Čim je brak između kralja Aleksandra Karađorđevića i princeze Marije bio ugovoren, beogradski zvaničnici su se bacili na spremanje venčanja, kao i uređenje grada.
Organizacija je poverena proslavljenom komediografu Branislavu Nušiću, tada upravniku Umetničkog odseka Ministarstva prosvete.
Samo nekoliko dana pre svadbe sva štampa je brujala o tome kako u Beogradu neće biti dovoljno benzina za sve goste, a ni hrane za magarce koji su korišćeni za vuču. Hroničari beleže da je Nušić "ubedio nadležne da bez benzina neće biti ni svadbe, pa neka oni vide šta će i da je izdejstvovao da Ministarstvo vera naloži kaluđerima manastira u Rakovici da dopuste da se seče granje, da magarci ne lipsaju…"
Kako se svadba bližila, u Beogradu je sve više bilo kao u košnici! Zabeleženo je da je prestavnik Portugala stigao tri dana pre nego što je najavio i da za njega jednostavno ni u jednom beogradskom hotelu nije bilo mesta. On se onda, s gomilom prtljaga, smestio pred najluksuzniji hotel "Srpski kralj" i tu, na suncu, zaspao.
Kad je to čuo, Nušić lično je urgirao da se čoveku nađe smeštaj, jer je ovaj došao da u ime portugalske vlade bude gost na svadbi, ali i da posle svečanosti otvori diplomatsko predstavništvo.
Na kraljevsku svadbu u Beogradu svoje izaslanike poslale su mnoge države. Predstavnike su poslali čak i Persija, pa i daleki Japan, a doputovao je i gost iz Austrije, sa kojom je do pre četiri godine Srbija ratovala.
Jedini kojima je bio zabranjen dolazak bili su Bugari – sećanje na zločine koje je nad Srbima počinila ova vojska tokom Prvog svetskog rata bilo je još uvek suviše sveže i očigledno jače od diplomatske etikecije.
SAJ, Žandarmerija, Interventna, svi došli u Kulu, saznajte OVDEzašto.
Izvor: opanak. net
