Novembar je 2017. godine. Kamera sa noćnim snimanjem pokazuje splet ulica u jednom gradiću u pokrajini Helmand, avganistanskom centru za uzgajanje maka.

Kamera obilazi sve mete pre nego što u širokom luku dolete projektili.

Dolazi do ukupno devet udara, svaki pogađa pojedinačnu zgradu u nizu gotovo istovremenih eksplozija.

Ovo je fascinantan primer preciznog bombardovanja, uz pomoć najnaprednije vojne tehnologije ikad napravljene, uključujući strateški bombarder B-52, nevidljivi lovac F-22 Raptor i taktički raketni bacač M14.

Snimak napada, u kom je stradalo osam avganistanskih civila, bio je jedan u nizu koje je na internetu objavila američka vojska.

To je živopisan dokaz napretka jednogodišnje kampanje bombardovanja pod šifrovanim imenom “Gvozdena bura”.

Cilj je bio da se onesposobe heroinske laboratorije u samom središtu talibanske trgovine opijuma teške 200 miliona dolara godišnje i trebalo je da uključi još 200 sličnih napada.

Ali, prema novom istraživanju Londonske ekonomske škole, operacija Gvozdena bura nije kao što izgleda.

Studija je otkrila da je, uprkos izvrsnim obaveštajnim podacima, kampanja vredna više miliona dolara imala zanemarljive posledice po Talibane i mrežu trgovine drogom u Avganistanu.

Šta su onda Amerikanci stvarno napadali?

To je pitanje koje je sebi postavio doktor Dejvid Mensfild kad je prvi put pogledao tu uvodnu salvu u kampanji.

“Bizarno je” – kaže on.

“Sedeo sam u Velikoj Britaniji, na skoro šest hiljada kilometara od Avganistana, gledajući kako se odvijaju ti neverovatni napadi. Od tehnologije koju su koristili Amerikanci zastaje dah. Ove bombe naizgled su pogađale mete sa milimetarskom preciznošću, ali ja sam se samo pitao: Šta je tu zapravo meta?”

Doktor Mensfild proučava avganistansku opijumsku industriju više od dve decenije. On kaže da proizvodnja heroina ostavlja prepoznatljive znake, a on tu nije video nijedan od njih.

Pa ipak, američke snage tvrdile su da su napadi bili uspešni.

Prošli su meseci detektivskog rada uz pomoć ekspertize koju obično koristi sama vojska - napredna tehnologija mapiranja, geoprostorna analiza satelitskih snimaka, kao i temeljna istraga na terenu - da bi doktor Mensfild mogao da kaže da je shvatio šta se događa.

NJegov zaključak je iznenađujući.

Uprkos neverovatnim resursima koje je američka vojska koristila, doktor Mensfild i njegov tim sada su uvereni da su vazduhoplovne snage koristile ratnu tehnologiju 21. veka da bombarduju obične sojenice od blata.

Heroinska industrija u procvatu

Opijum je utkan duboko u tkivo sukoba u Avganistanu, sada najdužem ratu u američkoj istoriji.

Zarada od heroina koji on proizvodi koristi se za finansiranje Talibana, kao i terorističkih grupa kao što su Islamska država i Al Kaida.

A heroin pokreće i korupciju koja je krajnje pogubna po građansko društvu u Avganistanu.

Postalo je očigledno koliko je institucionalizovan uzgoj maka kada sam 2016. godine otputovao na opijumsku farmu u kraju koji je trebalo da kontroliše vlast.

Farmeri nisu osećali nikakvu potrebu čak ni da pokušaju da prikriju šta uzgajaju, dok se hiljade nabreklih glava opijumskog maka veselo klimatalo u polju na samo pola sata vožnje od aerodroma Mazar-e-Šarif i tik uz glavnu magistralu.

Mak je bio zasečen prethodno veče i preko noći je gusti biljni sok iscureo ispod tamne kraste.

Pet ili šest ljudi probijalo se kroz redove biljaka, stružući lepljivi lateks sa glavica alatkom u obliku srpa.

Zemljoradnik Taza Mir bio je opušten pod zaštitom zlokobnog čoveka sa AK47 prebačenim preko ramena.

“Neka vas on ne brine, on je lokalni policajac” – rekao je on.

Uzgajanje opijuma je veoma ozbiljan zločin u Avganistanu, kažnjiv smrću.

Kakvu poruku je Putin poslao Srbiji da Albanci drhte, saznajte OVDE.

Izvor: Bi Bi Si