Deo "izuzetih" tenkova u narednom periodu biće remontovan u Tehničko-remontnom zavodu u Čačku. To su tenkovi koji su pre više od deset godina izbačeni iz upotrebe, jer su nakon osamostaljenja Crne Gore i reorganizacije VS proglašeni viškom.
Tokom reorganizacije Vojske Srbije od juna 2006. do jula 2007. tenkovi T-55 povučeni su iz naoružanja.
Po sadašnjoj formaciji, Vojska Srbije rasplaže sa četiri bataljona tenkova M-84 i nešto malo starijih tenkova T-72. Manja količina tih oruđa nalazi se i na intervidovskom poligonu "Pasuljanske livade" kod Ćuprije i u Centru za obuku vojnika Kopnene vojske (KoV) u Požarevcu.
Tenkovski bataljon (po jedan u svakoj brigadi KoV) sastoji se od četiri čete po 13 tenkova, plus komandni tenk komandanta bataljona, što u zbiru iznosu 53 tenka po brigadi. Po 53 tenka M-84 se nalazi u bataljonima u Prvoj, Drugoj i Trećoj brigadi KoV, dok je u četvrtoj brigadi tenkovski bataljon mešovit - tri čete imaju tenkove M-84 dok je jedna četa popunjena tenkovima T-72M.
U aktivnim brigadama KoV Srbija ima 212 tenkova. Tu treba računati i na vozila iz Požarevca, sa Pasuljanskih livada i iz remontne rezerve (20 tenkova). Konkretno, u jedinicama i rezervi ima 232 tenka M-84 i M-84A, kao i 61 tenk T-72. Taj broj nije konačan ako se realizuje najavljivana donacija 30 tenkova T-72B1MS iz Rusije.
Poređenja radi, Hrvatska prema dostupnim podacima aktivno koristi 48 tenkova M-84 dok je Mađarska svoje tenkovske potencijale svela na 15 tenkova T-72, koje će takođe izbaciti iz upotrebe kada stigne bataljon od 44 tenka Leopard 2A7+, koji su naručeni iz Nemačke u sklopu modernizacije oružanih snaga, zajedno sa 24 samohodne haubice PzH 2000.
Ako se realizuju dugo najavljivani planovi Srbiji će iz donacije stići i 30 tenkova T-72 B1MS iz Rusije. Pa otkud onda ideja o vraćanju u život tenkova za koje se može reći da su "odslužili" svoj dug prema otadžbini i čija je upotrebna vrednost na savremenom bojnom polju upitna?
Promena bezbednosne situacije
Nekada su se stariji kadrovi bezbednosti u vojsci šalili sa izrekom da je bezbednosna situacija u okruženju složena, sa tendencijom daljeg usložnjavanja. Prema saznanjima Balkanske bezbednosne mreže upravo je jedna slična procena uticala na odluku da se u strategijsku rezervu vrati određeni broj tenkova T-55.
Vraćanje u upotrebu tih tenkova moglo bi da bude vezano i sa rešavanjem pitanja teškog naoružanja takozvanih ratnih brigada. koje u ovom momentu nije precizirano. Dok aktivne brigade KoV imaju gotovo istovetnu strukturu i naoružanje, ratne teritorijalne pešadijske brigade kojih ima osam (Rasinska, Dunavska, Timočka, Banatska, Braničevska, Bačka, Drinska i Jablanička) uglavnom se ne popunjavaju teškom tehnikom.
Reč je o jedinicama koje su u slučaju rata popunjavaju pasivnom rezervom na mobilizacijski poziv, dok u miru imaju samo komande za razvoj koje treba da posluže kao jezgro za formiranje jedinice. Za vatrenu podršku predviđeno je da imaju po jedan divizion haubica, veći broj minobacača i drugih protivoklopnih sredstava, ali se tenkovi i borbena vozila pešadije do sada nisu vodili u strukturi tih jedinica.
Planirani povratak tenkova T-55 dobro se uklapa u trend da se u upotrebu vrate pojedina proverena i kvalitetna sredstva, koja su 2006. godine bez ozbiljne analize izbačena iz formacije.
Tako je u mehanizovanim bataljonima KoV ponovo moguće videti samohodni dvocevni top M53/59 Praga kalibra 30 mm. Taj top je u svom "drugom životu" zadužen za pružanje vatrene podrške trupama na zemlji, pokrivajući prostor od krajnjeg efikasnog dometa ličnog naoružanja do minimalnog dometa minobacača, koji je do sada bio nepokriven. Procena je da će u upotrebu biti vraćeno od 48 do 72 Prage, bez ikakve modernizacije.
U upotrebu biće vraćen i određen broj borbenih oklopnih vozila (BOV), koji su nakon remonta i modernizacije preuzeli ulogu komandnih vozila u pešadijskim bataljonima. U toku je razvoj komandog vozila od prepravljenih samohodnih trocevnih oruđa BOV-3.
Tenkovi T-55 iz strategijskih rezervi smešteni u hangaru Centralne logističke baze u Smederevskoj Palanci.
Moguće je da je ideja o vraćanju u upotrebu tenkova T-55 motivisana željom da se za potrebe rezervnih brigada oformi dva (ili čak tri) bataljona tenkova koji se i dalje mogu uspešno koristiti za sekundarne zadatke.
Logika koja bi stajala iza te namere je znatno lakša, brža i jeftinija obuka rezervista. Treba imati na umu da je, nakon ukidanja obaveze služenja vojnog roka i obučavanja ograničenog kontigenta dobrovoljaca, sistem rezervne vojske u Srbiji zanemaren. Stariji rezervisti, koji su služili redovni vojni rok i koji su više ili manje obučeni za korišćenje složenih borbenih sredstava, ubrzano ulaze u četvrtu pa i petu deceniju života, dok je broj mladića u rezervi koji imaju makar i osnovna vojnička znanja veoma mali, u svakom slučaju nedovoljan za potrebe formiranja ratne vojske to jest popunu ratnih brigada.
Putin poslao svog specijalca na Kosovo! Više o tome OVDE.
Izvor: balkansec.net
