Trampova uprava je eskalirala svoju bitku s evropskim saveznicima zbog sudbine iranskog nuklearnog sporazuma, preteći sankcijama finansijskom mehanizmu kojeg su osnovale Nemačka, Velika Britanija i Francuska kako bi zaštitile trgovinu s Islamskom Republikom od američkih sankcija, prenosi Blumberg.
Zapravo je reč o pokušaju evropskih vlasti da razviju sporazum poput onog između Rusije i Irana “nafta za robu”, koji je na snazi još od 2014. godine i još uvijek funkcioniše.
Sigal Mandelker, sekretar američkog ministarstva finansija za terorizam i finansijske obaveštajne usluge, naveo je u pismu od 7. maja, kojeg je dobio Blumberg, da će Insteks, evropski mehanizam za održavanje trgovine s Teheranom, ali i svatko ko je povezan s njim, ako profunkcionira, biti sankcionisani od Vašingtona.
“Pozivam vas da pažljivo razmislite o potencijalnom izlaganju sankcijama Insteksa”, napisao je Mandelker u pismu predsedniku ovog posebnog evropskog sastava naplate Per Fišeru.
“Učestvovanje u aktivnostima koje su u sukobu s američkim sankcijama može rezultirati teškim posledicama, uključujući gubitak pristupa američkom finansijskom sastavu”, upozorio je Sigal Mandelker.
Nemačka, Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo su osnovali Insteks u jaunaru kako bi firmama omogućile trgovinu s Iranom bez upotrebe američkih dolara ili američkih banaka, što bi im omogućilo da zaobiđu široke američke sankcije koje su nametnute nakon što je Trampova administracija napustila nuklearni sporazum s Iranom prošle godine.
Visoki američki funkcioner koji je učestvovao u unutrašnjoj raspravi na kojoj je sastavljeno pismo evropskim saveznicima, koje je Blumberg dobio juče, kaže da su SAD odlučile uputiti pretnju nakon što su zaključile da su evropski zvaničnici, koji su ranije umanjili značaj Insteksa u razgovorima s Trampovom administracijom, bili daleko ozbiljniji u odnosu na početne stavove.
On je rekao da je pismo upozorenje da će SAD kazniti bilo koga povezanog s Insteksom, uključujući firme, vladine službenike i osoblje, koji rade na uspostavi programa pomoći Iranu u izbegavanju američkih sankcija.
“Ovo je pucanj preko glava evropskog političkog establišmenta koji se zalaže za korištenje Insteksa i njihovih iranskih kolega koji su uključeni u mere za zaobilaženje američkih sankcija”, rekao je Mark Dubovitc, glavni izvršni direktor Udurženja za odbranu demokratije u Vašingtonu.
Upitani da komentarišu pismo, iz američkog ministarstva finansija su objavili saopštenje u kojem se navodi da “entiteti koji posluju s iranskim režimom na bilo koji način mogu izložiti znatnom riziku sankcija, a američko ministarstvo finansija namerava agresivno sprovoditi odluke vlasti u Vašingtonu.
Odeljenje francuskog ministarstva finansija nije dalo nikakav komentar.
Evropske zemlje se protive Trampovoj odluci o povlačenju iz nuklearnog sporazuma. Budući da su SAD odustale od nuklearnog sporazuma, evropske zemlje se bore za ostvarivanje ekonomskih koristi koje su očekivale od poslovanja s Iranom.
U međuvremenu su SAD nametnule sankcije iranskoj privredi, koje su podstakle inflaciju i smanjile prihode od nafte.
Naknadno su uvedene i sankcije iranskoj metalurškoj industriji, ali proizvodnja u tom sektoru i dalje raste. Prema međunarodnoj trgovinskoj organizaciji za industriju čelika u Briselu, proizvodnja čelika 2019. u Iranu je porasla za 6% u odnosu na isto razdoblje 2018. i dosegla 2,16 miliona tona. Prema novom izveštaju, globalni rejting zemlje se poboljšao za jedno mesto i Iran je postao 10. najveći proizvođač sirovog čelika na svetu. Izvoz čelika je povećan za 25%, a raste i proizvodnja aluminijuma, dok je zabeležen blagi pad proizvodnje bakra od 5%, ali pre izricanja sankcija.
Insteks je trebao da pomogne u rešavanju problema trgovinske razmene zemalja EU i Irana, ali do sada nije uspeo da profunkcioniše.
Iranski čelnici osuđuju američke poteze kojima se vrši pritisak na evropske zemlje, od kojih Teheran traži da ubrzaju napore kako bi se osiguralo da Iran ima koristi od ostanka u nuklearnom sporazumu. Kao upozorenje, Iran je najavio kako će se smanjiti sprovođenje nekih od svojih obaveza u okviru nuklearnog sporazuma, signalizirajući da bi u narednim nedeljama mogao nadmašiti neka ograničenja vezana za dozvoljene količine obogaćenog uranija.
Američki izgovor za nametanje sankcija je “da Iran i njegova centralna banka koriste sumnjive finansijske prakse i da nisu sprovele minimalne globalne mere zaštite od pranja novca i finansiranja terorizma”.
Pompeovo upozorenje
Protivnici Insteksa, uključujući Dubovicevo Udruženje, tvrde da je mehanizam manjkav, jer iranska institucija zadužena za rad s Insteksom ima deoničare koji su povezani sa subjektima koji se već suočavaju s američkim sankcijama.
Tokom posete Londonu američki državni sekretar Majk Pompeo upozorio je da nema potrebe za Insteksom, jer SAD dopušta da humanitarni i medicinski proizvodi uđu u Iran bez sankcija.
“Kad transakcije nadilaze te robe, nije važno koje, ako je transakcija za sankcionisanje, mi ćemo to proceniti, preispitati i ako bude prikladno finansijski kazniti one koji su bili uključeni u tu transakciju. To je vrlo jednostavno”, rekao je Pompeo.
Sredinom marta je iranski ambasador u Velikoj Britaniji, Hamid Baidinejad, izjavio da iranske vlasti računaju na “konkretne korake” u sprovođenju tog mehanizma, upozoravajući da će, ako ne bude rezultata, “biti ozbiljnih posledica”, od kojih bi jedna mogla biti da Iran napusti međunarodni Ugovor o neširenju nuklearnog oružja.
U Švajcarskoj počeo sastanak moćne grupe, 130 lidera odlučuje o subini planete! Pročitajte OVDE sve detalje.
Izvor: Bloomberg/logicno. com/Saša F.
