Članak prenosimo u celosti, a čitaoci mogu da kažu da li reč i ruskoj propagandi ili ipak tačnijoj statistici od one koju čitamo na Vikipediji.

Zašto je Rusija dobila utrku u naoružanju

“Fort Rus NJuz je poslednjih meseci objavio niz članaka o važnom pitanju zašto je Rusija  pobedila u trci za naoružanje. To zaista izgleda tako. Zašto? Sve se svodi na nekoliko činilaca. Sjedinjene Države imaju potpuno različitu ekonomiju od ruske i vrlo jak oblik “državne subvencije” za vojno-industrijski kompleks. S druge strane, generali su takođe vlasnici deonica u raznim privatnim firmama koje zapravo utiču na “stimulisanje” delotvornosti da idu tako daleko da čak i vojnu doktrinu oblikuju prema svojim potrebama, a ne onako kako bi trebalo biti. Ove privatne firme, za tu veliku maržu, zauzvrat skupo zadužuju vladu i efikasno deluju na ukupne subvencije na tržištu deonica. Ta preduzeća primaju značajne iznose u poređenju s onim što zapravo proizvode, tako da imaju višak prihoda, profita, kojeg reinvestiraju u druga područja globalne i nacionalne ekonomije kako bi ostvarili masovan prenos bogatstva od poreznih obveznika do bogatih privatnih osoba koje su nominalno povezane s vojnim industrijskim kompleksom”, piše Žoakin Flores.

“Rezultat je da uz direktan finansijski podsticaj SAD imaju slab uspeh u proizvodnji vojne opreme. Rusija ne namerava i ne mora da brani granice globalnog carstva. Stoga se tim ne mora opterećivati, a njena je doktrina uglavnom odbrambena i regionalna. Iako ima sposobnosti i sredstava za pomoći zemljama poput Kube i Venecuele, to nisu ključni elementi onoga što treba za pobedu. Ruske snage su odbrambene prirode”, stoji uvodnom delu članka.

Portal dalje pojašnjava kako je Rusija vrlo uspešno, ali asimetrično reagovala na trku u naoružanju, dobivši puno više od svog novca u poređenju sa zemljama koje troše mnogo više na svoje oružane snage.

Amerikanci na vojnom polju troše 10 puta više od Rusije. Međutim, čak i Pentagon priznaje da Rusija ima stratešku jednakost u svim sektorima i da je nedavni program nabavke oružja u narednom periodu gotovo završen. Ruska vojska čak ima stratešku prednost u nekim područjima, uglavnom u hipersoničnim projektilima.

Razumeti paritet kupovne moći

Ali još jednu stvar koju treba uzeti u obzir je paritet kupovne moći. Kada govorimo o odbrambenim troškovima Rusije, često previđamo činjenicu da Rusija ima vrlo naprednu odbrambenu industriju, uglavnom nasleđe Sovjetskog Saveza, koja se oporavila od katastrofalnih ’90-ih. Dakle, Rusija troši rublje, a ne dolare. Ako uzmemo u obzir PPP, ruski odbrambeni proračun je zapravo mnogo veći i prema tom izračunu vredi kao 250 milijardi dolara.

Za portal Romeo Squared Anders Pak Nilsen piše: “Veličina odbrambenog proračuna i privrede Rusije u celini izvor su mnogih rasprava. Tvrdnje koje često čujem su da Rusija ima BDP kao Španija. Jasno je da zemlja koja ima BDP poput Španije ne može održavati oružanu silu koja će se dugoročno takmičiti za svetski primat. Danski admiral Nils Vang je pomenuo španski BDP u razgovoru za OLFI pre odlaska u penziju. Admiral Vang kaže da se vojne napetosti između NATO-a i Rusije ne mogu uporediti s Hladnim ratom, jer s bruto domaćim proizvodom veličine Španije Rusija ne bi mogla zaustaviti zapadnu Evropu.”

“Ali postoje neki problemi s ovim razmišljanjem. Prvo, Sovjetski Savez istorijski nikada nije imao impresivan BDP. Postoji mnogo komplikovanih činilaca kada se uspoređuju ekonomije različitih zemalja, naročito kada jedna od njih ima fundamentalno drugačiji ekonomski sastav, poput onog komunističkog. Ali, čini se da je Sovjetski Savez u drugoj polovici XX veka imao BDP niži od zajedničkog BDP-a Zapadne Nemačke i Francuske. Zajednički BDP NATO pakta bio je mnogo veći od sovjetskog. Još jedan problem u poređenju sa Španijom je da stvari ne koštaju jednako u različitim zemljama.

