Iako je ovo mesecima unazad najavljivano, pre nekoliko dana se konačno i desilo. Dok sa jedne strane prištinske i albanske vlasti ovaj potez objašnjavaju kao dobru stvar i blisku saradnju, Srbija upozorava da je reč o vrlo ozbiljnoj stvari koja je samo još jedan od koraka ka stvaranju takozvane "velike Albanije", inače neskrivene težnje većine Albanaca ne samo na Kosovu i Metohiji i Albaniji, već i onih u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji.

Paraf na sporazum stavili su kosovski i albanski ministri spoljnih poslova Bedžet Pacoli i Gent Čakaj, i on podrazumeva ujedinjavanje i koordinisanje spoljnih politika, ali i zajedničke ambasade, razmenu osoblja i iskustva.

Na ovaj način je, praktično, učinjen još jedan korak ka približavanju Tirane i Prištine, koji je posebno intenziviran poslednjih godinu-dve.

Na poslednji u nizu poteza približavanju Tirane i Prištine, reagovala je premijerka Srbije Ana Brnabić, koja je navela da je skandalozno što je reakcija SAD i EU izostala.

- Strašno je to što su Priština i Tirana potpisale sporazum da sada imaju zajedničku spoljnu politiku. Ovo nije naivno, ovo je izuzetno ozbiljno. Skandal je da još uvek nismo videli nikakve zvanične reakcije ni od SAD ni od EU - rekla je Brnabić, istakavši da se sve to dešava u trenutku kada "EU ne može da reaguje, jer se formira nova Evropska komisija, biraju se novi članovi".

Još oštriji bio je srpski šef diplomatije Ivica Dačić, koji je za ovaj sporazum rekao da je "armatura u temeljima velike Albanije koju nesmetano zidaju u srcu Evrope". Kazao je i da Priština ne može samostalno ni da vodi spoljnu politiku, "jer su Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije, a kamoli da ima zajedničku spoljnu politiku sa Albanijom".

On je, međutim, nastavio o tome da govori i prethodnih dana, kada je albanskom premijeru Ediju Rami, koji je rekao da Srbija ne treba da se oseća ugroženo zbog sporazuma Tirane i Prištine o zajedničkoj spoljnoj politici jer u regionu "treba prestati sa "istim starim s*anjima iz prošlosti". Na ovu konstataciju, Dačić je kazao da je "velika Albanija veliko s*anje".

Takođe, o tome je pričao i pre dva dana u Sarajevu, na samitu na kome su učestvovali predstavnici zemalja Jugoistočne Evrope, ali ne i Prištine, koja je odbila učešće.

- Šta još treba da se nacrta, da neko ne želi da vidi da je u pitanju stvaranje "velike Albanije"? Zamislite kada bi Srbija sada potpisala jedan takav sporazum sa Republikom Srpskom? Da li je to onda narušavanje teritorijalnog integriteta BiH ili nekih interesa? Verovatno bi to svi osudili - rekao je Dačić, uz opasku da je "za njih je sve to dečija igra".

Kako kaže doktorand i asistent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić, ovakav potez mu više liči na pokazivanje "šta bi moglo da bude ako Kosobvo ne bude priznato kao država u punom kapacitetu".

- Žele da pokažu da u tom slučaju imaju plan B. To bi moglo da znači da će, recimo, Albanija predstavljati glas Kosova i pojačavati njihovu diplomatsku mrežu - objašnjava Surlić.

Rama i "velika Albanija"

Pre nepuna dva meseca albanski premijer Edi Rama, koji u poslednje vreme ne krije svoje težnje ka zajednici svih Albanaca, ponovo je, po ko zna koji put, govorio o njihovom ujedinjenju.

- Albanci u Albaniji i na Kosovu su braća koja danas žive u dve različite države i treba da se ujedine - jedna je od njegovih skorašnjih izjava.

Tome u prilog govori i zajednička sednica kosovske i albanske vlade s kraja prošle godine u Peći, gde je upravo Rama predstavljao ideju o "nacionalnom projektu ujedinjenja Albanije i Kosova", i pozvao prištinske vlasti da započnu sa izradom "zajedničke strategije ujedinjenja Albanaca do 2025. godine".

Međutim, to je samo deo priče o idejama, ali i o konkretnim aktivnostima dve strane, koje ponekad prođu ispod radara, bar ovdašnjoj javnosti. Lista poteza u tom cilju nije mala, a zajednička spoljna politika i diplomatska predstavništva su samo jedan od njih.

Zajedničke sednice vlada

Prošlogodišnja sednica dve vlade u Peći samo je jedna u nizu koje godinama unazad održavaju Priština i Tirana. Svaki put se na njima potpisuju i sporazumi o saradnji iz najrazličitijih oblasti: spoljne politike, kulture, poljoprivrede, evrointegracija, razmeni iskustava i razvoju politika, saradnji agencija za investicije... To međutim, nije i jedina stvar.

Brisanje carina

Ovo je takođe jedna od mera o kojoj je bilo reči ranijih godina, a koja je delom realizovana ove. Naime, u januaru 2019. u albanskoj luci Drač otvorena je ispostava kosovske carine. Kako je tom prilikom rečeno, otvaranje ove ispostave treba da olakša trgovinu i protok roba i putnika, ali i da pomogne jačanje ekonomije "obe zemlje".

I ovo se desilo posle prošlogodišnje sednice dve vlade u Peći, kada je albanska vlada podržala uspostavljanju carina od 100 odsto za sever Kosova, dok bi ona trebalo da bude "nula" odsto kada je u pitanju jug KiM.

Ukidanje granica

Od prošle godine aktuelna je i ideja o ukidanju granica između Albanije i Kosova. Suština je da Kosovo i Albanija više neće imati klasičnu granicu, kao što je ona između dve zemlje, odnosno neće ih zaustavljati granična policija sa obe strane. Tako bi se praktično dobio "šengen" između ove dve zemlje.

Dokument koji ovo predviđa je, inače, usvojila tzv. kosovska skupština.

Vozačke dozvole

Još jedna stvar koja bi značila bolje povezivanje su vozačke dozvole, odnosno namera da se donesu propisi koji bi priznavali albanske vozačke dozvole na KiM, i obrnuto.

Infratsruktura

Saradnja prištinskih i vlasti u Tirani kada je u pitanju infrastruktura takođe nije nepoznanica, ako se uzme u obzir ekspresna izgradnja autoputa dugog 137 kilometara koji je povezao ova dva grada.

To je, međutim, samo jedan od projekata na kome zajedno rade dve strane.

Ukidanje rominga

Takođe potez o kome se dosta dugo priča, a ideja je da roming tarife između Kosova i Albanije budu ukinute. Tzv. kosovska skupština je još prošle godine usvojila odluku o ukidanju rominga za mobilnu telefoniju između operatera na Kosovu i onih u Albaniji.

Klintonov pajtos u Jugoslaviji kupovao devojke za seks? Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: Blic