Ovo u svom specijalnom dopisu Skupštini BiH, u Sarajevu, navodi ratni komandant Armije BiH genaral Rasim Delić. U strogo poverljivom dokumentu, čiji je broj 1-1 - 941 od 30. maja 1996. godine, koji je u posedu "Novosti", Delić otkriva kako su se snabdevali Izetbegovićevi borci u Srebrenici koja je zvanično bila demilitarizovana i zaštićena zona UN!
- Ovoliko sredstava nije dobilo Goražde, a sa daleko manje sredstava branilo se Sarajevo 1992. i 1993. godine - naveo je Delić, potvrđujući koliko Srebrenica, zapravo, nije bila demilitarizovana.
Koliko su sami poštovali Srebrenicu, kao jednu od zaštićenih zona UN, najbolje se vidi u sledećoj oceni:
- Kada su od aprila 1994. počeli da dolaze prvi konvoji sa materijalno-tehničkim sredstvima mi smo organizovali dotur ka Srebrenici i Žepi, a da to ne ugrozi njen status "zaštićene i demilitarizovane zone". Tako su pešice upućivane grupe sa određenim količinama MTS. Tri grupe su u jesen (Srebrenica je tada uveliko "zaštićena zona"), prenele određenu količinu naoružanja, opreme i sredstava veze. Ovaj način je bio veoma spor i rizičan, te smo tražili način da ponovo otvorimo vazdušni most koji je funkcionisao u prvoj polovini 1993. kada je za Srebrenicu prevezeno pet tona MTS, 10 tona ubojitih sredstava...
Delić se u dopisu žali i da su nelojalna borba za vlast i podele po tom osnovu, loš odnos MUP i Armije BiH, ubistvo neistomišljenika i političkih suparnika (Vahid Šabić, Akif Huskić i Hamdo Salihović), ratno profiterstvo i kriminal, loša organizacija odbrambenih snaga (TO pa ABiH) bili ozbiljni unutrašnji razlozi koji su doveli do pada Srebrenice u julu 1995.
On pominje i "pozitivne rezultate", koji su zapravo masakri nad Srbima 1992, ne samo u srebreničkom kraju, već i u čitavom podrinju od Skelana do Zvornika.
Orić se ponašao kao kukavica
Delić u poverljivom dokumentu pominje i Nasera Orića:
- Kada je reč o Oriću on je predložio da dođe sa političkom delegacijom Srebrenice da se razjasne kontroverzne informacije. Trebalo je da se vrati helikopterom 7. maja 1995, ali je zamolio da ostane i da ide u drugoj grupi u kojoj su bili slušaoci Visoke vojne škole. Kao što sam već rekao, helikopter je 7. maja srušen. Posle udesa, i pored naređenja, nije hteo - nije smeo da ide pešice u Srebrenicu, tražeći da borbeni helikopter, što nije moglo da se obezbedi, jer mi ih ni danas nemamo.
Odredi Nasera Orića nisu imali milosti ni prema deci. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Večernje novosti
