Si je posetu započeo obilaskom fabrike specijalnih magneta napravljenih od metala retke zemlje, a ubrzo nakon toga svetom je odjeknula vest da Kina planira uvođenje restrikcije na izvoz retke zemlje u SAD.
Kako su se hemijski elementi našli u centru trgovinskog sukoba?
Metali "retke zemlje" (ili lantanoidi) zajednički je naziv za grupu od 17 elemenata cenjenih zbog svojih jedinstvenih magnetskih i elektrohemijskih svojstava. Oni uključuju elemente kao što su gadolinijum, lantan i cerijum, koji su ključni u proizvodnji lekova protiv raka, pametnih telefona i tehnologija obnovljive energije.
Geološki zavod SAD označio je ove elemente kao "kritične" za sektor nacionalne odbrane.
Retke zemlje, u stvari, i nisu toliko retke. Mogu se naći širom Zemljine kore, međutim, često se nalaze u malim koncetracijama i ekstremno je tešto i skupo iskopati ih.
Proces oštećuje životnu sredinu, pri čemu ekosistem ugrožavaju rudnici, oslobađanje metalnih nusprodukata iz rafinerija i čestice koje se bacaju prilikom odlaganja otpada.
Kina je ubedljivo najveći svetski proizvođač "retke zemlje" sa 70 posto globale proizvodnje.
Peking je tragao za dodatnom prednošću u trgovinskom ratu sa SAD nakon što je početkom meseca Donald Tramp povećao carine za uvoz kineske robe.
Kina je uzvratila povećanjem carina na uvoz američke robe, a nacionalni mediji su još tada signalizirali da bi sledeći korak mogao biti ograničavanje lantanoida.
To bi bio ozbiljan udarac za Belu kuću, jer se SAD oslanja na Kinu za čak 80 posto svog uvoza tih elemenata.
Za šta se retke zemlje koriste i koji su proizvodi ugroženi?
Upotreba retke zemlje je ogromna i raznovrsna, obuhvatajući robu široke potrošnje, pa sve do nacionalne odbrane.
U zdravstvu se koristi za pravljenje hirurških potrepština, pejsmejkera, lekova za lečenje raka i reumatoidnog artritisa. Ona se, takođe, nalazi u teleskopskim sočivima, avionskim motorima, a koristi se i kao katalizator u izduvnim sistemima automobila da bi se smanjila emisija štetnih gasova.
Neodimijum se često koristi za proizvodnju snažnih infracrvenih lasera za nacionalnu odbranu, dok vojni dobavljači koriste retke zemje za proizvodnju senzora za raketne sisteme.
Ovi elementi su pomogli da potrošačka elektronika, poput računara i pametnih telefona, bude manja, lakša i efikasnija.
Tehnološki gigant "Apple" zavisi od retke zemlje za sastavne delove, kao što su kamere i zvučnici. Ona je potrebna i za punjive baterije koje se koriste u električnim automobilima i televizorima.
Da li druge države mogu da pokriju Kinine zalihe?
Mnoge države su pokušale da smanje svoju zavisnost od tih elemenata 2010. godine tokom spora između Kine i Japana. Tokio je tada optužio Peking za obustavu isporuka zbog političkih razloga. Retke zemlje se nalaze i u Maleziji, Brazilu, Estoniji, Australiji, Indiji, Južnoj Africi i Kanadi, pa je nekoliko alternativnih dobavljača uspelo da popuni prazninu.
SAD ima samo jedan aktivni rudnik retke zemlje, "Mountain Pass". On se nalazi u Kaliforniji i izvozi u Kinu oko 50 hiljada tona ekstrakta retke zemlje za preradu.
Međutim, australijska kompanija "Lynas" potpisala je početkom meseca sporazum sa teksaškim proizvođačem hemijskih proizvoda "Blue line" za izgradnju pogona za preradu u SAD.
Pročitajte OVDE kakvu to brutalnu odmazdu sprema Kina i ko će biti pobednik.
Izvor: Blic
