Nakon Pajper Seneke, H145M biće drugi tip proizveden u skladu sa najstrožim civilnim standardima. Vojsci to suštinski neće mnogo značiti jer zbog svojih specifičnih misija i potreba ne mora obraćati pažnju na saglasje sa civilima (što MUP mora).
Erbas Helikopters zapravo je naslednik nekoliko proizvođača koji su godinama evoluirali ovaj model helikoptera. NJegovo pravo ime, ono što mu piše na EASA tip sertifikatu je MBB-BK117 D2M. H145M je Erbasova poslednja iteracija integrisanog brendinga koja će se možda nekada i ponovo menjati (sećamo se da su do 2014. imali „EC“ prefiks) ali zvanična oznaka na tip sertifikatu neće.
Ako vojska neplanirano dobija EASA sertifikovanu letelicu (Gazela, Mi-17 i Mi-35 to nisu) zbog čega je onda Helikopterska jedinica MUP-a Srbije dobila M, odnosno vojnu ("Military" ili "Militarized") verziju?
Jednostavan odgovor je - zajednička kupovina. Po načinu upotrebe i većini očekivanih misija deluje naizgled logično da je policija trebalo da kupi civilnu verziju. Budući da je država kupila sve helikoptere kao deo šireg strateškog dogovora unificiranje flote je očekivano, jednostavnije je.
Dalje, ono što možemo pretpostaviti, je da MUP-u (i državi generalno) dobro dođe opcija da po potrebi svoje helikoptere može i naoružati (nečim ozbiljnijem od dva mitraljeza). Kako se saznaje od Erbas Helikoptersa, civilna verzija ne može biti naoružana (logično) a konkretno M verzija Helikopterske jedinice nema instalacije za HForce 1, 2 ili 3 ali je to moguće promeniti relativno jednostavno.
Ono što M verzija MUP-a ima (kao i sve M verzije tipa) je skremblovani taktički (Rohde & Schwarz) radio. Još jedno sprečavanje mogućnosti da se RV i PVO i MUP nekada u budućnosti „ne razumeju“ u ključnim, združenim, taktičkim, zadacima.
Modularnost ili „swiss army knife“ koncept (koji Erbas Helikopters intezivno koristi u marketingu ovog helikoptera) dobija na praktičnom značaju jedino u srpskoj kupovini od svih dosadašnjih mušterija ovog tipa u svetu. Srbija će tako od svojih devet letelica dobiti ukupno 5 verzija za dve službe (HEMS, SAR, CSAR, Combat i Utility) sa većinom opreme (kako smo detaljno opisali) koju je moguće vaditi, premeštati sa letelice na letelicu i nadograđivati.
Pored najvećeg tehnološkog skoka za domaći vertikalni transport, H145M predstavljaju možda do sada „najvišenamenskiju“ kupovinu države. Nivo iskustva koji će vojne i policijske posade dobiti sa ovoliko mogućih upotreba biće izuzetan. Potom je dovoljno samo skalirati celu priču (naručiti još primeraka) i efikasnost cena-upotreba biće nešto najracionalnije što ćemo videti kada su domaće nabavke ovog tipa u pitanju. Ili će sve biti logistički košmar. Videćemo.
Rusi dopremili specijalni trenažer za obuku srpskih padobranaca! Više o tome OVDE.
Izvor: tangosix.rs
