih slabosti”.
“Ne možemo se s tim ne složiti. U svim aspektima, osim u privredi Rusiji je nemoguće zavrnuti ruku”, rekao je Dmitrij Drobnicki.
Jasno je da ovo nije prvo izveštaj sličnog sadržaja, a očigledno nije ni poslednje i nema ništa novo u njemu. Ovde je važan odnos Rusije prema Sjedinjenim Državama. Što se tiče Vašingtona, za uništenje očiglednog i strašnog neprijatelja su sva sredstva etička i dozvoljena. Zapravo, to je stav ljudi koji su spremni započeti i voditi rat do potpunog uništenja jedne od strana u sukobu. U ovom slučaju Rusije.
Ne zaboravimo ni da je NATO nedavno razvio novu vojnu strategiju kojom želi odgovoriti. Tako je na “nuklearnu pretnju” Rusije i “izazove na istoku i jugu Europe” koji su se pojavili 2014. godine. Radi se o “punoj zaštiti i sposobnosti da NATO osigura stabilnost u budućnosti”. Za stručnu zajednicu nije bilo teško navesti ključne tačke strategije, uzimajući u obzir pojavu novih vrsta oružja, kao i povlačenje Sjedinjenih Država iz temeljnih međunarodnih sporazuma o razoružanju.
Kao odgovor na navodnu “nuklearnu pretnju” Rusije zapadnim zemljama, NATO je usvojio novu vojnu strategiju, a glavni sekretar NATO pakta Jens Stoltenberg je izjavio u intervjuu da savez tako odgovara na izazove koji su se pojavili od 2014. na istoku i jugu Evrope. Te godine je, kao što je poznato, počeo građanski rat na istoku Ukrajine, a Krim je ponovno postao deo Rusije.
Jedina dobra vest je da Rusija u celini može “izdržati udare” i sve te mere, jer bez obzira na to budu li preduzete, neće imati nikakav poseban učinak. SAD su već pokušale uvući Rusiju u sukob u Ukrajini. I šta se dogodilo? Iako polako, “Severni tok 2” se nastavlja graditi. Rusija nastavlja ne samo učestvovati, nego i organizovati na svom području platforme za globalni međunarodni dijalog, poput međunarodnih ekonomskih foruma u Sankt Peterburgu i Jalti, konferencije o sigurnosti u Moskvi, međunarodne rasprave u Klubu Valdai i sportske susrete svih vrsta. Ipak, ovo govori da će se sukob između Rusije i Zapada povećati, ali je takođe jasno da Rusija ima sve šanse da izdrži ovo sučeljavanje.
Osim toga, NATO puca po šavovima. Turska je u nerazumljivom položaju u savezu, a Berlin i Pariz žele stvoriti “evropsku vojsku koja bi se oduprla Rusiji, Kini i Sjedinjenim Državama”.
Tu su i vojni i politički činioci i američki rat protiv Rusije može biti samo hibridni, što u određenoj meri priznaje i RAND korporacija.
Ono što američki stručnjaci ne razumeju je moralni i psihološki faktor. Stanovništvo zemalja NATO pakta apsolutno nije spremno za masovne borbene operacije, a mnogi Rusiju ne smatraju neprijateljem. Prema većini socioloških anketa, stanovništvo evropskih vidi Rusiju kao neutralnu zemlju ili čak prijateljsku. Stoga NATO, kao organizacija koja bi trebala osigurati globalnu dominaciju Sjedinjenih Država, ne rešava ovaj problem, stoga mora menjati svoju strategiju.
Nažalost, nuklearna strategija će biti proširena s preventivnim nuklearnim napadom projektilima srednjeg i kraćeg dometa. RAND tvrdi kako se ti projektili ne bi trebali koristiti, nego bi služili da se Rusiju uvuče u trku u naoružanju i tako oslabi ekonomija zemlje.
Nova strategija Severnoatlantskog saveza ne uključuje samo Rusiju, već i Kinu, Iran, Severnu Koreju i Bjelorusiju, što znači da se suprotstavlja savezima kao što su Šangajska organizacija za saradnju i Organizacija ugovora o kolektivnoj sigurnosti. U tom smislu, želja Severnoatlantskog saveza za promenom koncepta ukazuje na to da je Zapad izgubio vođstvo u svetu.
Sjedinjene Američke Države prepoznaju ogromnu opasnost od propasti unipolarnog sveta i žele ga sačuvati, stoga moraju podržati tako važno sredstvo kao što je NATO. Zadatak koncepta je očuvanje unipolarnog sveta, ali o tome se neće pisati izravno, već će se celo vreme govoriti o pretnjama nacionalnoj sigurnosti zemalja NATO pakta i samih Sjedinjenih Država.
U tim naporima je potrebno uništiti dva stuba multipolarnog sveta. Kinu i Rusiju, kojoj e korporacija RAND posvetila izveštaj s uputstvima za uništenje od 376 stranica.
S obzirom na to da je nuklearna i bilo koja druga pretnja iz Rusije mit, Moskva neće biti prva koja će upotrebiti oružje za masovno uništenje protiv zemalja NATO pakta, ali će učiniti sve da osujeti planove RAND korporacije, čiji izveštaj ne bi bio vredan pomena da se ne radi o stručnjacima s velikim uticajem u američkom Kongresu, Beloj kući, Pentagonu i vojno-industrijskom kompleksu.
Pročitajte OVDE šta kaže National Interest o Jalti 2.
Izvor: RAND/logicno.com/ N.Babić
