Tramp trenutno žonglira sa nekoliko trgovinskih sukoba, koje je pokrenuo sa saveznicima, kao i sa rivalima. NJegovi zahtevi, često najavljivani na Tviteru, uhvatili su trgovinske partnere nespremne.
Pre samo osam meseci, Trampovi pregovarači su postigli dogovor sa meksičkim i kanadskim zvaničnicima za koji je rečeno da će zameniti severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini. NJegove najnovije pretnje, koje je uputio čak i pre nego što je Kongres stigao da odobri dogovor, signaliziraju američkim partnerima da je nastavak sporova i pretnji sada norma u globalnoj trgovini, bar dok je on u Beloj kući.
Naravno, Meksiko nije jedina Trampova meta. NJegovi konflikti prevazilaze granice pojedinačnih država i prete da ugroze koncenzus postignut posle Drugog svetskog rata, koji kaže da slobodna trgovina obogaćuje svet.
Kina
Sukob sa Pekingom je najveći Trampov trgovinski konflikt i onaj koji je najviše plašio ekonomiste i investitore. On može da ugrozi 730 milijardi dolara u robi i uslugama koji se godišnje razmene između ove dve zemlje.
Za sada se ne nazire kraj sukobu. Razgovori su prekinuti početkom maja nakon što su SAD optužile Kinu da se povlači iz ponuda postignutih u ranijim dogovorima. Tramp je tada podigao carine sa 10 na 25 procenata na 200 milijardi dolara godišnjeg uvoza iz Kine, koja je odmah počela da traži načine da uzvrati udarac. To bi moglo da bude korišćenje vrednosti sopstvene valute kao oružje u trgovinskom ratu ili zakidanje na ključnim retkim hemijskim elementima i procesima od kojih svet zavisi.
Posledice bi mogle da budu ogromne ukoliko se konflikt nastavi. Američke kompanije računaju na Kinu zbog značajnog udela koji ima u njihovom profitu, kao i zbog ključne uloge koju ona ima u stvaranju mnogih dobara. Kini je potrebno američko izvozno tržište, posebno napredne tehnologije poput kompjuterskih čipova i softvera, da bi održala svoju ekonomiju.
Ipak, Trampova administracija tvrdi da su SAD previše zavisile od Kine i vide razdvajanje dve zemlje kao dugoročan cilj. Svaka Kinina odmazda bi samo ubrzala taj cilj.
Japan
Tramp je nazvao odnose između SAD i Japana "dragocenim savezom" i rekao je da uživa u bliskom odnosu sa premijerom Šinzom Abeom. Ipak, to nije poštedelo Tokio njegovih pretnji.
Iako je odložio svoju odluku, Tramp i dalje tvrdi da će povećati carine na uvoz automobila iz Japana ukoliko dve strane ne postignu trgovinski sporazum. Bela kuća želi veći pristup japanskom tržištu za svoje zemljoradnike, kao i da njihova autoindustrija sagradi više fabrika u SAD.
Postizanje dogovora je ključno za Aba, čiji su dugogodišnji napori da osnaži Japan ugroženi ekonomskim usporavanjem Kine, najvećeg kupca japanske opreme i robe.
Meksiko
Konflikt sa Meksikom je smatran gotovim. Međutim, Tramp je u četvrtak podgrejao trgovinske tenzije pretnjom da će nametnuti carine Meksiku ukoliko ne zaustavi protok imigranata preko granice sa SAD.
Ukoliko svoje pretnje sprovede u delo, ozbiljne posledice bi se osetile sa obe strane granice. Zahvaljujući nametimakoje su postavili Kini, Meksiko je sada najveći američki trgovinski partner.
Trgovina je već bila ometena zato što je američko osoblje pravilo duže zadržavanje na granici. Kao što je učinio sa Japanom, Tramp je i u ovom slučaju zapretio da će podići carine na uvoz automobila proizvedenih u Meksiku.
Sukob dovodi u pitanje sudbinu prošlogodišnjeg sporazuma između SAD, Meksika i Kanade, koji je trebalo da nasledi severnoamerički dogovor o slobodnoj trgovoni.
Evropa
Mogućnost kaznenih carina iz SAD pojavila se nekoliko meseci nakon što je amerika prošle godine podigla carine na uvoz aluminijuma i čelika, što je razljutilo njihove evropske saveznike.
Tramp je tvrdio da uvoz stranih automobila i auto-delova šteti američkoj automobilskoj industriji i ugrožava nacionalnu bezbednost.
“Evropske unija nas tretira, rekao bih, gore od Kine. Oni su samo manji. Šalju Mercedese ovde kao da su kolačići” – rekao je on nedavno.
On je zapretio carinama od 25 posto za milione evropskih automobila koje SAD uveze svake godine. Bela kuća je odložila ovu odluku i ostavila period od šest meseci da se reši problem.
SAD su se već borile u pregovorima sa EU, koja je odbila da razmotri zahteve da se u Evropi dopusti više američkih poljoprivrednih proizvoda. Trampova administracija kaže da sporazum bez poljoprivrede neće proći Kongres.
Neke zemlje kao što su Francuska i Belgija su se povikle iz zajedničkih pregovora zato što je Tramp pre dve godine odbio da potpiše globalni pakt o klimatskim promenama. Vođe Zelene koalicije u Evropskom parlamentu su najavile da neće potpisivati trgovinski dogovor sa zemljama koje odbijaju da se bave klimatskim promenama.
Kanada
Prošle jeseni činilo se da je Tramp uspeo da postigne nagodbu o trgovinskim problemima sa Kanadom sa sporazumom između ove dve zemlje i Meksika. Između ostalog, dogovor olakšava izvoz američkih mlečnih proivoda u Kanadu.
Kanada se našla u središtu između SAD i Kine. Ona je postala centar diplomatskog spora nakon što su njene vlasti uhapsile Meng Vanžu, finansijsku dirrektorku kineske firme "Huavei", koju je su SAD teretile za prevaru. Kina je uzvratila tako što je uhapsila dvoje Kanađanja i optužila ih za špijunažu, a uvela je i restrikcije na pojedine kanadske poljoprivredne proizvode.
Novi severnoamerički sporazum potpisan prošle jeseni sadrži odeljak poznat kao "Kineska klazula", koji se smatra otvorenim pritiskom da se zaustavi slobodna trgovina između Kine i Kanade.
“Ako ne odbranimo srpsku kuću, neprijatelj će doći do našeg praga u…” Ko smatra Srbiju frontom Evrope saznajte OVDE.
Izvor: Blic
