Ovo su samo neka pitanja koja se postavljaju nakon čitanja detaljnog izveštaja ruskih inspektora koji su privremeno zabranili izvoz za četiri poznate srpske kompanije mesa, a u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid.

U izjavi za RSE predstavnici Uprave za veterinu uveravaju da razloga za zabrinutost nema jer je meso koje stiže na trpezu u potpunosti, kažu, ispravno. Takođe, navode i da u izveštaju ruskih inspektora, koji su pet dana obilazili kompanije u Srbiji, ima izvesnih nelogičnosti.Kompanije „Matijević“, „Big Bul“ „Karneks“ i „Zlatiborac“ od 4. juna privremeno su obustavile izvoz svojih proizvoda na rusko tržište.

Sve nadležne institucije, uključujući i resornog ministra poljoprivrede, tvrde da je problem proceduralne prirode i da je najviše primedbi bilo na neusaglašenost sa procedurama koje važe u Evroazijskoj uniji. Kompanije kojima je privremeno suspendovan uvoz za RSE podvlače da njihovo meso, koje je već na ruskom tržištu, nije povučeno. Takođe poručuju i da se zamerke odnose na proces proizvodnje ali ne i na same proizvode koji su, tvrde, u potpunosti ispravni.

Tokom nenajavljene kontrole ruskih inspektora u proizvodnim halama proizvođača mesnih proizvoda otkriveno je, kako pokazuje izveštaj, više nepravilnosti.

Firma „Big Bul Fuds“, prema izveštaju, nije sprovela ispitivanja sirovina i gotovih proizvoda na toksične i štetne materije, kao što su soli teških metala, antibiotici, pesticidi i radionuklidi. Zatim, navedeno je i da se životinje šalju na klanje bez ušnih markica (oznaka), kao i da se krše sanitarni i higijenski principi jer se radnici kreću iz „čiste“ u „prljavu“ zonu odnosno da šetaju iz klanice gde je sirovo meso do mesare gde su gotovi proizvodi. Utvrđeno je i zajedničko skladištenje gotovih prehrambenih proizvoda, konkretno sir i kobasice, sa sirovinama.

Ministar poljoprivrede: Meso iz Srbije bezbedno

U kompaniji „Zlatiborac“ su inspektori takođe konstatovali kršenje sanitarno-higijenskih principa rada pri kretanju radnika što, kako se navodi u izveštaju, „može da dovede do kontaminacije proizvoda, prostorije i opreme“.

Meso (pršut) se pri soljenju drži u prostoriji sa temperaturom vazduha od 8,3 stepena Celzijusa, a temperatura ne sme, prema navodima iz izveštaja, da bude viša od 4 stepena.

Zamerke inspektora na skladištenje mesa u Industriji mesa „Karneks“ odnose se takođe na klanje životinja bez ušnih markica, dopuštanje klanja neidentifikovanih životinja, ali i nepoštovanje pravila lične higijene radnika u objektima. Za ovu kompaniju u izveštaju je navedeno i da ne sprovodi kontrolu na prisutnost bacitracina (antibiotik).

I u kompaniji „Matijević“, prema nalazima, nije uvedena procedura „koja bi obezbedila usklađivanje radnika sa pravilima lične higijene u proizvodnji hrane“. Pored toga, kažu, ne postoji kontrola kvaliteta pranja i dezinfekcije transportnih vozila jer je prilikom pregleda vozila, nakon pranja, i dalje bilo životinjskih čekinja.

Odgovori kompanija: Nije sve kako piše

Radio Slobodna Evropa kontaktirao je sve četiri kompanije u vezi sa navodima ruskih inspektora.
Kompanije „Big Bul“ i „Matijević“, umesto odgovora na pojedinačne stavke koje smo poslali, odgovorile su nam zajedničkim saopštenjem četiri kompanije (Big Bul, Matijević, Karneks i Zlatiborac) koje je objavljeno 31. maja, kada je javnost saznala za odluku o suspenziji izvoza u Rusiju.

U njemu je tada saopšteno da ovakva situacija (obustava izvoza na rusko tržište) nije izuzetak u industriji mesnih prerađevina „jer u procesu i kontroli uvoza dolazi do uobičajene procedure nadzora, za kojom sledi i zahtev za dodatnim usklađivanjem sa tehnološko-tehničkim propisima zemlje uvoznice“. Kompanije „Zlatiborac“ i „Karneks“ detaljno su odgovorile na sve što im ruski inspektori u poslovanju zameraju.

Tako predstavnici kompanije „Karneks“, u odgovoru na primedbe inspektora da je dopušteno klanje neidentifikovanih životinja i životinja bez ušnih markica, navode da se svaki trup životinje obeležava.„Naravno da je moguće da se desi da tokom manipulacije svinjama spadne poneka ušna markica, ali ovakvim radom uvek je moguće izvršiti identifikaciju životinje preko rednog broja klanja, te doći do pripadajuće farme“, navodi se u odgovoru.

