Kratak odgovor je da ne možemo da znamo.

Ovi reaktori su modifikovani kako bi se smanjio rizik od druge slične katastrofe, kažu stručnjaci, ali oni još nisu bezbedni kao većina reaktora u zapadnom stilu. I nema međunarodnih garancija koje bi sprečile izgradnju novih postrojenja sa sličnim nedostacima.

- Postoji čitav niz različitih tipova reaktora, čija se upotreba razmatra u raznim zemljama, a koji se značajno razlikuju od standardnog reaktora sa lakom odnosno običnom vodom. Mnogi od njih imaju bezbednosne nedostatke čiji značaj projektanti umanjuju. Što se više stvari menjaju, to više ostaju iste - rekao je Edvin Liman, viši naučnik i vršilac dužnosti direktora Projekta nuklearne bezbednosti pri Uniji zabrinutih naučnika.

Reaktor 4

Reaktori RBMK-1000 kao što je bio zloglasni reaktor 4 u Černobilju, koristili su se samo u Sovjetskoj uniji. Oni se razlikuju od reaktora sa lakom vodom koji se sastoji od jezgra - reaktorske posude koja sadrži nuklearni materijal, koji hladi voda koja cirkuliše.

U nuklearnoj fisiji, atom (uranijum, u ovom slučaju) se deli, stvarajući toplotu i slobodne neutrone, koji udaraju u druge atome, uzrokujući da se i oni podele i oslobode toplotu i više neutrona. Toplota pretvara cirkulišuću vodu u paru, koja zatim okreće turbinu, stvarajući električnu energiju. Kod reaktora sa lakom vodom, voda se ponaša i kao moderator odnosno usporivač neutrona, pa tako kontroliše nuklearnu fisiju u jezgru.

Moderator usporava slobodne neurone tako da postoji veća verovatnoća da nastave reakciju fisije, čineći reakciju efikasnijom. Kada se reaktor zagreje, više vode se pretvara u paru, a manje je raspoloživo za igranje ove uloge moderatora. Kao rezultat, reakcija fisije se usporava. Ova negativna povratna sprega je ključna bezbednosna karakteristika koja pomaže da se reaktori ne pregreju.

Kod reaktora tipa RBMK-1000 stvari su drugačije. Oni takođe koriste vodu za rashlađivanje, ali i grafitne blokove kao moderatore.

- Varijacije u konstrukciji reaktora omogućile su da se koristi manje obogaćeno gorivo (uranijum) nego što je to uobičajeno i da se elektrana dopunjava gorivom dok radi. Ali sa razdvojenim ulogama rashladne tečnosti i moderatora, negativna povratna sprega "više pare, manje reaktivnosti" više ne postoji. Umesto toga, RBMK reaktori imaju ono što se zove "pozitivni koeficijent praznine". Kada reaktor ima pozitivni koeficijent praznine, reakcija fisije ubrzava kako se rashladna voda pretvara u paru, a ne usporava. To je zato što ključanje stvara mehuriće, ili šupljine, u vodi, što olakšava da neutroni putuju pravo do grafitnog moderatora koji poboljšava fisiju, rekao je Lars-Erik De Ger, nuklearni fizičar koji je nekad radio za Švedsku odbrambeno istraživačku agenciju.

Tada nastaje problem, kako je on rekao: fisija postaje efikasnija, reaktor postaje topliji, voda postaje vrelija, fisija postaje još efikasnija, a proces se nastavlja.

Uvod u katastrofu

Edvin Liman kaže da kada je Černobiljska elektrana radila punom parom, to nije bio veliki problem, na višim temperaturama uranijum apsorbuje više neutrona, čime postaje manje reaktivan. Međutim, na nižim temperaturama, RBMK-100 reaktori postaju nestabilni.

Uoči černobiljske nesreće 26. aprila 1986. godine, operateri su obavili test da bi utvrdili da li turbina elektrane može da pokrene opremu za vanredne situacije tokom nestanka struje. Ovaj test je zahtevao pokretanje postrojenja smanjenom snagom. Dok je snaga bila smanjena, operaterima je naloženo od vlasti u Kijevu da zaustave proces. Konvencionalna elektrana je prestala da radi, pa je bila potrebna proizvodnja iz černobiljske elektrane.

- To je bio glavni razlog zašto se sve to dogodilo na kraju - rekao je De Ger.

