Srbija se našla među 68 država koje od 1991. godine nije posetio nijedan američki predsednik. Mahom su u pitanju zemlje u Africi. Poslednji je u Beograd došao DŽimi Karter u septembru 1980. Ipak, imajući u vidu da se pobedom Donalda Trampa na predsedničkim izborima promenilo gledište nove američke administracije i da je smekšan stav prema kome je pitanje KiM zauvek rešeno 2008. godine priznanjem nezavisnosti, i bez uvažavanja bilo kakvog interesa Srbije, stiče se utisak da bi se uskoro mogle poklopiti kockice za njegov dolazak. Poziv stoji, predsednik Aleksandar Vučić uputio ga je u septembru 2017. godine prilikom susreta u NJujorku, u okviru Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Da se vrata za ovakvu opciju otvaraju ukazuje i činjenica da SAD ne krije da je zainteresovana da učestvuje u rešavanju kosovskog pitanja, o čemu svedoči i pismo koje je Tramp poslao zvaničnicima Srbije i Kosova, navodeći da je spreman da pruži pomoć u naporima da postigne dogovor koji bi uvažavao interese Kosova i Srbije.
To smatra i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, koji kaže da je za očekivati da Tramp dođe u Srbiju.
- Trampov dolazak u Srbiju usko je povezan sa dešavanjima na međunarodnoj političkoj sceni. To je svima jasno, i nije iznenađenje. Za očekivati je da ćemo ga ugostiti u Beogradu, ali je stvar procene njegove administracije kada to treba da se desi. Oni će odlučiti da li je bolje da dođe dok još traje rešavanje pitanja odnosa Beograda i Prištine, ili kada dogovor već bude na stolu - kaže Dačić.
Isto misli i bivši diplomata Živadin Jovanović.
- Srbija vodi uravnoteženu spoljnu politiku i bilo bi dobro da dođe do razmene poseta na najvišem nivou. Čini mi se da je teren za to spreman, od inauguracionog govora se vidi da Tramp ne želi da nastavi Blerovu i Klintonovu politiku. Moj stav je da on nema nikakvog interesa da baštini nemoralnu i razbijačku politiku Klintona, Olbrajtove i Blera i da je prihvati kao nasleđe najveće demokratije na svetu - smatra Jovanović.
Govoreći o tome zašto se poseta nije deseila ranije, Jovanović kaže da je očigledno je da su prioriteti SAD bili na drugim stranama.
- Ako gledamo 1991. godinu, treba se prisetiti da je to bilo pobedničko vreme, posle rušenja Berlinskog zida, kada su slobodno birale partnere bez ikakvih prepreka. Očigledno da im, barem u to vreme, nismo bili u vidokrugu. Zašto, to može da se posmatra iz više pravaca, ali činjenica je da razbijanje Jugoslavije, koje je počelo mnogo pre 1991, jeste bio interes SAD. U doba Tita bilo je drugačije, Nikson je bio pa Ford, a usledila je i Titova poseta SAD i Kanadi. Ne treba izgubiti iz vida da Amerika ni posle Dejtona nije zvanično priznavala SRJ i zajednicu Srbije i Crne Gore, niti je imala ambasadu u Beogradu, već američko predstavništvo. Tako nas je Amerika percipirala, nadam se da će se to uskoro promeniti - kaže Jovanović.
Inače, pre Kartera, 1975. godine u Beograd je došao američki predsednik DŽerald Ford, a pratnji državnog sekretara SAD Henri Kisindžera, a pet godina ranije, 30. septembra 1970. u Beogradu je bio američki predsednik Ričard Nikson sa suprugom Pet.
Blizak susret u NJujorku
Ostalo je zabeleženo da je prvog dana susreta u GS UN, pre dve godine, šef diplomatije Ivica Dačić prišao Trampu i pokazao, kako je sam kasnije objasnio, nekoliko naslovnih stranica srpskih medija.
Dačić je rekao da su to bile sve naslovne strane naših novina kada je Tramp izabran i otkrio da mu je Tramp dao broj osobe za kontakt i da ga je pitao da li Ana Ivanović i dalje igra tenis.
Srđa Trifković o pet bolnih mera koje će ućutkati odmetnike u Prištini! Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Blic