„Karneks“ napominje da ima zaokružen sistem proizvodnje – sopstvenu hranu za životinje, svoju klanicu i preradu.

U odgovoru „Karneksa“ takođe stoji da u fabrici postoje vrlo jasne procedure higijene i kretanja zaposlenih, a da se primedba inspektora odnosila „samo na deo oko presvlačenja zaposlenih koji rade u samoj klanici“.

Kada je reč o testovima na antibiotik bacitracin, ova kompanija kaže da „Karneks“ taj antibiotik zapravo i ne koristi ali da, uprkos tome, ipak radi analize – kod sirovina.„S obzirom na to da se ne koristi na farmama, kao i da se ispituju sirovine, nije vršeno ispitivanje i gotovih proizvoda, jer ako je sirovina u redu, ni u gotovom proizvodu, ne može da se nađe navedena supstanca“, objašnjavaju u „Karneksu“ i napominju da je na zahtev Evroazijske komisije uvedena i analiza gotovih proizvoda koji su pokazali da je sve u redu.

Kompanija „Zlatiborac“ na kritike povodom higijene radnika, navodi da njihovi zaposleni „prolaze nekoliko dezobarijera i prolaza kroz koje je nemoguće proći pre dezinfekcije“.„Da procedure nisu implementirane, naša kompanija ne bi bila u mogućnosti da ispuni druge standarde koje ispunjava. Međutim, ruska inspekcija i EAC standard zahtevaju poštovanje dodatnih procedura u ovoj oblasti“, navodi se u odgovoru „Zlatiborca“.

Na primedbu da je temperatura bila viša od dozvoljene u prostoriji u kojoj se soli meso u „Zlatiborcu“ objašnjavaju da je do više temperature došlo zbog činjenice da su vrata solare, suprotno pravilu, bila duže otvorena, upravo u vreme kada je ruska komisija kroz nju prolazila što je, dodaju, prirodno prouzrokovalo rast temperature.

Odgovori nadležnih: Meso ispravno, standardi Rusije drugačiji

Neke prekršaje kompanija iz Srbije ruski inspektori ocenili su kao „kritične“, dok u Srbiji tvrde da su standardi Evroazijske ekonomske unije previše zahtevni i da se neretko u hodu menjaju.

Direktor Direkcije za nacionalne referentne laboratorije Nenad Dolovac za RSE i sam konstatuje da je merenje toksičnih i štetnih materija u mesu esencijalni parametar za bezbednost hrane. Ipak, tvrdi da nije tačno da se merenje soli teških metala, pesticida ili ostataka hrane ne radi, već da su referentne vrednosti ruskog tržišta strože.

„Da postoje neusaglašenosti, krupne neusaglašenosti koje su mogle da dovedu sistem bezbednosti hrane i samu bezbednost proizvoda koji izlazi na tržište, oni bi sigurno bili zatvoreni, zabranjeni, njihovi proizvodi ne bi mogli da izlaze na tržište“, tvrdi Dolovac.

Jedan od osnovnih parametara bezbednosti hrane jeste i test na trihinelozu (parazitsku bolest koju uzrokuje crvoliki parazit Trichinella spiralis).

Ruski inspektori tvrde u izveštaju da se svinjske polutke pečatiraju kao zdrave, pre nego što rezultati uopšte stignu.

Međutim, u srpskim nadležnim institucijama i za to imaju objašnjenje.„To je naša standardna procedura. Mi stavimo to pre završenog pregleda svinja, ali su sve one zaključane u komori i ne mogu da napuste objekat dok-god ne stignu rezultati. Svaka svinja je vezana sa svakim uzorkom tako da se zna, ako se slučajno javi trihinela, od koje tačno svinje potiče“, objašnjava za RSE Tamara Bošković, načelnica Odeljenja za veterinarsko javno zdravlje Uprave za veterinu Srbije.

Nepoštivanje higijenske procedure

Bošković, koja je i sama bila sa ruskim inspektorima na terenu, o nepoštovanju sanitarne i higijenske procedure koju su prekršili radnici kaže da je reč o izolovanim slučajevima.„Dakle to je jedan radnik koji je protrčao (kroz prostorije i prekršio higijenske procedure) i to je jedna stvar koja se dešava svakodnevno u proizvodnji i to se korektivnom merom, obukom ili ukorom radnika rešava.

Postojali su određeni nedostaci, kao što ćete uvek naći kad radite neku kontrolu. Znači sledljivost postoji, mi to garantujemo, to je više puta potvrđeno od strane Evrope tako da ruski izveštaj ne odgovara tačno situaciji“.

Još nešto u izveštaju „Roseljhoznadzora“ ne odgovara situaciji. Ruska inspekcija obišla je u Srbiji šest kompanija. Dve su dobile „zeleno svetlo“ za izvoz u Rusiju, uprkos tome što su i kod njih utvrđene slične nepravilnosti.

