Cveće na spomen-obeležje položile su delegacije opština Srebrenica i Bratunac, Organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila Republike Srpske, Udruženja logoraša regije Birač, boračkih organizacija Srebrenice i Bratunca, te delegacija Srpske radikalne stranke Srbije i opštinske stranačke delegacije.
Parastosu je prisustvovala i cveće na spomen-obeležje položila i grupa od dvadesetak biciklista, koji su organizovali biciklističku vožnju od Bratunca i Srebrenice do Zalazja kao znak zahvalnosti nastradalima, a planiraju da ta njihova aktivnost postane tradicionalna.
Načelnik opštine Srebrenica Mladen Grujičić rekao je da je poruka sa Zalazja ista kao i prethodnih godina, samo se brojka menja, a to je “27 godina od zločina bez kazne” u Zalazju i da porodice nastradalih još čekaju i traže istinu i pravdu.
“Srebrenica je napuštena kada je reč o srpskim žrtvama. Niko nije osuđen za zločine nad srebreničkim Srbima u Haškom tribunalu, i to je razlog zašto ne verujemo u rad međunarodnog, ali i Suda BiH”, poručio je Grujičić.
On pita ko je pobio više od 1.000 ljudi – Srba iz Srebrenice i Bratunca, te konstatuje da, ukoliko neko bude osuđen zbog toga, onda će se videti da u Potočarima nisu sahranjeni civili, nego bošnjački vojnici koji su počinili zločin ovde u srpskom selu Zalazje i brojnim selima oko Srebrenice i Bratunca.
Grujičić ističe da su najveći zločini činjeni na najveće srpske praznike kada su ljudi bili nespremni da pruže otpor.
“Krenuli su da ta sela etnički očiste i pobiju srpski narod, a narod je stao u odbranu i doživeo tragediju za koju neko mora da odgovara. Oni koji tu pravdu dele neće da čuju naše zahteve i dokaze, jer ne žele da priznaju i bilo koga osude za zločine počinjene nad srpskim narodom, uprkos činjenicama i materijalnim dokazima koji su im davno dostavljeni. To pokazuje da su Međunarodni i Sud BiH jednostrani i formirani samo da sude Srbima”, poručio je Grujičić.
Prema njegovim rečima, apsurdno je da ako neko kaže da se nije dogodio genocid u Srebrenici odmah dobija hiljade pretnji i uvreda, dok se srpske žrtve negiraju.
“Genocid je počinjen tri puta nad srpskim narodom u prošlom veku, a zbog toga niko nije odgovarao. Srpski narod ne veruje sudovima i njihovoj pravdi jer štite bošnjačku stranu i jer, ukoliko neko bude osuđen za zločine nad Srbima, to remeti sliku o karakteru rata stvorenu o navodnim bošnjačkim civilnim žrtvama u ukopanim u Potočarima, iako je svima poznato da su tu ukopani muškarci-vojnici”, kaže Grujičić.
Stoja Stevanović, kojoj su pre 27 godina na Zalazju nestala dva brata, Radislav i Radisav Vasiljević, kaže da je žalosno da niko nije odgovarao za masakriranje i paljenje ratnih zarobljenika i da ne veruje u zemaljsku pravdu i rad Tužilaštva i Suda BiH.
“Dolazimo svake godine da se prisetimo i odamo poštu Radislavu i Radisavu koji su ovde nestali. Radislav je razmenjen masakriran i spaljen 16. jula 1992. godine, a prepoznali smo ga po burmi na ruci. Radisav je ekshumiran 2003. godine ovde na Zalazju, a na njegovu identifikaciju smo čekali deset godina. Obojicu smo sahranili u Bratuncu”, navela je Stevanovićeva.
Pre parastosa, članovi porodica poginulih, saborci, boračke i opštinske delegacije Srebrenice i Bratunca položili su cveće na groblju u Bratuncu, gde je sahranjen najveći broj ubijenih, te na srpskim stratištima u Biljači i Sasama.
Za zločine nad Srbima u Podrinju niko nije odgovarao i slogan ovogodišnjih “Petrovdanskih dana” bio je “27 godina zločina bez kazne”.
Služenjem parastosa na Zalazju završen je 23. memorijalni, humanitarno-duhovni i kulturno-sportski program “Petrovdanski dani” koji je, povodom 27 godina od stradanja srebreničkih Srba organizovao Odbor za obeležavanje srpskog stradanja Srebrenice.
Tog tragičnog Petrovdana jake muslimanske snage iz Srebrenice pod komandom ratnog komandanta muslimanskih snaga u Srebrenici Nasera Orića upale su u više srpskih sela u srebreničkoj i bratunačkoj opštini ubijajući, pljačkajući i paleći sve što su stigle, nastavljajući sistematsko i plansko etničko čišćenje srpskih prostora u srebreničkoj opštini, započeto u aprilu te godine. Osim 69 poginulih na Petrovdan 1992. godine, nestalo je i zarobljeno još 22 Srba od kojih se 10 još vode kao nestali, a veliki broj je ranjen.
Nakon mučenja i zlostavljanja u srebreničkim logorima svi su ubijeni, a posmrtne ostatke njih 10 slučajno je pronašao tim za traženje nestalih iz Tuzle 10. juna 2011. godine u Zalazju, prilikom traženja muslimanskih žrtava.
Nakon više od godinu dana, ti posmrtni ostaci su identifikovani i sahranjeni 2012. godine na Petrovdan, dva su pronađena i sahranjena ranije, a za još 10 Srba nestalih tog dana i dalje se traga.
Pročitajte OVDE šta su otkrili tajni dokumenti o Naseru Oriću.
Izvor: Srna
