„Ideja o eventualnom stvaranju balkanske unije pokazuje da je politika regate, tačnije primanje pojedinačnih zemalja u EU, u drugom planu. Pokazuje se i da je naše pristupanje EU na dugom štapu, kao i da bi se zapadni Balkan mogao tretirati kao periferija, i to ona koja ostaje izvan EU”, ističe za „Politiku” diplomata Zoran Milivojević povodom jučerašnjeg pisanja bečkog dnevnika „Prese”. Austrijski list je naveo da je proširenje EU u krizi i da bi alternativu moglo da predstavlja eventualno stvaranje „balkanske unije”. U tekstu je pojašnjeno da bi ovo ujedinjenje predstavljalo još jedan korak na putu ovih država ka EU. Reč je, navodi se, o predlogu da se odnos EU i zapadnog Balkana iznova definiše. „U sadašnjoj situaciji EU se pravi kao da namerava da primi zemlje zapadnog Balkana, a one kao da žele da joj pristupe, po uzoru na period realnog socijalizma, kada se kao vic prepričavalo da su se komunistički planeri privrede pretvarali da plaćaju radnike, a radnici se pretvarali da rade”, piše „Prese”.
Eventualno stvaranje unije na Balkanu, dodaje Milivojević, moglo bi da pošalje poruku da EU nema više mehanizama kojima bi mogla da „sredi situaciju” u regionu i privede kraju proces pristupanja. „Ovakav potez bi još jednom ukazao na nesposobnost evropskih institucija da redovnim putem postignu mir i stabilnost. Zbog toga bi mogli da posegnu i za nekom vrstom nove, umanjene Evropske unije, koja bi samostalno regulisala situaciju i vodila ove države na evropskom putu”, navodi sagovornik.
S druge strane, analitičar Branko Radun ističe da je svima odavno jasno da Balkan nije u igri za proširenje, što potvrđuju i rezultati izbora za Evropski parlament. Sada se smišlja „rezervna varijanta” koja podrazumeva da region ostane izvan EU, ali da je za nju čvrsto vezan. „Evropska unija ne želi Balkan u svom sastavu, ali ne želi ni da ga prepusti drugima. Reč je projektu Evropljana i Amerikanaca koji bi proglašenjem neke ’balkanske unije’ pokušali da spreče uticaj Rusa, Kineza, Turaka ili nekih novih igrača koji se pojavljuju na našoj sceni”, prokomentarisao je Radun. Podsetio je da je o regionalnom ujedinjenju bilo reči i prošle godine na samitu u Sofiji, kada je bilo reči o različitim regionalnim projektima koje bi finansirala EU. Izveštavanje austrijske štampe, kako kaže, ne predstavlja puko nagađanje, već se „puštaju probni baloni”.
Situacija u kojoj se sada nalaze nekadašnje jugoslovenske republike, kako navodi austrijski „Prese”, nije nimalo zavidna – zemlje se bore s nezaposlenošću, odlivom stanovništva, ciničnom upotrebom istorije kao političkih instrumenta... Proces pristupanja, dodaje se, nije uticao na stanje na tom području koje je danas veoma opasno, kao nikada od kraja ratova. Stoga „Prese” ocenjuje da je politika širenja EU, po tom pitanju, doživela neuspeh. Navedeno je i da ovaj projekat nema nikakve veze s ponovnim uspostavljanjem „konačno neuspele” Jugoslavije.
Sada se pruža prilika za drastičnu političku odluku i EU bi mogla, nakon izbora za EP, s novim rukovodstvom da „povuče ručnu”. Navedeno je i da većina građana nije zainteresovana za prijem siromašnih i institucionalno preopterećenih članica, ali da bi odustajanje od „namere prijema” zemalja regiona bila istorijska greška. Kina, Rusija i Turska veoma brzo bi podelile region.
Podvlači da se EU ne može ponašati po sistemu „daleko od očiju, daleko od srca”, jer se radi o problemu na samoj granici unije. „Zbog toga bi bio potreban predlog za novi odnos EU i zapadnog Balkana. I to ponudom: vi izgradite u roku od deset godina zapadnobalkansku uniju po identičnom uzoru EU – ukidanjem granica, zajedničkim tržištem sa četiri osnovne slobode, zajedničkom energetskom politikom, zajedničkom politikom u telekomunikacijama, saobraćaju, sve to zajedno s građanskim pravima”, navodi „Prese”. Takvo rešenje, kako je navedeno, moglo bi se nazvati „novim Šumanovim planom”, jer je izjava šefa francuske diplomatije Roberta Šumana iz 1950. godine aktuelna za današnje političke zadatke na zapadnom Balkanu. „Evropa se ne može jednim udarcem uspostaviti i ne predstavlja jednostavno ujedinjavanje. Nastaje kroz konkretne činjenice”, izjavio je tada Šuman, a podseća „Prese”.
Zašto je, onda, srušena Jugoslavija
Da su zemlje zapadnog Balkana zavisne jedne od drugih i to pre svega u ekonomskom smislu, potvrđuje i diplomata Zoran Milivojević. Privrede ovih država su kompatibilne, pa bi trebalo da se traži prostor za normalizaciju političkih odnosa i rešavanje nesuglasica. „Kada sve to pogledamo ne možemo da se ne zapitamo – zašto ste onda srušili Jugoslaviju. Ta zemlja je bila ubedljivo najnaprednija u regionu i prva bi ušla u EU da nije srušena”, ocenjuje Milivojević.
Prof. dr Danica Grujičić poslala oštru poruku NATO oficirima zbog bombardovanja Srbije, šta je im je poručila pročitajte OVDE.
Izvor: Politika