Kod jedne je tako utvrđeno da se „dezinsekcija obavlja nepropisno“, odnosno utvrđeno je prisustvo insekata (konkretno muva), u takozvanoj „čistoj zoni“. Još na jednom mestu konstatovano je da su sanitarno – higijenski loši.„Znači malo je stvarno čudna priča. Ja sam od ta četiri, koja su suspendovana, u dva objekta bila, to su objekti, stvarno, koji su odobreni za sva tržišta, i Evropu, i sve sprovode“, kaže Tamara Bošković.

Koji su standardi Evropske unije?

I dok se kriterijumi koje Evroazijska ekonomska unija stalno, kako kažu u Srbiji, menjaju, sa onima iz Evropske unije se usklađuju jednom godišnje.„Praktično kadgod dolazi do određenih izmena, liste tih merila koji se prate i parametar u okviru bezbednosti hrane se svakako usaglašavaju“, kaže Nenad Dolovac. Prema rečima sagovornika RSE, srpske kompanije koje posluju sa državama EU do sada nisu imale većih problema.

Kolika je korist za Srbiju od izvora na tržište Rusije?

Prema najnovijim podacima koje je RSE dobila od Privredne komore Srbije, izvoz mesa i mesnih prerađevina na tržište Rusije uvećan je u ovoj godini. Ukupan izvoz 2018. bio je u vrednosti od 11,6 miliona dolara dok je u prvom kvartalu 2019. već oko 4,98 miliona.

Međutim, bez obzira na to kolika je novčana dobit, postoji i aspekt koji Srbiji ne donosi korist, već problem zbog ove trgovinske saradnje. On je politički. Poglavlje 31 na putu članstva ka EU predviđa usaglašenu spoljnu politiku sa Evropskom unijom, što podrazumeva i usaglašenu politiku kada je reč o uvođenju sankcija Ruskoj Federaciji.

Sankcije, koje je Evropska unija uvela, kao odgovor na rusku aneksiju Krima, za Srbiju još nisu obavezujuće, ali EU zvaničnici i u ovom slučaju očekuju da se Srbija uskladi sa Evropskom unijom.

Zvaničnici Srbije, međutim, više puta su poručili da sankcije Rusiji, sa kojom ima potpisan i Sporazum o slobodnoj trgovini, uvoditi neće. Čak će saradnja napredovati, budući da se 1. oktobra ove godine u Sočiju očekuje potpisivanje i Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom.

Pored Rusije, Evroazijsku uniju čine Belorusija, Kazahstan, Jermenija i Kirgistan.Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da aktuelna situacija oko stopiranog izvoza mesa iz Srbije, neće uticati na dalju saradnju sa Evroazijskom unijom.Potpisivanje ovog sporazuma očekivalo se, bar prema najavama, još tokom poslednje posete predsednika Rusije Vladimira Putina Beogradu. Međutim, rokovi su iz, kako je rečeno, pravno-tehničkih redigovanja pomereni.

(Ne)bezbedni proizvodi ili ruska sitničavost

Kompanije koje su trenutno suspendovane za izvoz u Rusiju saopštile su da je reč o neusaglašenosti sa ruskim procedurama koje će, obećavaju, vrlo brzo biti rešene. One imaju rok od 60 dana da probleme reše, a nadležni očekuju da će, u cilju rešavanju problema, pripomoći i državni zvaničnici.

„Pripremićemo jednu posebnu proceduru za inspekciju da zna tačno kako da postupa u slučaju kontrole po ruskim standardima. Dobili smo od naših kolega iz Rusije, kako smo mogli, njihov monitoring pa ćemo uključiti i te supstance koje oni smatraju da su kritične i toksične sa njihovim nekim vrednostima, pošto se razlikuju od evropskih. Uradićemo obuku inspekcije i nadamo se da će jedan naš državni vrh otići u Rusiju sa svim tim našim merama i da će se to vrlo brzo uspostaviti. Jer, stvarno su to ozbiljne kompanije koje nema razloga da trpe suspenziju kojoj su trenutno izložene“, kaže Tamara Bošković.

Sam ministar poljoprivrede Branislav Nedimović poručio je 2. juna, dva dana nakon informacije o suspenziji, da je meso četiri kompanije apsolutno bezbedno i da očekuje da će se nastali, kako kaže, administrativno-tehnički uslovi rešiti do posete ruskog ministra poljoprivrede Dmitrija Patuševa Srbiji, planirane za početak jula ove godine.

Ovo nije prvi slučaj zabrane izvoza u Rusiju. Suspendovan je i izvoz voća 2018. godine jer je ruska inspekcija utvrdila postojanje gljivice koja izaziva truljenje voća. I tada je iz Srbije kao razlog navedeno da je isključivo reč o strožijim ruskim standardima.

Pročitajte OVDE šta to Srbiji nudi Bugarska.

Izvor: Radio Slobodna Evropa