Radnja ovog istorijskog trilera počinje ubistvom žene u haremu Zekerija-paše, jednog od zapovednika Niša. Pošto ne može sam da pronađe ubicu, paša traži pomoć od Uzun-age, svog najvećeg neprijatelja, da pronađe i dovede raspopa Jevrema Utvića, razvratnika i bivšeg ubicu, pripadnika Obrenovićeve tajne policije. Iako mu je glava ucenjena zbog učešća u Milojevoj buni, Jevrem se odaziva pozivu, ali ni njegovo prisustvo na pašinom dvoru ne sprečava nova ubistva. U lagumima ispod pašinih dvorova raspop pronalazi tajne koje će baciti senku sumnje na svakog u istrazi. Besomučna potraga vodi čitaoca od ciganskih šatri do turskih zindana, od spaljenih srpskih sela do niških džamija, od izdaja do večnih prijateljstava, od senki do sunca. I do jedne ljubavi zbog koje se paša i aga nikada neće pomiriti.
Branislav Janković je otkrio da na početku pisanja nikada nema ideju kako će završiti knjigu. „Pisci imaju običaj da prave kostur knjige, a ja krenem priču, pa gde me odvede. Nekad jedva čekam da se vratim kući i nastavim sa pisanjem kako bih saznao šta će se dalje dešavati. Trenutno sam u atmosferi Niša XIX veka, a naša istorija je nepresušna tema i možemo stalno da smišljamo nešto novo. Spajanjem činjenica i istorijske fikcije nastaju ovakve knjige.“
Dejan Stojiljković smatra da se ova knjiga razlikuje od drugih istorijskih trilera po svojoj epistolarnoj formi. „To dosad nije bilo zastupljeno kod Baneta i on je to izveo vrlo vešto. Mogao je jednostavno da se nadoveže na priču iz ’Vetrova zla’ i ide tim oprobanim receptom, ali ovde imamo dva antijunaka koji se mrze, dopisuju se i ne mogu jedan bez drugog, a u ovim pismima se ispovedaju. Ova knjiga baca svetlo i na malo istraživani period naše istorije i na neke istorijske ličnosti o kojima se malo zna. Mislim da bi od ove knjige mogla da se snimi sjajna serija.“
„Kroz svaki svoj roman pokušavam da prikažem nas“, nadovezao se Janković. „Pokušavam da odgonetnem naš mentalitet, borbu sa našim demonima, našim strahovima, hoću da saznam gde smo i ko smo, a mislim da je Jevrem Utvić dobro ogledalo našeg mentaliteta. Od tada do danas kao narod se uopšte nismo promenili. To vam daje puno prostora za pisanje o nama.“
Ksenija Prodanović smatra da je ovo i neobična ljubavna priča. „Bulut-hanuma je lik dovoljno snažan da se bori sam za sebe i zadovoljstvo je čitati o takvom ženskom liku u Srbiji onog doba. Zanimljiva mi je prepiska age i paše u kojoj vidimo šizofrenu stranu ljubavi zbog osećanja prema istoj ženi, ljubavi zbog koje svi činimo i dobre i loše stvari.“
Izvor:Pravda
