Piše: Zoran Buljugić
Govoreći na nekim medijima više puta do sada sam imao prilike da upoznam javnost da sam 7. novembra 2017. godine dobio otkaz u Dvanaestoj beogradskoj gimnaziji tako što sam proglašen nesposobnim za rad sa učenicima, a na osnovu površno i nestručno urađene ekspertize u Institutu za medicinu rada u Beogradu. Zahtev da se podvrgem pregledu uputila mi je bivša direktorka škole Svetlana Miljenović iako sam već imao uverenje da sam sposoban za rad. Nakon što sam podneo tužbu protiv škole žalio sam se drugostepenoj komisiji Instituta. Posle obavljenih detaljnijih pregleda nova komisija je utvrdila da sam potpuno sposoban za rad sa učenicima. Tu novu ekspertizu je moj advokat podneo sudu.
Podsećam da 30 godina radim u prosveti i da nikada nisam imao sukob sa đacima i njihovim roditeljima, što je i konstatovano u izveštaju psihijatra Instituta. Sukobljavao sam se u školi samo sa direktorkom Svetlanom Miljenović jer sam javno ukazivao na njene pogrešne odluke, maltretiranje zaposlenih i nezakoniti rad, kao i sa jednom malom grupom zavidljivaca, neradnika i neznalica kojima nije mesto u obrazovno-vaspitnom sistemu, a koji su bili direktorkine skutonoše. Takođe sam, kao dugogodišnji predsednik sindikata Dvanaeste beogradske gimnazije, bio na udaru bivše direktorke i nekih njenih ulizica zbog organizovanja štrajkova prosvetnih radnika i zbog svog čvrstog stava da moramo izdržati do kraja u ostvarivanju svojih prava.
I pre i posle otkaza sam se više puta žalio Ministarstvu prosvete s molbom da reši moj slučaj, pa je čak i ministar Šarčević dolazio u školu sa zahtevom da me vrate na posao do okončanja radnog spora ali bivša direktorka je to odbila, kao što to isto odbija i sadašnja direktorka Gordana Pavlović.
Jasno je da ministar prosvete ima razumevanja za mene i moj slučaj i da je pokušao da ga reši. Ono što se isprečilo je birokratija u ministarstvu i činjenica da se serviraju svakakve laži o meni. Iz Ministarstva i Školske uprave Beograda bilo mi je obećano da ću dobiti posao u nekoj drugoj školi do okončanja spora. Međutim, sve do danas nikakav posao mi nije ponuđen.
Uprava škole se boji da ću spor dobiti i opstruira proces tako što ga razvlači na sve moguće načine i u nedogled. Za to vreme ja sam već više od godinu dana gotovo bez ikakvih sredstava za život. Jasno je da uprava Dvanaeste beogradske gimnazije želi da me slomi i materijalno i psihički ali ja i dalje nastavljam borbu. Napominjem da je glavni razlog zašto sam izložen progonu u osnovi taj što sam nepokolebljivi borac za istinu i pravdu svuda i na svakom mestu!
Zato sam odlučio da od 8. maja ove godine stupim u štrajk glađu ispred Dvanaeste beogradske gimnazije u ulici Vojvode Stepe 82 sve dok mi ne bude ispunjen zahtev da budem vraćen na posao nastavnika ruskog jezika na određeno vreme do okončanja radnog spora, na šta inače imam pravo. Obaveštavam javnost da ću, ako treba, gladovati do smrti sve dok mi zahtev ne bude ispunjen.
Kako je Miloš Ković žestoko prozvao Aleksandra Vučića saznajte OVDE.
Izvor: Pravda
