Sagovornik koji, ipak, nije želeo da otkriva svoj identitet (bez obzira na "praksu" ove teme su i dalje osetljive) kaže da veliki broj stranih špijuna "radi" u "diplomatskim i trgovinskim predstavništvima, raznim komorama i NVO sektoru". Veliki broj ovakvih organizacija, tvrdi sagovornik, iznajmljuje poslovne prostore, ali i stanove i kuće na periferiji Beograda u naseljima poput Borče, Ovče, Krnjače, Dobanovaca i sličnim.
- Ne znam da li su tako manje upadljivi ili im odgovara niže cena najma, tek to je sad već postalo praksa kaže te dodaje da pouzdano zna da u tim objektima obitavaju neke od ovakvih organizacija:
- Svojim očima sam video nekoliko skupih džipova sa diplomatskim tablicama kako svaki dan dolaze ispred jedne kuće u blizini Pančevačkog mosta, a odmah kraj nje su neke sale za iznajmljivanje za svadbe i krštenja. LJudi obično špijunažu i špijune doživljavaju kao one iz filmova - elegantne, okružene luksuzom i prelepim ženama, ali u stvarnosti to su obični likovi, tako kao ti i ja, koji rade svoj posao i plaćaju račune. Često je njihov posao da sede za kompjuterom i obrađuju gomile nekih podataka (šta objavljuju mediji, kako običan narod reaguje na političke odluke, kako se ponašaju političari u pojedinim situacijama...) i pišu izveštaje. Ništa opasno ni egzotično. Ima i onih operativaca zaduženih za konkretne akcije, ali mislim da ti ljudi obično dolaze spolja s određenim zadatkom i reč je o dobro obučenim profesionalcima, koji nestanu čim završe zadatak. Ovi ovde, sa periferiju, uglavnom su obične ćate - kaže sagovornik.
Nezvanični podaci govore da u Srbiji deluje 55 stranih službi bezbednosti iz 40 zemlja. Sa većinom njih naše agencije sarađuju, ali ima i agenata koji rade mimo toga i koje naše službe otkrivaju i prate.
U jednom tekstu za medije, sličnu priču je ispričao i bivši pripadnik Službe državne bezbednosti Božo Spasić koji potvrđuje da je u okviru političkog pritiska na Srbiju, u našu zemlju ubačen veliki broj stranih špijuna.
- Agenti mogu biti strani novinari, dopisnici, trgovački putnici, ljudi koji dolaze pod maskom turizma ili posla i koji kontaktiraju određene sredine i na taj način vrše destabilizaciju sistema. To su osobe koje se raspituju o nekim temama koje nemaju nikakve veze sa stvarnim predmetom interesovanja – kazao Spasić.
Podsetimo, pre četiri godine u jednoj kući u Borči pronađen je leš nemačkog špijuna Tomasa Lederstatera. On je, prema navodima istrage, umro prirodnom smrću, ali u stanu koji je iznajmljivao nađene su fascikle s fotografijama, dokumentima i detaljnim opisima svih terorističkih napada u poslednjih 15 godina u svetu, nekoliko laptopova, tableta, više od 15 bankovnih kartica, nekoliko nemačkih i srpskih pasoša s različitim imenima, kao i 100 SIM kartica i nemačka policijska značka sa njegovim imenom.
Kako su pričale komšije iz Borče, šokirane saznanjem da je kraj njih živeo muškarac koji je istraživao terorističke napade i kretanje ruskih podmornica, Nemac je bio “visok, mršav i ćelav”. Komšije su dodale da je bio jako povučen i nije razgovarao ni sa kim.
- Delovalo je kao da je psihički bolestan. Izgledao je i ponašao se čudno. Uvek se šetao u bermudama, majici i sa rancem na leđima i kao da nije znao gde ide. Ode levo, pa se vrati desno, pa ponovo napravi krug. Ponekad sam ga viđala kako širi veš ispred stana, ali se nikome nikada nije javljao - pričala je komšinica za medije.
Dakle, jasno je da današnji špijuni nisu ni nalik DŽejmsu Bondu ili DŽejsonu Bornu, već se radi, kako reče sagovornik, o sasvim običnim ljudima, prilično neupadljivima i čak pomalo neuglednima. Verovatno zbog toga i biraju lokacije gde će se dobro uklopiti u okolinu.
Pročitajte OVDE kakvo nas novo poskupljenje očekuje.
Izvor: espreso. rs