Najnovije

Radmila Tonković o ženama pilotima: Ruskinje su jedine vodile borbe iz vazduha protiv fašista, Nemice odbijale da lete za Hitlera!

"Nebeske heroine sveta" je knjiga koja je na jednom mestu okupila žene pilote, od prvih astronauta do žena koje su svojim letelicama učestvovale u ratovima. Radmila Tomnković je dugi niz godina prikupljala podatke i napravila značajno delo u oblasti vazduhoplovstva.

Foto-Promo

Kako je došlo do ideje da napravite jedno ovakvo delo koje govori u čast ženama koje su letele?

Ja sam 24 godine provela u Komandi Ratnog vazduhoplovstva radeći sa 400 muškaraca i ostvarila profesionalan i korektan odnos i stekla uvažavanje i visok ugled. U vazduhoplovnom časopisu „Aeromagazin“ sam radila 18 godina kao jedan od urednika i jedina žena, tako da sam u svojim istraživanjima kroz istoriju avijacije spoznala, da žene i njihova uloga nisu dovoljno osvetljeni i zabeleženi. S obzirom da je cela planeta Zemlja rezervisana za muški pol, njemu se i daje prednost u svim životnim segmentima, tako da postoje profesije, hobiji i sportovi potpuno rezervisani za muškarce, gde su žene retko prisutne ili ih uopšte nema. Takav je slučaj i s avijacijom, što je mene dodatno motivisalo da knjigu posvetim hrabrim i neobičnim ženama, koje su se ostvarile i ostavile dubok trag u istoriji avijacije kao piloti, kosmonauti, lekari, inženjeri, tehničari, ratni piloti, ukratko žene ispred svoga vremena, samostalne, energične i odlučne i kadre da pomere granice mogućeg, da postignu nemoguće. Ove dame su bile najreprezentativniji i najlepši ambasadori svojih zemalja u svetu predstavljajući svoje stručne sposobnosti, ali i najsofisticiraniju tehniku i tehnologije vremena u kojima su živele i letele i bavile se vazduhoplovstvom kao vrhunskim dometom svake zemlje. A veoma malo je pisanih tragova i podataka o njima u celom svetu. 

Kakav je bio proces rada i kako je proticalo prikupljanje podataka?

Prikupljanje podataka za ovu knjigu praktično je trajalo tokom cele moje karijere, koju sam odistinski i profesionalno i emotivno posvetila avijaciji, jer morate da volite ono što radite i divno je kada radite ono što volite – to je formula uspeha. I u jednom momentu se u meni pokrenula ideja da sistematizujem prikupljene podatke i ta aktivnost je trajala punih 10 godina, kada je knjiga i odštampana. Moja putovanja po svetu su usledila kao impuls da saznam više, konkretnije i tačnije, kako bih argumentovano pisala o dometima i uspesima ljudi u vazduhoplovstvu, sa centrom uloge žene u toj muškoj oblasti življenja u nameri da istorijske činjenice budu potkrepljene i zabeležene, jer se nije dogodilo ništa što nije zapisano. Obišla sam sve dostupne svetske arhive i biblioteke, ali sam najviše uspeha imala u ličnim kontaktima sa mojih heroinama ili sa njihovim potomcima i to su najbolji pokazatelji da ste dobro obradili podatke i svaka priča o mojim likovima je potpisana i autorizovana, što je za istoriju najvažnije i najmerodavnije.

Postoji li nešto, osim vazduha, što je zajedničko svim ženama koje su su bili piloti?

LJubav prema nebu i letenju neosporno povezuje sve moje opisane heroine, ali su njihove zajedničke osobine – herojstvo, hrabrost, rizik, adrenalin, radoznalost, kreativnost, mašta...sve moje dame umeju da maštaju, ali i da svoju maštu pretvore u stvarnost. One su hrabri čarobnjaci opijeni vazduhom i izazovom osvajanja visina i pokoravanjem četvrte dimenzije, iako su imale različite profesije i mnoga interesovanja, opet su se vraćale svojoj najvećoj ljubavi i interesovanju, a to je letenje. One su često bile kćerke, supruge i majke poznatih i proslavljenih vazduhoplovaca, često boravile i živele po aerodromima, letele kao saputnice, a onda i same poletele i svoja znanja i umeća prenosile na nove generacije odvažnih devojaka i žena.

Koje su se žene piloti po Vama, najviše izdvojile, iako su sve bez sumnje bile posebne?

Najstarije žene-astronomi su Aganika i Hipatia; prvu diplomu pilota 1910. godine je ponela Francuskinja Rejmond de Laroš; Amerikanka Žaklin Kokran je prva žena u svetu koja je probila „zvučni zid“; Ruskinja Valentina V. Terješkova je prva žena-kosmanaut sveta koja je poletela u kosmos daleke 1963. godine; prva žena koja je poginula u udesu aviona 1911. godine je Denise Moor; prva žena-pilot fotograf je Osa Johnson; Ruskinje su jedine vodile borbe iz vazduha protiv fašista u Drugom svetskom ratu organizovane u 3 puka – jedan lovački i dva bombarderska i po tome bile jedinstvene u tom ratu hrabro bombardujući Nemce pune četiri godine, postavši prave heroine u svetskoj istoriji i Narodni heroji u svojoj Otadžbini. Pred Drugog svetski rat Nemice su bile izvanredni sportski piloti – Eli Bajnhorn, Vera fon Bizing, Lizel Bah, Tea Raše, Luiz Hofman i doživele različite sudbine, mnoge i tragične, jer nisu htele da lete za Hitlerovu NSDAP. Britanka Hilda Hjuvlit gradi aerodrome, kao prva žena uči svog sina da leti; a njene zemljakinje u Drugom svetskom ratu prebacuju avione iz fabrika do pozadine, organizovane u grupu ATA. 
U našoj zemlji prve žene-piloti su Danica Tomić, Zagorka Plećević i Kristina Gorišek, koje pilotske licence dobijaju 1932. godine, a sledeće godine u Turskoj poleće prva žena Bedrija Gekman i u SSSR se 1939. godine za pilote obučavaju prve Iranke. U Africi žene lete već 1934. godine, a na azijskom kontinentu još 1930. godine.
Danas su žene-piloti organizovane u udruženja u svojim zemljama, a svetsko udruženje se zove „Ninety Nines“ i radi i deluje u SAD. Naše Udruženje žena-letača Srbije okuplja oko 100 žena-pilota aviona, jedrilica, paraglajdera, padobranki, a počasna članica je prva žena-kosmonaut sveta Ruskinja Valentina Vladimirovna Terješkova, koju sam ja kao portparol primila u naše Udruženje 2003. godine.

