Naime, poslanici SRS danas nose bedževe na kojima piše da u Srebenici nije bilo genocida.
Na to, ali i na obraćanje lidera radikala Vojislava Šešelja reagovao je poslanik Stranke moderne Srbije Vladimir Đurić. On je hteo da, kako je rekao, podseti nadležno tužilaštvo da je Krivičnim zakonikom Srbije propisano da će kaznom zatvora do pet godina kazniti onaj ko javno odobrava, negira postojanje ili značajno umanjuje težinu genocida i ukoliko su ta dela utvrđena pravosnažnom presudom.
Đurić je naveo da je Međunarodni sud pravde u Hagu presudio da se u Srebrenici desio genocid i osudio 15 osoba.
- Sveokupno Haški sud, sudovi u BiH, Hrvatskoj i Srbiji do sada su osudili 47 osoba na ukupno 704 godine zatvora za genocid, zločin protiv čovečnosti i druge zločine počinjene u Srebrenici jula 1995. godine, a Evropski parlament je u rezoluciji prošle godine izneo stav da žali zbog kontinuiranog poricanja genocida od nekih srpskih vlasti - rekao je Đurić.
On je naveo da se u rezoluciji naglašava da je priznavanje genocida osnovni korak na putu Srbije ka EU.
Na njegovo izlaganje odgovorio je poslanik Narodne seljačke stranke Marijan Rističević rekavši da je Đurić zlonamerno pročitao odredbe zakona koje se odnose na negiranje genocida.
- Zabranjeno je negirati genocid, ali samo onaj koji je utvrđen stalnim Međunarodnim sudom pravde, a ne Haškim tribunalom. Još jednom je grubo obmanuo narodne poslanike i ovde nekima pripretio kaznom zatvora - rekao je Rističević.
I bio je u pravu, jer u član 387 stav 5 Krivičnog zakonika piše:
- Ko javno odobrava, negira postojanje ili značajno umanjuje težinu genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina učinjenih protiv grupe lica ili člana grupe koja je određena na osnovu rase, boje kože, vere, porekla, državne, nacionalne ili etničke pripadnosti, na način koji može dovesti do nasilja ili izazivanja mržnje prema takvoj grupi lica ili članu te grupe, ukoliko su ta krivična dela utvrđena pravnosnažnom presudom suda u Srbiji ili Međunarodnog krivičnog suda, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
Znači, jasno stoji Međunarodnog krivičnog suda, a ne Međunarodnog suda pravde.
- U Srbiji nije kažnjivo negiranje genocida u Srebrenici - kaže Milan Škulić, profesor Krivičnog prava na beogradskom Pravnom fakultetu.
Kako kaže u našem zakoniku stoji Međunarodni krivični sud.
- Misli se na stalni Međunarodni krivični sud. Znači ima veliko "M" u imenu, ne misli se na bilo koji međunarodni krivični sud. Misli se na sud koji je nastao Rimskim statutom, mnogo kasnije od Haškog tribunala - istakao je Škulić.
Treba razlikovati ove tri sudske institucije: Međunarodni sud pravde, Međunarodni krivični sud (koji se pominje u našem Krivičnom zakoniku) i Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju.
Međunarodni sud pravde (MSP) je glavni sudski organ Ujedinjenih nacija. Sedište ovog suda je u Palati mira u Hagu. Osnovan je 1945. godine prema odredbama Povelje Ujedinjenih nacija, a počeo je sa radom 1946. kao naslednik Stalnog suda za međunarodno pravo.
MSP ne treba mešati sa Međunarodnim krivičnim sudom, koji takođe potencijalno ima „globalnu“ nadležnost. Naime, Međunarodni krivični sud je međunarodni sud, takođe, sa sedištem u Hagu, a osnovan je Rimskim statutom koji je stupio na snagu 1. jula 2002. godine.
Međunarodni krivični sud predstavlja telo nadležno za suđenja za međunarodna krivična dela počinjena na teritoriji ili od strane državljana država koje su pristupile sudu. Osnivanje suda je podržalo blizu 90 zemalja, ali ne i SAD, Rusija i Kina.
Takođe, ovaj sud ne treba mešati i sa nama najpoznatijim Haškim tribunalom, odnosno Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju, koji je bio međunarodni ad hok sud sa sedištem u Hagu.
Ko je čovek koga je Arkan poslao da ubije Marića, saznajte OVDE.
Izvor: Telegraf
