Krajem aprila, u istraživaćkom centru Levada sprovodili ankete pomoću fokus grupa sastavljenih od Moskovljana raznih godina i različitih stavova prema Putinu. Učesnici koji su za Putina i oni koji su protiv njega uglavnom su razgovarali o dva postizborna scenarija. Prvi, predsednik ostaje na svom mestu i nakon sledećih izbora. Po drugom on odlazi i imenuje naslednika. Mnogi ljudi u oba tabora verovali su da Putin neće odustati, ali su ponudio različita objašnjenja zašto.
Putinove pristalice su smatrale da predsednik još treba da radi, da je još uvek jak i da "nema planova da ide bilo gde". Oni su rekli i da nema na vidiku "harizmatičnih individua" sposobnih da zamene Putina, piše Moskov tajms.
Protesti protiv vlade u Rusiji su pokazali da je Putinova popularnost opala
Putinovi kritičari koji su se složili da on neće napustiti vlast, ponudili su niz drugih objašnjenja za ovaj zaključak, uključujući Putinovu ljubav prema moći i ključnu ulogu koju on ima u bogaćenju i podršci bliskih saradnika. Po tom mišljenju, Putin - kao i svaki drugi političar u takvoj poziciji - bi se zadržao na vlasti "do poslednjeg daha".
I oni kojo podržavaju Putina i oni koji su protiv njega sumnjaju da će Putin ranije napustiti fotelju. Prva grupa bi smatrala da je takav potez znak slabosti, ako ne i neposredne izdaje. "Trebalo bi da završi ono što je započeo", tvrde oni, "i tek onda da razmisli o odlasku!"
Druga grupa je ukazala na činjenicu da se nijedan ruski lider nije voljno odrekao uzde moći.
Mali broj ispitanika je bio svestan da Ustav zabranjuje Putinu da odsluži još jedan mandat uzastopni, pa je najjednostavnije pretpostavio da će se on kandidovati za reizbor. Među onima koji su smatrali da Putin može da napusti funkciju 2024. godine, većina je tvrdila da će to učiniti iz zdravstvenih razloga, dok su drugi sugerisali da bi se on mogao osećati primoranim da ode nakon što je počinio ozbiljne greške u društvenoj sferi tokom proslednjih godina na vlasti. Već postoje razlozi za takav stav: Putinova penziona reforma je bila definitivno nepopularna i prihodi Rusa opadaju. Međutim, vrlo malo ljudi veruje da će Putin podneti ostavku.
Većina ispitanika koji očekuju da Putin ne bude više predsednik, veruju da će slediti primer bivšeg kazahstanskog predsednika Nursultana Nazarbajeva imenovanjem naslednika, dok će zapravo on sam zadržati vlast. Oni takođe smatraju da je "ukrajinski scenario" malo verovatan u Rusiji. Većina članova fokus grupa smatrala je da opozicioni kandidat neće biti u stanju da pobedi sadašnjeg predsednika ili njegovog izabranog naslednika na izborima.
Ovo mišljenje se uglavnom zasnivalo na percepciji događaja u Ukrajini. Većina Rusa veruje da su Ukrajinci glasali ne toliko za Vladimira Zelenskog koliko su to uradili protiv Petra Porošenka, jer su umorni od "rata, siromaštva i korupcije" i "uglavnom su želeli promenu rukovodstva".
Uglavnom Rusi smatraju da bi se to moglo desiti samo u slučaju društvene katastrofe, ako bi se sadašnje rukovodstvo diskreditovalo ili ako bi se omogućilo zaista kvalifikovanim kandidatima da učestvuju izborima. Danas, ovakav scenario većini ljudi izgleda nerealno.
I Putinove pristalice i oni koji su protiv njega slažu se da se čak i ako on imenuje naslednika, ništa u Rusiji neće promeniti.
Kako su ranije mediji pisali, Putin ima još jednu opciju kako da ostane na vlasti.
Već mesecima brojni mediji kako na Istoku, tako i na Zapadu navode da bi Putin želeo da ujedini Belorusiju sa Rusijom i da novonastalim entitetom vlada upravo on. Na taj način bi Putin rešio problem činjenice da mu mandat na čelu Rusije ističe 2024. godine (a prema zakonu neće moći da se kandiduje na narednim izborima) i tako zadrži vrhovnu vlast nad zemljom i još poveća moć.
U razgovorima o mogućem nasledniku najčešće se pojavljuje ime Dmitrija Medvedeva. Argumenti u njegovu korist uključuju i činjenicu da je on već bio predsednik i da ima potrebno iskustvo, da mu Putin veruje, a kao sadašnji premijer ima najveće šanse da ponovo postane predsednik.
Imena drugih političara prate Medvedeva u redosledom koji je u skladu sa njihovim rejtingom. Prvi na listi je ministar odbrane Sergej Šojgu, čiji je rejting odmah iza Putinovog. Nešto manje se spominju ministar inostranih poslova Sergej Lavrov, gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin i komunista Pavel Grudinin.
Šojguova jaka strana je njegova povezanost sa vojskom, a Sobjaninova vrlina ta što je "uspostavio red" u glavnom gradu i pokazao se kao "snažan poslovni izvršilac".
Grudinin se smatra uspešnim biznismenom i dobrim menadžerom. Svi oni pokazuju osobine savršenog predsedničkog kandidata, dok se lideri LDPR-a Vladimir Žirinovski i lider komunističke partije Genadij Žuganov smatraju stalnim izbornim protivnicima vlade, a ne mogućim naslednicima.
Neki ispitanici misle da će Putinov naslednik biti ili potpuno nepoznat ili neko izvan javnog fokusa. Oni navode činjenicu da su i Putin i Medvedev počeli kao "nepoznati" i smatraju da se ista stvar može ponoviti.
"Godinu dana pre izbora pojaviće se potpuno nova i sposobna osoba i sve će biti sjajno", napisao je jedan ispitanik. Prema drugima, definitivno će to biti "dostojna" i "pristojna" osoba koju će vlasti "izabrati" u ime naroda. Uglavnom se svi slažu da će Putinov naslednik biti muškarac, jer "žena ne bi mogla da se nosi sa tim zadatkom, jer je zemlja ogromna".
Moskov tajms zaključuje da će se malo šta promeniti. U Rusiji je sve što vlada predloži moguće, jer se većina birača unapred slaže sa njenim odlukama.
Da li nas čeka novi Hladni rat pročitajte OVDE.
Izvor: Kurir/ Moscow Times