Koje odlike krase žene pilote? 

Žene-piloti su posebne i neobične, hrabre i odlučne, imaju svoje ciljeve i znaju šta hoće, zaljubljene su u letenje i nebo, veoma su energične i pokreće ih neverovatan adrenalin i želja za osvajanjem nebeskog prostranstva kao najslobodnije dimenzije čovekovog okruženja, žene-letači su slobodne u najpozitivnijem smislu, autonomne i nezavisne.

Kakva je razlika između žena pilota nekada i danas?

Pa, razlike nema, one su uvek iste, kako sam Vam odgovorila na Vaše prethodno pitanje. Promenila se i usavršila avio-tehnika, osvojene su nove tehnologije, usavršavaju se materijali za gradnju vazduhoplova, a samim tim se i letači permanentno usavršavaju prateći inovacije i modernizacije, kako bi mogli bezbedno da upravljaju letelicama.

U knjizi „Nebeske heroine sveta“   našle su se i žene sa naših prostora, koga biste izdvojili?

U mojoj knjizi “Nebeske heroine sveta” naravno da sam obuhvatila i naše žene u avijaciji, ali sam morala sve da uskladim sa istorijskim promenama na balkanskim prostorima, kako bi sve bilo verodostojno i istorijski tačno, a to nije bilo lako. Prva naša žena sa pilotskom dozvolom je Danica Tomić, koja je dozvolu dobila najpre u Francuskoj 1928. godine, a potom ponovno 1932. godine u Beogradu, zajedno sa još dve dame – Zagorkom Plećević i Kristinom Gorišek. 
Naše prve jedriličarke su bile i rekorderke 1939. godine Milinka-Mila Amidžić i Mila Matejić, a letele su na Zvezdari kod Beograda, na Zlatiboru, u Vršcu i na Blokama u Sloveniji.
Naša prva i jedina žena-ratni pilot RV je bila Marija Draženović-Đorđević, a prva i jedina predratna padobranka je Katarina Matanović.
Posle Drugog svetskog rata su prve skočile padobranom 1947. godine Nevenka Ličina i Radmila Rakočević i od 1948. godine mnoge naše dame nižu vazduhoplovne rekorde, odškolovane u Saveznoj pilotskoj školi i u Padobranskoj bazi VSJ u Rumi. Prve posleratne rekorde postižu Zagorka Spićanović i Danica Rabuza, a zatim Tehvida Ćerimagić postiže dva svetska padobranska rekorda i Marija Vuković-Milićević, dok za Nataliju Stefanović želim da istaknem, da je ona naša najtrofejnija padobranka i najbolji sportista Jugoslavije 1963. godine, nosilac mnogobrojnih trofeja i dobitnik prestižne FAI diplome i medalje „Paul Tissandier“ za životno delo.

U enciklopediji se našlo mnogo žena koje su zaslužile to mesto, ali čiju biste biografiju izdvojili kao najzanimljiviju?

U mojoj enciklopediji “Nebeske heroine sveta”, koja je omaž odvažnim svetskim nebeskim heroinama sa 1700 fotografija i 2000 biografija, veoma je teško izdvojiti najzanimljiviju, sve su na svoj način zanimljive i osobene, a najvažnije je da su sve biografije autorizovane i potpisane od strane glavnih likova ili njihovih potomaka, što je knjigu uvrstilo u svetske biblioteke u Švajcardkoj, Rusiji – gde je proglašena za udžbenik u vazduhoplovnim akademijama, a odnedavno i u Fond Kongresne biblioteke u Vašingtonu, što je ogroman uspeh. 

Boravite na relaciji Rusija-Srbija, kakvi su Vam profesionalni planovi za naredni period?

Što se tiče moje knjige, ona je doživela neverovatan uspeh i kod nas i u svetu i održala sam 46 promocija u Srbiji, Rusiji, Grčkoj, Kipru, Švajcarskoj, Velikoj Britaniji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori, a upravo ovih dana putujem po pozivu da promovišem knjigu u Slovačku, Češku, Austriju i potom u Francusku. U stalnim sam gostovanjima i putovanjima i to me čini srećnom, jer sa svih strane dolaze velike pohvale i uspesi, što znači, da knjiga i njen kvalitet sami krče put u svet, a to je san svakog stvaraoca. Nedavno sam bila i u Libanu, gde sam srdačno dočekana u Balbeku, prvom drevnom kosmodromu o kojem sam pisala u svojoj knjizi i pozvana u ponovnu posetu, čime sam ostvarila jedan od svojih snova, da boravim u ovom istorijskom arheološkom nalazištu.

Izvor:Pravda


 

 

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA

ENGLISH NEWS

Urbancube