U nekim zemljama za istu stvar dobijate samo više novca nego u drugima. Jeftinije je imati veliku vojsku ako su plate niske, a materijali jeftini. Da to uzmemo u obzir pre poređenja različitih zemalja potrebno je korigovati BDP s paritetom kupovne moći (PPP). Nominalno, izražen u dolarima, BDP Rusije i Španije je otprilike jednak. U 2017. godini je Rusija imala je dvanaesti BDP u svetu i iznosio je preko 1527 milijardi dolara, a Španija je bila četrnaesta i imala je BDP od skoro 1314 milijarde američkih dolara.

Tako je ruski BDP 2017. godine bio oko 14% viši od onog u Španiji. No, ako brojke ispravimo prema paritetu kupovne moći, Rusija je bila šesta, odmah nakon Nemačke i ispred Velike Britanije, Francuske i Španije.

Prema međunarodnom monetarnom fondu je ruski BDP/ PPP tada iznosio nešto više od 4007 milijardi dolara, dok je nemački BDP iznosio skoro 4178 milijardi dolara.

Vrlo sličan BDP/PPP u Rusiji i Nemačkoj nas dovode do zanimljive perspektive. NJihovi izdaci za obranu, kao postotak BDP-a, ukazuju na istu količinu stvari koje se mogu kupiti.

Nemačka je u 2017. potrošila 44,3 milijarde dolara na obranu, što je 1,2 posto BDP-a, a Rusija 66,3 milijarde, što je 4,3% BDP-a, kako prenosi SIPRI. No, budući da je njihov BDP prilagođen paritetu kupovne moći isti, Nemačka bi trebala da poveća izdatke za odbranu na 4,3% BDP-a ili na 158,7 milijardi dolara, kako bi priuštila ista ulaganja kao i Rusija.

Budući da je igranje brojevima zabavno, autor članka, Dragoljub Bosnić, odlučio je korigovati proračune za odbranu Nemačke, Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva s paritetom kupovne moći i videti kako se to odražava na rusku vojnu potrošnju. Ruski BDP/PPP od 4007 milijarde dolara i izdvajanje za odbranu od 4,3% BDP-a znači da su ruski odbrambeni planeri 2017. godine potrošili ekvivalent od 172 milijarde dolara. Grafikon dole, prema izračunu pariteta kupovne moći, prikazuje vojnu potrošnju tri navedene zemlje.

Drugim rečima, korigovan s kupovnom moći, Rusija ima veći vojni proračun od Nemačke, Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva zajedno. Kako je grafika zabavna, takođe autor je ilustrovao ovu točku u postotku.

Nedavno je bio izveštaj da je ruski vojni proračun od 2016. do 2017. pao za 20%. Neki tvrde da je taj pad neizbežan s obzirom na loše stanje ruske ekonomije. No, kako je Majkl Kofman objasnio, ruski vojni proračun nije ni umanjen ni neodrživ.

Umesto toga, očito smanjenje izdataka za obranu u 2017. godini je posljedica tehničkih aspekata kao što je periodizacija rashoda u državnom proračunu. Pokazatelji ukazuju na stabilnu razinu izdataka za obranu, dugoročno održivog za ljudske resurse, materijale i novac.

Dakle, to što Rusija ima BDP poput Španije ne govori mnogo o njenom vojnom potencijalu. Još zanimljivije, Rusija ima odbrambeni proračun s istom kupovnom moći kao kombinovana vojna potrošnja Nemačke, Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva. I može sebi da priušti da ga u doglednoj budućnosti i zadrži.

Kao što je primetila Olga Oliker, postoje brojni složeni činioci pri poređenju troškova odbrane u različitim zemljama. Na primer, šta koje zemlje uključuju u troškove odbrane? To imamo vrlo različite pokazatelje, a oni bi samo ojačali argumente ovog članka.

Evropske zemlje imaju naviku da se njihova potrošnja u sektoru odbrane učini većom nego što zapravo jeste, dok Rusija ima razloga da je prikaže manjom. Isto vredi i za Kinu. Pentagon procenjuje da Kina troši oko 150 milijardi dolara na odbranu, međutim, kineska vojska troši juane, a ne dolare.

Tako je kineska vojska potrošnja, izračunata prema paritetu kupovne moći,  oko 400 milijardi dolara. To je jedino razumljivo objašnjenje zašto zemlje poput Rusije službeno mogu imati skromniji vojni proračun nego, recimo, Saudijska Arabija ili Francuska, ali još uvek mogu biti vojna sila. Zapravo, upoređivanje vojne moći Rusije sa saudijskom ili francuskom prilično je smešno, zaključuje autor.

Pročitajte OVDE šta su to uspešno testirali američki avioni.

Izvor: Fort Russ / RomeoSquared / logicno.com / Nermin N.