Iran više neće ispunjavati deo obaveza iz atomskog sporazuma, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova u Teheranu tačno godinu dana nakon što su Sjedinjene Države jednostrano napustile taj sporazum i počele da uvode drakonske sankcije. Teheran je o tome obavestio ostale partnere – Nemačku, Francusku, Veliku Britaniju, Kinu i Rusiju.
Istovremeno je američki šef diplomatije Majk Pompeo iznenada posetio Bagdad, gde je upozorio zvaničnike na „neposrednu pretnju“ iranske agresije. Pompeo je inače prethodno otkazao planiranu posetu Berlinu izgovarajući se „hitnim poslovima“.
Godinu dana nakon što su SAD praktično sahranile sporazum o iranskom nuklearnom programu, odnosi Vašingtona i Teherana su ponovo dakle „hitan posao“. Vašington i dalje zahteva od Irana da smanji svoj uticaj u Siriji ili da prestane da podržava Hizbolah, da ponovo pregovara o atomskoj energiji i konvencionalnom naoružanju.
Sankcije bez učinka?
Iz Amerike je nedavno došlo upozorenje i Rusiji: Firme koje pomažu Iranu da dogradi postojeći atomski reaktor mogu biti izložene sankcijama. To se kaže u jednom saopštenju američkog Stejt dipartmenta. Trampova administracija ima strategiju maksimalnog pritiska na Iran.
Ta strategija, prema rečima političkog analitičara Alija Vaeza, trebalo bi da brzo obori Iran na kolena: „Jednostrane sankcije SAD imaju snažan učinak. Iranska ekonomija je u nevolji. Ona oseća posledice sankcija“, kaže Vaez.
On je direktor „Projekta Iran“ u Međunarodnoj kriznoj grupi (ICG). Baš je gostovao kao predavač u Americi u vreme kada su isticali rokovi za ukidanje poslednjih izuzetaka u sankcijama, kao što su bili iranski izvozi nafte u Tursku, Kinu i Indiju. Da li će sankcije uroditi plodom? Tu se mišljenja razmimoilaze.
Politikološkinja Dina Esfandiari je na diskusiji u Vašingtonu rekla da sankcije nisu dovele do promene iranskog ponašanja: „I dalje slede svoje interese u regionu. Zemlja i dalje ulaže u svoj raketni program. Iran deluje čak i protiv interesa nekih novostečenih prijatelja u Evropi nekim akcijama.“
Danska je prošlog oktobra optužila Iran da je planirao ubistvo opozicionog aktiviste u Evropi. Teheran je te optužbe odbacio. Ali prema izveštajima inspektora Ujedinjenih nacija, Iran i dalje poštuje odredbe Sporazuma o atomskoj energiji. Izgleda da Teheran želi da mirno dočeka kraj konflikta sa Vašingtonom.
Teheran smatra da je u pravu. Ministar spoljnih poslova Zarif optužuje Trampovu administraciju, Izrael i Saudijsku Arabiju da u stvari žele promenu vlasti u Iranu.
„Videćemo šta će biti…“
Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost DŽon Bolton, koji je godinama zagovarao upravo tu opciju, morao je na televiziji Foks da odgovori na to pitanje: „Nema sumnje da Iranci zaslužuju bolju vladu. Ali ne radi se samo o verskoj diktaturi već i o vojnoj diktaturi. Okolnosti su veoma teške. Videćemo šta će biti.“
Stručnjak za Iran Vaez na to kaže da „videćemo“ – nije strategija.
Između Vašingtona i Teherana ne postoje otvoreni komunikacioni kanali. Pokušaj Vašingtona da bliskoistočnom konferencijom u Varšavi pridobije nove saveznike nije uspeo. Vremena je malo. Sve što Vašington može da uradi jeste da pojača pritisak. Razgovor je izgleda nemoguć.
Pre nekoliko nedelja Vašington je iransku revolucionarnu gardu proglasio terorističkom organizacijom. Dina Esfandiari smatra da SAD pokušavaju da prisile Iran da odbaci li prekrši atomski sporazum: „Ako bi se to desilo, Iran bi izgubio međunarodnu podršku i opravdao kampanju Trampove administracije.“
Ostaje da se vidi da li će novo saopštenje Teherana da neće poštovati neke odredbe sporazuma biti na celom Zapadu uračunato kao grub prekršaj. Do sada su Berlin, Pariz i London u ovoj stvari bili protivnici Trampove politike i pokušavali da održa aranžman sa Iranom u životu.
Velika konfrontacija prema mnogim analitičarima nije verovatna, bar ne u skorije vreme. Politički analitičar Ali Vaez ipak podseća da je Iran sposoban da pogodi Ameriku i njene saveznike: „Smatram da će vršiti odmazdu u regionu, gde imaju uticaja i gde lakše mogu da negiraju odgovornost.“
Ipak, opasnost od eskalacije postoji. Vol strit džurnal je u januaru izvestio da je Bolton zatražio od Pentagona planove intervencije. Pre toga su minobacačke granate jedne šiitske grupe pale u blizini američke ambasade u Bagdadu. Vašington optužuje Teheran za napad. Američki nosač aviona „USS Abraham Linkoln“ i više dalekometnih bombardera B52 nalaze se u regionu…
Pročitajte OVDE sve o Rohanijevom ultimatumu.
Izvor: Dojče Vele
