Prema poslednjim podacima stranice World's Tom Exports, relativno opskurnog portala namenjenog istraživačima, Hrvatska je u samom svetskom vrhu po izvozu vojnog oružja kada se isključe artiljerijski proizvodi. Reč je o 47,8 miliona dolara vrednom izvozu samo u 2018. godini. Poređenja radi, Japan izvozi 21,7 miliona vredno oružje, a neke druge zemlje i puno manje. Japan smo uzeli za primer zato što je pokazao daleko najveći skok u vrednosti izvoza od 2014. godine, čak 4.450 odsto, a Hrvatska "tek" 2.479 odsto. Sam portal ne govori o kom tačno oružju je reč već samo citira suvoparne brojke. Postoji mogućnost da je reč o proizvodima karlovačkog HS Produkta koji izvoze pištolje u SAD, a i pušku VHS2 su prodali Iraku.
VHS 2 je standardizovano naoružanje po NATO standardima. Osim u oružanim snagama Hrvatske, u upotrebi je i u oružanim vladinim snagama Iraka. Pre dve godine praktično za dlaku je VHS2 dobila konkurs za nabavku oružja vojske Francuske. Bila je reč o poslu od 300 miliona evra za oko 100.000 pušaka. Već neko vreme ozbiljno se navodi mogućnost da pušku naruči i vojska Indije. Sama kompanija, osnovana još 1990. kao IM-metal, proslavila se 1999. svojim poluautomatskim pištoljem HS2000. To oružje u samo nekoliko godina postalo je svetski hit; ušlo je u oružane snage BiH, Dominikanske Republike, Indonezije, Iraka, Makedonije, Malezije, Tajlanda, Tunisa i, najznačajnije, na američkom tržištu proslavio se kao jedan od najnagrađivanijih. Sledili su novi modeli iz iste serije; HS9, HS40, HS45 i HS357. Da bi potom, od 2006., HS Produkt lansirao model XDM, s nizom vrlo bitnih poboljšanja. I to je oružje itekako našlo svoje mesto na svjetskim tržištima, posebno u SAD-u.
Ono po čemu je firma iz Karlovca ipak najpoznatija, jurišna je puška VHS, preciznije, VHS1 koju proizvodi od 2005. godine, i to u dve varijante; dugoj i kratkoj. Od 2013. proizvodi se i VHS2, poboljšana verzija, s mnoštvom delova smeštenih u kundak, s mogućnošću montiranja bacača granata, optičkog nišana i mnogo čega drugog, po čemu je to oružje u svojoj kategoriji jedno od najnaprednijih na svetu. Međutim, postoji mogućnost da je reč i o malo tajnijoj prodaji oružja za potrebe rata u Siriji.
Do porasta prevoza oružja s Krka došlo je nakon što je Pentagonova Komanda za specijalne operacije, USSOCOM, naredila podizvođačima da prestanu da prevoze oružje kupljeno na Balkanu za borce u Siriji preko Nemačke jer su se u Berlinu zabrinuli zbog količine naoružanja koje je prelazilo preko njihovog teritorija, piše Balkan Insight. BIRN i Mreža za istraživanje organiziranog kriminala i korupcije došle su do e-maila koji je Pentagon 23. decembra 2016. godine poslao svojim saradnicima objašnjavajući im da su nemačke vlasti "postale vrlo osetljive" na zahteve za dozvolama za transport oružja preko njihove teritorije do američkih vojnih baza.
Podizvođačima je rečeno da će Stejt Department preuzeti odgovornost za traženje novih dozvola za tranzit jer proces dobijanja dozvola "traje duže nego što je uobičajeno zbog velikog broja zahteva i pitanja". Berlin je tad odbio da komentariše svoju "osetljivost", ali može se povezati s nemačkim zakonima koji kažu da tranzitne dozvole za oružje trebaju da budu propraćene pravnim dokumentom koji se zove potvrda o krajnjem korisniku u kojoj se jasno navodi kome je oružje namenjeno.
Naime, dozvole koje koristi Pentagon tokom kupovine i transporta oružja, koje zatim dostavlja različitim grupama koje se bore protiv Islamske države u Siriji, nisu navodile Siriju kao krajnju destinaciju. Pentagonove dozvole, do kojih su došli BIRN i OCCRP, navodile su SOCOM kao konačnog "krajnjeg korisnika", i američke vojne baze u zemljama kao što su Nemačka, Rumunija i Turska kao mesta isporuke. Promena rute za prenos oružja određena je istovremeno kad je Pentagon potpisao ugovor s Agencijom Alan, hrvatskom državnom kompanojom za oružje.
U aprilu 2017. godine su sklopili dogovor vredan 12,4 miliona dolara za oružje Sovjetskog bloka. Kad je BIRN upitao Agenciju Alan o krajnjem odredištu tog oružja, odbili su sve insinuacije o nepravilnostima. "Čvrsto poričemo svaki zaključak i pretpostavku vaše poruke", rekli su. Hrvatska vlada i Pentagon nisu komentarisali korištenje aerodroma Rijeka kao baze za vojne letove. Ministarstvo provrede iste te godine je samo odgovorilo da su ove informacije poverljive.
Direktor avio saobraćaja Damir Ružić je istakao: "Postoje razlozi zašto ti avioni dolaze ovamo. Ne dovodi ih aerodrom Rijeka. Dodao je da nije bilo pritužbi zbog povećanog broja teretnih letova. Potvrdu o letovima s Krka objavio je istraživački tim 24sata u junu 2017. godine te je tako na aerodromu na Krku fotografiran Iljušin-76 kompanije Silk Way Airlinesa koji je stigao iz Bakua u Azerbajdžanu. Kamioni, s riječkim tablicama, nakrcani s dva brodska kontejnera, u kojima su navodno bili sanduci s oružjem i municijom, već su čekali na pisti. Čim im je avion prišao, otvorio je rampu.
Stigao je viljuškar i radnici su počeli s ukrcavanjem sanduka iz kontejnera u avion. Avion je nakon nekoliko sati nakrcan odletio natrag u Baku. Nije poznato što je bilo u ukrcanim sanducima. Ali prema manifestima tereta koje 24sata poseduju, vidljivo je da je npr. u avion koji je poleteo iz Bakua na Krk ukrcano, na primer, 28.230 kilograma tereta koji sadrži PG-7VL (projektile za bacače raketa) i municiju.
Pročitajte OVDE ko je odgovoran za streljanje vojnika u Sloveniji.
Izvor: express. hr
