Najnovije iz Vašingtona je da SAD žele da stvore “koaliciju” koja bi “osigurala slobodu plovidbe u Ormuskom moreuzu i Bab al-Mandebu”, rekao je načelnik Združenog sada američke vojske DŽozef Danford. To su vodeni putevi koji povezuju Persijski zaliv sa Omanskim zalivom i Crveno more do Adenskog zaliva.
SAD su u kontaktu sa „određenim brojem zemalja“ da vide koje od njih „imaju političku volju“ da podrže projekat, dodao je general.
Međutim, legitimni policijski projekat lako bi dobio odobrenje UN-a i ne bi zahtevao neku vrstu obnovljene „koalicije voljnih“ koju su SAD koristile za nezakonitu invaziju na Irak 2003. godine.
Da pogađamo, dve od tih zemalja bi mogle biti Velika Britanija i Egipat, sudeći po nedavnim zaplenama tankera koji su nosili iransku naftu. Upad britanskih marinaca na tanker "Grejs 1" sa panamskom zastavom na Gibraltaru prošle nedelje je dobro poznat. Međutim, nekoliko dana ranije, egipatski marinci zaplenili su plovilo pod zastavom Ukrajine u Sueckom kanalu, nedavno je izvestila katarska "Al Arabija". Dok je Teheran bio tih na egipatsku zaplenu, njegovi zvaničnici su osudili potez prema tankeru "Grejs 1" kao "čistu i jednostavnu pirateriju", te insistirali da takvo ponašanje predstavlja strašan presedan i da mora odmah prestati.
Velika Britanija je glavni američki saveznik. Iako je njena mornarica senka nekadašnje carske slave, čini se da je sposobna da zaplenjuje nenaoružane teretne brodove i da joj to ide od ruke. Čovek bi pomislio da će Britanija pokušati prvo rešiti svoje vlastite poslove, npr. ko će biti sledeći premijer do "Bregzita", pre nego što posluži kao Vašingtonova pudlica, ali to ne bi bio prvi put da su izgubili logiku u Londonu.
Zaplena broda u Gibraltaru je čak i neke istaknute bivše zvaničnike EU zagrebala po glavi, međutim, budući da je Velika Britanija i dalje tehnički strana u Nuklearnom sporazumu iz 2015. godine sa Teheranom, ne bi trebalo da bude vezana jednostrano nametnutim sankcijama SAD-a.
Zvanično britansko objašnjenje je da Gibraltarski zakon dozvoljava sprovođenje “sankcija UN-a, EU i Velike Britanije”, te se navodi uredba usvojena dan pre zaplene "Grejs 1", kao ovlašćenje britanskih marinaca da sprovedu embargo prema Siriji od strane EU na naftu - ne sankcije SAD-a za izvoz iranske nafte.
Teheran nije progutao ovaj izgovor, optužujući Veliku Britaniju za "izmišljene izgovore". General-major Mohamad Bageri, načelnik Štaba Oružanih snaga Irana, obećao je neodređeni "adekvatan odgovor".
Britanski brodovi u Persijskom zalivu su dobili upozorenje. Britanski "Heritaž", pod upravom "Britiš petroleuma", krenuo je za Basru u Iraku, ali je 6. jula napravio nagli zaokret u Persijskom zalivu. Trenutno je usidren na obali Saudijske Arabije, bojeći se moguće iranske odmazde, preneo je Blumberg navodeći anonimne izvore.
Još jedan britanski tanker, "Pacifik Vojadžer", u pratnji je fregate "Montroz" na putu za luku Fudžaira u Ujedinjenim Američkim Emiratima.
Vredi zapamtiti da je Vašington optužio Iran da stoji iza tajanstvenih napada na dva naftna tankera u Omanskom zalivu, kao i dva druga plovila u Persijskom zalivu, prošlog meseca. Teheran je demantovao optužbe, a zemlje čiji su brodovi oštećeni takođe nisu ubeđene u američke tvrdnje.
Najava Pentagona da će "izgraditi globalni konsenzus" protiv Teherana prošla je uglavnom neprimećena u pomamai zbog obaranja američkog drona od strane Irana, za koji se činilo da će izazvati rat sve dok američki predsednik Donald Tramp nije otkazao planirani napad, pozivajući se na zabrinutost za moguće Iranske žrtve.
Međutim, nedavna zaplena tankera i pozivi za pomorsku koaliciju sugerišu, međutim, da se "konsenzus" dobro i istinski stvara i da je rat sa Iranom samo pitanje vremena.
Pročitajte OVDE šta je to senzacionalno otkriveno.
Izvor: vostok. rs
