Da je Donald Tramp brz na okidaču kada treba zapretiti posredstvom društvenih mreže odavno nije novina. Jedan deo tih pretnji, pogotovo one koje su se odnosile na trgovinski rat sa Kinom, ili prema saveznicima u Briselu i nisu bile iz prazne puške.
Da li je najnovijom, nimalo naivnom američki predsednik rešio da proširi repertoar i koliko je realna pretnja vojnom intervencijom u Iranu, posle vesti da je Tramp odobrio napade na tu zemlju zbog obaranja američkog drona, što je u poslednjem trenutku povukao?
„Avioni su bili već u vazduhu, a brodovi na svojim pozicijama, ali nijedan projektil nije ispaljen kada je stigla poruka: odstupite“, preneo je „NJujork tajms“ reči zvaničnika Bele kuće.
Da situacija nije bila bezazlena, ukazuje i reakcija ruskog predsednika Vladimira Putina.
“Američke vojne akcije protiv Irana bile bi katastrofa u najmanju ruku za region”, rekao je on, upozorivši da bi to izazvalo eskalaciju neprijateljstava sa nepredvidivim rezultatima.
Milan Mišić, spoljnopolitički komentator, dobar poznavalac i američke scene, ali i stanja na Srednjem istoku, odakle je bio dopisnik “Politike“, kaže da se najnoviji potez Trampa potpuno uklapa u već postojeći metod njegovog upravljanja krizama. Zato on malo verovatnim smatra da bi se Tramp, pogotovo u predizbornoj predsedničkoj kampanji, odlučio na ratnu opciju.
“Tramp ostaje dosledan u tome što sa svojim spoljnopolitičkim saradnicima primenjuje metodu takozvanog maksimalnog pritiska, a taj maksimalni pritisak se ogleda u dvema sferama. Prvo, to su Trampovi tvitovi koji neretko sadrže i pretnje, a drugo, to su neki manevri, kao što je najava slanja dodatne vojske u region Persijskog zaliva”, kaže Mišić.
Konstatujući da je u najnovijem slučaju postojala direktna pretnja, od koje je Tramp relativno brzo odustao, Mišić napominje da treba imati u vidu da on do sada na spoljnopolitičkom planu nije izazvao nijednu vruću krizu. Svi njegovi dosadašnji sukobi, kako sa saveznicima, tako i u trgovinskom ratu sa Kinom, ticali su se, kako objašnjava, nekih dugoročnih promena koje bi bile na korist Amerike.
“Čini mi se da će posle zvaničnog pokretanja predsedničke kampanje za reizbor 2020. Tramp biti podjednako oprezan da ne započne neki novi rat, jer za takve poteze nema ni saglasnost Kongresa, niti bi se tome obradovali njegovi birači, njegova izborna baza. Prema tome, ovo podizanje aviona i potom povlačenje potpuno se uklapa u već postojeći metod Trampovog upravljanja krizama“, ocena je Mišića.
Uz to, on deli mišljenje ruskog predsednika Vladimira Putina, da bi eventualni rat između Amerike i Irana značio katastrofu ne samo za taj region.
“Rat sa Iranom bi svakako doveo do velike krize, pre svega zbog činjenice da, Amerika ne, ali ostatak sveta zavisi od bliskoistočne nafte koja se doprema kroz Persijski zaliv. Tako bi, recimo, Kina i Japan ostali bez nafte, što bi svakako izazvalo velike poremećaje u svetskoj ekonomiji”, napominje naš sagovornik.
Drugi bitan odbijajući faktor za otpočinjanje rata jeste što Iran nije baš tako laka meta, kaže Mišić.
“To je zemlja od 80 miliona stanovnika sa relativno dobro opremljenom armijom. S obzirom na američka iskustva na Bliskom istoku, na skup i uzaludan rat u Iraku, najdužu vojnu intervenciju u američkoj istoriji u Avganistanu, rat sa Iranom ne bi bio dobar ni za Ameriku, ni za svet“, zaključio je dobar poznavalac kako američke situacije, tako i one u Iranu.
Da Teheran nije protivnik za potcenjivanje, zna i Tramp. Zato je preko Omana Iranu poslao poruku o napadu. U njoj je naveo da je protiv bilo kakvog rata sa Teheranom sa kojim želi da razgovara, preneo je Rojters, pozivajući se na izjavu jednog omanskog zvaničnika.
Tramp je dao i rok za odgovor, koji je, međutim, usledio odmah. Teheran je jasno stavio do znanja da je vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei protiv bilo kakvih razgovora, ali da će mu poruka biti prosleđena kako bi doneo odluku.
Međutim, omanskom glasniku nisu propustili da prenesu da će „svaki napad na Iran imati regionalne i međunarodne posledice“.
Ruski analitičar Andrej Suzdaljcev tvrdi da SAD ne mogu da uđu u pravi rat sa Iranom. Mogu da bombarduju iransku flotu, budući da ona nije velika, ali govoriti o invaziji je nemoguće.
“Bombardovanje, gađanje strateških objekata, uključujući i nuklearnu stanicu u Bušeru - to je opasan presedan. Tu nema šta da se objašnjava, vojna operacija je praktično nemoguća. Mi svi dobro razumemo da SAD jednostavno igraju na ivici blefa, pokušavaju da zastraše Iran, da ga nateraju da igra igru koju igra Vašington prema utvrđenom scenariju“, objašnjava ovaj analitičar.
Suzdaljcev smatra da je obaranje američkog drona od strane Irana udarac na američku sujetu i da Vašington pokušava na neki način da odgovori Teheranu.
“Da li će uspeti nešto da postignu tim pretnjama? Ne, naravno da neće. Iran ima izuzetno dobro pripremljenu vojsku, patriotski raspoloženo stanovništvo koje je spremno na napad. Situacija je gora nego sa Severnom Korejom, koja je daleko manja zemlja. Iran je veliki, bitan igrač, izvoznik nafte na svetsko tržište“, kaže on.
Politika zastrašivanja će im se vratiti i okrenuće se protiv samih Amerikanaca, zaključio je Suzdaljcev.
Pročitajte OVDE kako je iranski general isprozivao Amerikance.
Izvor: rs.sputniknews. com