Postrojenje je radilo na delimičnoj snazi devet sati. Kada su operateri dobili zeleno svetlo za pokretanje po punoj snazi, došlo je do nakupljanja ksenona koji apsorbuje neutrone u reaktoru, i oni nisu mogli da održe odgovarajući nivo fisije. Pokušavajući da povećaju snagu, operateri su uklonili sve kontrolne šipke, koje su napravljene od bor karbida koji upija neutrone i koriste se za usporavanje reakcije fisije. Operateri su takođe smanjili protok vode kroz reaktor. Ovo je pogoršalo problem pozitivnog koeficijenta praznine, navodi Agencija za nuklearnu energiju. Odjednom, reakcija je zaista postala veoma intenzivna. Za nekoliko sekundi, snaga je porasla do 100 puta više nego što je reaktor dizajniran da izdrži.

Bilo je i drugih nedostataka u dizajnu koji su otežavali da se situacija vrati pod kontrolu kada je počela. Na primer, kontrolne šipke su imale grafit na krajevima, kaže De Ger. Kada su operateri videli da je reaktor počeo da se otima kontroli i pokušali da vrate kontrolne šipke, one su se zaglavile. Neposredni efekat nije bio da se usporava fisija, već da se lokalno pojačava, jer dodatni grafit na vrhovima inicijalno povećava efikasnost reakcije fisije u blizini. Brzo su usledile dve eksplozije. Naučnici još uvek raspravljaju o tome šta je izazvalo svaku eksploziju.

Napravljene izmene

Kada je 14. maja Mihail Gorbačov ispričao svetu šta se desilo, počela je nova era saradnje oko nuklearne bezbednosti.

U avgustu 1986. godine, Međunarodna agencija za atomsku energiju održala je samit u Beču nakon nesreće, a sovjetski naučnici su mu pristupili veoma otvoreno, rekao je De Ger, koji je prisustvovao.

U odgovoru na Černobilj sovjetske vlasti su naredile izvršenje izmena i na drugim RBMK-1000 reaktorima u pogonu, 17 u to vreme. Prema Svetskoj nuklearnoj asocijaciji, koja promoviše nuklearnu energiju, ove promene su uključivale dodavanje inhibitora u jezgru kako bi se sprečile burne reakcije kada reaktor ne radi punom snagom, povećanje broja kontrolnih šipki koje se koriste u radu i povećanje obogaćivanja goriva. Kontrolne šipke su takođe naknadno ugrađene tako da se grafit ne bi pomerio u položaj koji bi povećao reaktivnost.

Ostala tri reaktora Černobilja radila su do 2000. godine, ali su od tada zatvorena, kao i još dva RBMK-a u Litvaniji, koji su zatvoreni kao uslov te zemlje za ulazak u Evropsku uniju. Postoje četiri reaktora RBMK koji rade u Kursku, tri u Smolensku i tri u Sankt Peterburgu (četvrti je penzionisan u decembru 2018. godine). Ovi reaktori "nisu tako dobri kao naši", kaže De Ger, "ali su bolji nego što su nekada bili."

- Uprkos potencijalno međunarodnim efektima incidenta nuklearne elektrane, ne postoji obavezujući međunarodni sporazum o tome šta predstavlja "bezbednu" elektranu - rekao je Liman.

- Konvencija o nuklearnoj bezbednosti zahteva od zemalja da budu transparentne u pogledu svojih bezbednosnih mera i dozvoljavaju preglede postrojenja, rekao je on, ali ne postoje mehanizmi primene ili sankcije. Pojedine zemlje imaju svoje regulatorne agencije, koje su samo onoliko nezavisne, koliko im to dozvole lokalne vlasti - kaže Liman.

- U zemljama u kojima postoji neobuzdana korupcija i nedostatak dobrog upravljanja, kako možete očekivati da će bilo koja nezavisna regulatorna agencija moći funkcionirati? - Liman je rekao.

I dalje postoje reaktori koji stvaraju pozitivni koeficijent praznine i ima ih u Rusiji, Kini, Indiji, Japanu, pa i u Kanadi (doduše onaj u Japanu nije operativan, a ni onaj u Indiji se još ne koristi).

- Dizajneri tvrde da ako sve uzmete u obzir, sveukupno su sigurni. Ali dizajneri ne bi trebalo da budu preterano uvereni u svoje sisteme. Takvo razmišljanje je dovelo Sovjete u nevolju. I to i nas može dovesti u nevolju, ako ne poštujemo ono što ne znamo - zaključio je Liman.

U Siriji se vode žestoke borbe, a podignuta je i avijacija, više o tome OVDE.

Izvor: Blic