Dok ta rasprava u javnosti traje, ono što je sasvim izvesno jeste da bi, ukoliko ova 2019. godina ipak bude izborna, posledica sasvim sigurno bilo: odugovlačenje sa rešenjem kosovskog problema, vrlo verovatno i prolongiranje evrointegracija, a zapravo najvažnija od svega mogla bi da bude blokada normalizacije inače vrlo turbulentnog političkog života ovenčanog protestima, stalnim svađama vlasti i opozicije, kampanjama, bojkotom...

I bez svega toga ova godina u Srbiji je prilično dinamična, a očekivanja su da će se tako i nastaviti. Da li je u svemu tome održavanje vanrednih izbora potreba ili hir, koliko su oni uopšte izvesni, i kako bi zemlja mogla da izgleda u narednom periodu ako ih ipak bude?

- Ako je suditi po najavljenim događajima: pregovori sa Prištinom, moguće rešenje kosovskog problema, ustavni referendum i mogući izbori, očekuje nas i turbulentna i dinamična druga polovina 2019. godine. Čitav maj će verovatno biti obeležen efektima berlinskog sastanka i unutarstranačka dinamika u SNS, kako zbog Kosova, tako i zbog mogućih vanrednih izbora - priča programski direktor Cesida Bojan Klačar.

Po njegovom sudu, trenutno je najrealniji ishod da izbori budu održani u redovnim rokovima, na proleće sledeće godine, zajedno sa lokalnim i pokrajinskim. Ipak, kako kaže, ako bi SNS odlučila da ide na vanredne izbore, to bi bilo zbog stranačke procene, i realno je da bi oni tada bili u junu.

- Na odluku o vanrednim izborima će uticati i blizina, odnosno daljina eventualnog dogovora Beograda i Prištine. Što je datum za dogovor realniji, to su i vanredni izbori izvesniji i obrnuto. Međutim, čak i da izbori budu na proleće sledeće godine, Srbija je već od jeseni u kampanji - priča Klačar.

On navodi da bi sa vanrednim izborima bila blokirana normalizacija političkog života, “jer se sa ulaskom u kampanju smanjuju šanse za smirivanje tenzija i polarizacije između aktera”.

- Bio bi onemogućen dijalog o izbornim uslovima, jer se do juna ne može promeniti gotovo ništa. To znači i verovatni bojkot izbora od strane opozicije, čime bismo ušli u novu fazu destabilizacije političkog života. Rad izvršne vlasti i njene aktivnosti ne bi trpele jer ona ima stabilnu podršku u parlamentu i može bez smetnji da stoji iza svojih odluka - priča on.

U problemu i vlast i opozicija

Ozbiljna politička kriza - ovako ocenjuje situaciju doktorand Fakulteta političkih nauka (FPN) Boban Stojanović, ukoliko bi došlo do vanrednih izbora. Kako kaže, tu pre svega misli na proteste i najavljeni bojkot opozicije.

- Verujem da bi oni doveli do ozbiljnih potresa i u mnogome promenili pozicije svih političkih aktera. Sa jedne strane, vlast bi došla u ozbiljan problem oko legitimiteta, a opozicija bi morala da dokaže doslednost u stavu da se izbori pod ovakvim uslovima bojkotuju. Verujem da bi se samo stvorile dodatne tenzije u društvu - priča on.

Navodi da su redovni izbori 2020. godine, i da će u pogledu protesta i najavljenog bojkota tokom ove godine morati da dođe do neke vrste dijaloga između vlasti i opozicije upravo oko izbornih uslova.

- Da se nisu desili protesti i najava bojkota, siguran sam da bismo sada brojali glasove. Upravo zbog toga je odlučeno da se na izbore ne ide i siguran sam da će Vučić, kako se izbori budu približavali, malo po malo da popušta kako bi “privoleo” opoziciju da na njima učestvuje - priča on.

Međutim, kaže, ako izbora ipak bude, vlast će se suočiti sa bojkotom, što će rezutirati novim podelama, podizanjem tenzija i političke krize u Srbiji. Vanredni izbori bi, takođe, u izvesnoj meri mogli da utiču na rešenje “kosovskog čvora”, a Stojanović navodi da bi to verovatno uticalo na pregovore koji su i inače obustavljeni, što bi dodatno usporilo te procese.

- Verovatno bi i evrointegracije bile usporene, međutim one svakako nisu pri kraju, tako da ne verujem da bi to dodatno imalo posledica, jer Srbija je jako daleko od EU. Mogli bismo samo da očekujemo neke populističke mere vlasti kako bi izbore dočekali spremnije nego sada - pojašnjava on.

Dijalog Beograda i Prištine

Ako se sve ovo uzme u obzir, oba sagovornika  saglasna su u tome da će građani Srbije na birališta u redovnim terminima. Izuzetak bi, po Klačaru, bio ako se u relativno kratkom roku dođe do rešenja između Beograda i Prištine.

- Ukoliko se to desi, a ne čini se realnim, imali bismo vanredne izbore. Svi drugi razlozi idu u prilog redovnom terminu izbora: spajanje sa lokalnim izborima, očekivanja zapadnih partnera i započinjanje neke vrste dijaloga sa opozicijom kako bi se izbegao njihov bojkot, jer on ne odgovara ni SNS-u uprkos podršci koju ima - priča on.

Sličnog stava je i Stojanović, koji kaže da je teško očekivati da će “Vučić skratiti mandat znajući da će opozicija bojkotovati izbore, i onda sebi napraviti probleme u pogledu demokratskog legitimiteta”.

- Verovatno će se nadati da će protesti stati i da će privoleti opoziciju da izađe na redovne izbore. Ukoliko pak oni budu bili pre roka, najvažnije je da ih opozicija zaista bojkotuje, jer ćemo u suprotnom imati još jedne izbore sa unapred poznatim pobednikom. Ukoliko i dođe do nekih popuštanja vlasti, premalo je vremena da se efekti osete u toku ove godine - pojašnjava on.

Opozicija na prekretnici

Protesti su izgleda nešto što je pokrenulo, na različite načine, i vlast i opoziciju. Oni su, priča Klačar, izazvali reakciju SNS u vidu kampanje “Budućnost Srbije”, pa je ona po prvi put morala da troši resurse, a ne da sama diktiraja agendu. Na drugoj strani, opozicija se nalazi na prekretnici posle radikalnijih protesta i približavanja leta.

- Potrebna im je strategija koja će održati protestnu energiju na ulicama uz istovremeni početak razgovora s vlašću. U tom smislu su oni reterirali u svojim zahtevima i ponudili predlog za razgovor vlasti što je dobar znak. Problematično je što bi SNS želeo da čitav proces izmesti u parlament koji opozicija bojkotuje - priča programski direktor Cesida.

Ono što se trenutno čini, zaključuje, jeste da i vlasti i opoziciji sada odgovara započinjanje nekog dijaloga kako bi se izbegao scenario bojkota izbora koji nikome ne odgovara: vlast bi tada morala da se brani sa deficitetom legitimiteta, a opozicija sa višegodišnjom izopštenošću iz institucija.

Milojko Pantić kolima udario u interventnu, pa pobegao! Na Brankovom mostu vozio u suprotnom smeru. Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: Blic