Ovako brz nestanak biljaka i životinja biće nazvan šestim masovnim izumiranjem. Masovna izumiranja u prošlosti su uvek uzrokovali kataklizmički događaji velikih razmera, poput udara velikih asteroida ili masovnih vulkanskih erupcija. Ovoga puta uzrok je čovek.
Ugrožena je četvrtina svih poznatih vrsta biljaka i životinja.
Kao najvažniji uzroci uništenja koje preti našoj planeti navode se ljudske potrebe za energijom i hranom, odnosno, preterano korišćenje resursa, krivolov, seča šuma i emisije fosilnih goriva. Četvrtina svih poznatih vrsta biljaka i životinja već je ugrožena, a razmere njihovog nestajanja desetinama ili stotinama puta su brže nego što su u proseku bile u poslednjih 10 miliona godina.
Izveštaj, koji je na 1.800 stranica kroz tri godine sastavilo međunarodno telo (IPBES), bazira se na više od 15.000 akademskih radova i istraživanja, a jedna od ključnih ideja je da se njime upozore političari na najbolje moguće načine borbe s klimatskim promenama.
Prošle nedelje autori izveštaja održali su u Parizu niz sastanaka s predstavnicima vlasti iz više od 130 država, u nastojanju da dokumentu daju konačnu formu.
Prema izveštaju, oko 75 odsto kopna, oko 50 odsto reka i jezera, kao i oko 40 odsto svih mora i okeana već pokazuje ozbiljne znake propadanja uzrokovanog ljudskim aktivnostima.
Od 80-ih do danas emisije gasova uzrokovanih sagorevanjem fosilnih goriva su se udvostručile, a prosečna temperatura porasla je za najmanje 0,7 stepeni.
"Rekao bih da će izveštaj najverovatnije biti interpretiran uz konstataciju u stilu 'Čoveče, stvarno smo u nevolji', međutim postoje rešenja", rekao je pre skupa direktor IPBES-a profesor Bob Votson.
"Naš izveštaj će govoriti o razmerama u kojima gubimo bioraznolikost, kao i o potezima kojima ga možemo zaštititi u budućnosti“, dodao je.
Krčenje šuma i rast konzumacije mesa potiskuju vrste iz prirodnih staništa.
U izveštaju se, između ostalog, ističe da su načini na koje se koristi tlo i krče šume za poljoprivredu u kombinaciji s povećanjem konzumacije mesa istisli brojne vrste iz njihovih prirodnih staništa. Istovremeno je preterani ribolov desetkovao njihove populacije u morima širom sveta.
Dokument predviđa da će se izumiranje u narednim godinama najverovatnije dalje ubrzavati.
Kraća verzija dokumenta od 40 stranica verovatno je najozbiljnije upozorenje na pretnju koju ljudi predstavljaju za planetu ikada.
U njemu se ističe da se broj stanovnika u svetu od sedamdesetih do danas udvostručio, globalna ekonomija se učetvorostručila, a međunarodna trgovina udesetostručila.
Kako bi se ljudi nahranili, obukli i snabdeli energijom, šume su krčene brzinama koje su bez presedana u istoriji. Od 1980. do 2000. nestalo je oko 100 miliona hektara šuma, ponajviše za uzgoj stoke u Južnoj Americi, kao i za plantaže palminog ulja u Jugoistočnoj Aziji.
Još većom brzinom nestaju močvarna područja. Od svih koja su postojala u 18. veku do danas ih je ostalo samo 13 odsto. Samo u 20. i 21. veku nestalo ih je oko 54 odsto.
Urbanizovana područja udvostručila su se od 1992. Kvalitet tla ubrzano opada, tako da je sada produktivnost tla na Zemlji globalno pala za 23 odsto.
Zagađenje plastikom se od 1980. povećalo 10 puta. Svake godine u svetske vode odbacuje se između 300 i 400 miliona tona toksičnih supstanci, kao što su teški metali, rastvarači i otrovni mulj.
Najdramatičnije prognoze
Neviđeni rast konzumacije, populacije i tehnologije verovatno će se učetvorostručiti u 21. veku. Najveći deo propadanja staništa dogodiće se u Centralnoj i Južnoj Americi, u subsaharskoj Africi i u Aziji.
Propadanje tla i klimatske promene do 2050. uzrokovaće migracije između 50 i 700 miliona ljudi.
Klimatske promene i propadanje tla do 2050. izazvaće smanjenje proizvodnje useva godišnje za 10 odsto globalno, a u nekim krajevima i do 50 odsto.
Bioraznolikost će se do 2050. smanjiti za 38 odsto, na do 46 odsto.
Ekonomske prognoze
Godišnja cena gubitka bioraznolikosti i ekosistema, kao i propadanja zemljišta čovečanstvo će koštati više od 10 odsto globalne proizvodnje.
Glavni uzrok ovog propadanja je životni stil intenzivne potrošnje, koji je u porastu u razvijenim zemljama i novim ekonomijama, ali i u zemljama u razvoju.
Studije sprovedene u Aziji i Africi pokazuju da je cena nedelovanja bar tri puta veća od cene delovanja.
Koristi od očuvanja desetak puta su veće od cena očuvanja.
Porast distance između potrošača i ekosistema koji proizvode hranu i druge proizvode rezultirao je padom svesti i razumevanja posledica odluka o konzumaciji.
Većina onih koji imaju najviše koristi od preterane eksploatacije doživljava najmanje direktnih posledica konzumerističkih odluka koje uzrokuju propadanje zemljišta.
Pročitajte OVDE šta je otkriveno u tajnim dokumentima CIA.
Izvor: index. hr
