“S kim razgovaram?” - čulo se sa druge strane žice.
“Na vezi je potpukovnik Spasojević.”
“Molim vas, spojite me sa načelnikom Generalštaba.”
“Zovite ponovo za 15 minuta.”
Dežurni u Upravi za saradnju, naravno, prepoznao je glas generala Veslija Klarka. Ovaj poziv nije bio neočekivan jer su tog dana i noći kraj Kumanova predstavnici dveju vojski potpisali sporazum.
Potpukovnik je odmah stupio u vezu sa Generalštabom, gde mu je potvrđeno: načelnik Generalštaba VJ je na noćnom odmoru.
Kada se telefon oglasio ponovo, Spasojević je zatečenom Klarku preneo "da zove u radno vreme".
“Ti dani pred kraj rata bili su puni dinamike i praktično nismo spavali” – seća se Milivoje Spasojević.
Pukovnik se seća da je Generalštab VJ očekivao da zvaničnio bude obavešten od neprijatelja da je agresija obustavljena, ali i da je doneta odluka da se NATO-u ne stavlja do znanja kako smo oduševljeni što su se oni navodno smilovali.
Spasojević se seća i da je telefon iz Brisela ponovo zazvonio tačno u šest ujutru, i da je ponovio Vesliju Klarku:
“Gospodine generale, načelnik GŠ je još na odmoru zovite kasnije.”
Zvanični mir "stigao je" oko devet ujutru.
Sagovornik priča kako se ispostavilo da je odluka da se Klark i generali NATO "ohlade" bila dobro odmerena. TV snimci koji su tog dana emitovani iz štaba Alijanse svedočili su da su desetine TV ekipa čekale da zabeleže razgovor glavnokomandujućeg "najvećeg vojnog saveza u istoriji sveta" i komandanta "male vojske sa Balkana koja se usudila da pruži otpor".
Prisustvo glasnogovrnika NATO DŽejmija Šeja događaju potvrđivalo je pretpostavku da je Alijansa režirala pozorište u kome su uloge podeljene na dobre i loše momke. Predviđeno je bilo da "dobri momci" preko TV održe lekciju ovim drugim i da to bude kraj rata u maniru holivudskih filmova.
“Moj utisak je da su razgovori o miru počeli praktično s početkom agresije” - seća se Spasojević. - “Niz predstavnika stranih zemalja preko Uprave tražilo je kontakt sa vojnim i državnim vrhom, tako da je Služba radila 24 sata svakog dana.”
Milivoje Spasojević jedan je od dvojice oficira nosilaca Medalje časti, koja spada među najveća vojna priznanja. Zaradio je medalju službujući kao oficir za vezu u ratovima, od Sarajeva 1992. do kraja NATO agresije. Bio je domaćin većini najvažnijih generala sa zapada i istoka, koji su zvanično posećivali našu zemlju. Medalju časti nosi još i general Sreto Malinović.
Ugostili Karađorđevog potomka i žele da Šiptarima zabrane ulazak u Srbiju, o tome saznajte više OVDE.
Izvor: Večernje novosti
