“Napredak regiona ka članstvu u EU ostaje ograničen i usporen, i dok zemlje postepeno povećavaju formalnu usklađenost sa pravnim tekovinama EU, njihov ukupni demokratski učinak, suprotno logici procesa pristupanja EU, ili stagnira ili nazaduje.” – ocenila je istraživač Švajcarskog federalnog instituta za tehnologiju Nataša Vunš.
Predstavnik CEP Srđan Majstorović rekao je da je istraživanje pokazalo da politika EU koju danas poznajemo ne daje najbolje efekte, a da je dokaz za to Srbija i godišnji izveštaj o napretku.
Prema njegovim rečima, evidento je da takva politika uslovljavanja koja ne utiče na proces demoktratizacije kandidata ne daje rezulat.
“Naprotiv, politika uslovljavanja pokazuju da EU na takav način nenamerno kreira i omiljene partnere - jake lidere koji se predstavljaju kao garant stablinosti a na uštrb funkcionalosti stabilnosti demoktatskih institucija” – rekao je Majstorović.
Majstorović je ocenio da izveštaj jako dobro govori o tome da se na polju refomi koje bi trebalo da budu suština procesa pristupanja EU na žalost ne napreduje briznom kojom bi moglo.
“To dovodi u pitanje i funkcionalnost i političko uslovljavanje EU i uzrokuje potrebu da se interno u Srbiji otvori dijalog oko toga šta je cilj - da li je to isključivo zauzimanje stolice u EU ili su to reforme” – smatra on.
Prema njegovim rečima, političko uslovljavanje nije dobro iz dva aspekta - prvi je taj što perpsktiva članstva nije izvesna, dok se druga tiče analize troškova izgradnje institucija i funkcionalnog sudstva ...što na kraju može da košta mnogo više od neizvesne dobiti od članstva.
Koordinator Nacionalnog konventa o EU Nataša Dragojlović ocenila je da tema dolazi u pravi čas i omogućava debatu na neobičan, intelektualno provokativan način, onako kako se inače u EU ne razmatra njen uticaj na zemlje Zapadnog Balkana ili države kandidate.
“O EU i uticaju na države često se govori iz ugla uslovljavanja, ukoliko ispune određene političke, ekonomske i pravne kriterijume utoliko će se brže kretati ka članstvu. Od objavljivanja strategija o proširenju do 2025 vrlo malo se razogovaralo koliko je ko spreman – EU sa jedne strane i sa druge strane mi - nove države.” – rekla je ona.
Dragojlović navodi da se iz ranijih pridruživanja nije naučilo a ni čulo mnogo osim sintagme - kriterijumi moraju da budu sve strožiji i strožiji.
“Do kraja nisu preispitivani ni teorijski a ni praktični primeri i negativni uticaji takvog uslovljavanja - oštrog i strogog i gledanja kroz prste nekima državama kandidatima. I upravo to, kakve posledica ima izbegavanje insistiranja na doslednom ispunjavanju kriterijuma” – rekla je ona.
Upravo zbog toga rad Vunš je odlična osnova za kritički dijalog i o samoj EU i o instrumentima u politici proširenja ali i široj priči koja podrazumeva da li proces EU povoljno ili nepovljno utiče na razvoj demokratija koje još nisu dostigle pun demokratski potencijal, kazala je Dragojlović i podsetila da je reč o fasadnim demorkatijama ili onima u tranzicjii u kojima insitucije nisu izgrađene do kraja.
Takođe, kako navodi, nije istraženo ni to šta je u tom vakumu do građana i država kandidata a šta do same EU.
Milan Antonijević iz Fonda za otvoreno društvo, ocenio je da u Srbiji teorija štapa i šargarepe dala malo rezultata.
Koliko košta našu državu odlazak ljudi, saznajte OVDE.
Izvor: Tanjug
