U Planu se predlažu mere koje bi iscrpele snagu i resurse Rusije kako bi se ona što lakše iznutra urušila. Dok se uporno plasiraju priče o mešanju Moskve u razne izborne procese, Rand korporacija sugeriše, između ostalog, kao metode podrivanja Rusije da se diskredituje njen izborni sistem, stvori privid da vlast brine samo za vlastito bogaćenje, popularišu istrage o korupciji, podrži protestna aktivnost svih protivnika Kremlja, ali i da se na razne načine podstiče odlazak obrazovanih i kvalifikovanih stručnjaka iz zemlje, pre svega mladih.
Autori izveštaja ponosno ističu da su dali veliki doprinos razradi dugoročne strategije koja je Vašingtonu omogućila da izađe kao pobednik u Hladnom ratu. Tada su SAD primorale SSSR da svoje ekonomske resurse troše na konfrontaciju sa prekookeanskim suparnikom. Taj model proveren u praksi osnova je i za novi plan za destabilizaciju Rusije. Ona je, kažu u Rand korporaciji, i dalje moćan protivnik SAD, a da bi bila oslabljena moraju se naći njena ranjiva mesta.
Aleksej Piljko, direktor Evroazijskog komunikacionog centra i stručnjak za SAD, vidi ovaj plan kao logičan nastavak politike koju SAD već godinama sprovode, uvodeći stalno nove sankcije Rusiji i aktivno podstičući konfrontaciju Ukrajine sa Rusijom.
„Mi smo u fazi Hladnog rata sa SAD, sličnog onom iz 20. veka, i naravno da se tu koriste razne subverzivne strategije u pokušaju da se poremeti stabilnost političkog režima“, upozorava ovaj ekspert.
Među predlozima sadržanim u izveštaju su i uvlačenje Rusije u novu trku u nuklearnom naoružanju, raspoređivanje taktičkog nuklearnog oružja u zemljama blizu granica Rusije, pomoć Ukrajini, smanjenje ruskog uticaja u Centralnoj Aziji, Pridnjestrovlju…
Na ekonomskom planu predlaže se vršenje pritiska na EU kako bi postepeno odustala od kupovine ruskog gasa a u korist američkog gasa iz škriljaca i nametanje oštrijih trgovinskih sankcija koje bi dodatno opteretile rusku privredu. Aleksej Piljko objašnjava da je ideja vodilja Rand korporacije dosta jednostavna:
„Računica je prosta — da će pritisak putem sankcija pre ili kasnije dovesti do totalnog pada životnog standarda i da će zato početi unutarpolitički problemi. Rand možda čak pokušava da na ovaj način prikrije neke akcije SAD koje su već u toku, odnosno ovaj predlog bi mogao biti svojevrsni informativni paravan“, pretpostavlja ruski stručnjak.
Na pitanje da li je u Rusiji moguć scenario Majdana, Piljko kaže da je to teško izvodljivo, ali da SAD mogu da odluče da pokušaju i neku drugu varijantu, a ne isključuje da bi jedna od njih mogla biti opcija primenjena prilikom razbijanja Jugoslavije, za šta, kako kaže, deo krivice snose i Amerikanci.
Komentarišući predložene ekonomske mere čiji je cilj slabljenje Rusije, ekonomista Mihail Beljajev kaže da one nisu nove ni efikasne. Na primer, kada je reč o povećanju proizvodnje američkih energenata koji bi potisnuli Rusiju sa svetskog tržišta i smanjili prihode u njen budžet, Beljajev kaže da praktično ne postoji korelacija između ovih faktora.
„Amerika može da utiče na ruski energetski sektor samo preko spoljnog tržišta energenata, ali u ovoj sferi Rusija ima dobre poslovne veze ne samo sa Zapadnom Evropom, nego i sa Istokom. Potrošnja energenata ne raste samo u Kini nego i u Vijetnamu, Indoneziji, na Tajlandu, i Rusija uzima u obzir ove perspektive. Osim toga, računamo na rast domaće ekonomije, i shodno tome i na rast unutrašnje potrošnje energenata. Zato je mera koju predlaže Rand u nekom smislu veštačka“, kaže on za Sputnjik.
Beljajev smatra da ni uvođenje novih sankcija koje se sugeriše neće uroditi plodom.
„Prethodne sankcije jesu stavile Rusiju u nelagodnu poziciju, ali nisu imale dramatičan efekat čak ni na visokosofisticirane branše ekonomije, da ne govorim o poljoprivredi. Štaviše, zahvaljujući ovom ’iznuđenom protekcionizmu‘, Rusija je uspela da ojača svoju prehrambenu bezbednost, što je jako važno za blagostanje zemlje“, konstatuje Beljajev.
Takođe, kako napominje, sankcije skoro da nisu uticale na namensku industriju. „Uprkos groznim prognozama, finansijski sistem je opstao, a ruska platna kartica ’Mir‘ ima određene perspektive i u drugim zemljama. Može se reći da se Rusija prilagodila restriktivnim merama, pa ne vidim kako bi nove sankcije mogle da utiču na njenu ekonomiju“, uveren je ruski ekonomista.
Anketa u Rusiji je izbacila imena mogućih naslednika, ali i mišljenja kako će predsednik Rusije napustiti vlast. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: rs.sputniknews. com
