Dodik je uz premijera Mađarske Viktora Orbana, jedini zvaničnik sa ovih prostora koji je pružio javnu podršku Trampu tokom kampanje za predsedničke izbore 2016. godine.
Predsednica RS Željka Cvijanović se nedavno sastala sa zvaničnicom SAD Lorom Kuper. Kako ocenjujete značaj takvih susreta?
“Nesumnjivo je važno da se predstavnici Republike Srpske sreću sa važnim ljudima američke administracije i da možemo da iznesemo svoje stavove. To samo govori o jednom novom pristupu po kojem novi članovi američke administracije pokušavaju da što više slušaju, umesto da ne slušajući nikoga nameću svoja rješenja, kako je to činila stara administracija. Zato me raduju takvi sastanci i podržavam ih”.
U proteklih nekoliko meseci imali ste sastanke sa papom, turskim premijerom Redžepom Tajipom Erdoganom, mađarskim premijerom Viktorom Orbanom… Kakvi su Vaši utisci o tim razgovorima?
“Takvi razgovori uvek relaksiraju situaciju. Postoje pitanja koja se nametnu u javnom diskursu i o kojima onda možete da razgovarate na sastancima. Bilo mi je iznova zanimljivo razgovarati sa svim tim sagovornicima. Vidim da postoji jedna veća doza realizma a ne idealizma u političkom rasuđivanju… Kod pape to možete naročito da vidite.. Što se Orbana tiče, on je prototip uspešnog vođenja jednog društva koje je pre petnaestak godina bilo u težoj ekonomskoj situaciji nego Grčka i on je uspeo da svojim merama Mađarsku uzdigne kao zemlju sa rastućom ekonomijom, koja ima prosperitet i budućnost. To što se Orban nekome u Evropi ne sviđa ne mora da znači da mi moramo da se povinujemo takvim stavovima… A Erdogan je daleko pragmatičniji nego kada ga gledate u medijima.. Naši razgovori nisu išli u smeru političkih rešenja na Balkanu, tu se razlikujemo, ali smo razgovarali o praktičnim stvarima, poput izgradnje auto-puta. Mi se moramo orijentisati na ekonomiju… Naravno, ja i dalje ne mislim da je Turska izgubila simpatije prema muslimanima i da je odjednom postala kosmopolitska, ali Turska je važna država, naročito sa ekonomskog stanovišta i Erdogan je u tom smislu veliki lider.
Kako komentarišete nedavne izjave bivšeg britanskog diplomate Timotija Lesa i bivšeg zamenika šefa CIA za Balkan Stivena Mejera, koji ne isključuju mogućnost prekrajanja granica na Balkanu, uključujući ujedinjenje Srbije i Republike Srpske?
“Dugo sam u politici, oko dve decenije, i srećem mnoge ljude koji su strani nameštenici u BiH… Mnogi pričaju gotovo identičnu priču kao njih dvojica, jedino što za razliku od njih dvojice neće to javno da kažu… Skoro sam bio na nekom mestu u zapadnoj Evropi i jedan diplomata koji neće javno da se eksponira pita me „dokle će ovo moći ovako“… Dakle, svi su oni svesni situacije kad odu u penziju, a dok su nameštenici pričaju o nečemu što su njihove vlade zamislile da tako treba da bude, bez obzira na realnost. Čarls Kraford, koji je bio ambasador i u Sarajevu i Beogradu, i mogao je da upozna i odnose između Banjaluke i Sarajeva i između Beograda i Prištine, a bio je veoma agilan britanski diplomata, kada je otišao u penziju, na jednom skupu u Budimpešti pre nekoliko godina rekao je da je međunarodna zajednica nepravedna. Kao primer je naveo činjenicu da na Kosovu žive dva naroda koja su sukobljena, siluju žene jedni drugima i ne podnose se – Srbi i Albanci, a međunarodna zajednica kaže „pošto je tako, razdvojite se“ i da državu Albancima, dok u BiH vlada slična situacija između različitih naroda – ratuju, ubijaju se, siluju žene jedni drugima, a međunarodna zajednica kaže „ćutite i budite zajedno“. Dakle, to su ti dvostruki aršini.
Izjavili ste nedavno, govoreći o nemogućnosti formiranja Saveta ministara BiH , da je BiH „propala država“. Vidite li izlaz iz aktuelne situacije?
“Izjavio sam i da je, nažalost, proročica Vanga umrla, pa nema ko da odgovori kad bi mogao da bude formiran Savet ministara. Činjenica je da BiH malo ko razume, osim nas koji tamo živimo, a upravo zbog toga nas mnogi kvalifikuju na različite negativne načine. U suštini mislim da je najveći krivac međunarodni faktor koji je kreirao mirovno rešenje. Kada je rat završen trebalo je da se poštuje volja naroda, a ne da se prave eksperimenti… U BiH je napravljen eksperiment. Ako postoje krivci za ovo stanje, onda su to oni koji su mislili da mogu da sruše „veliku“ Jugoslaviju, a da na prostoru BiH potom naprave „malu“ Jugoslaviju. To je problem koji mi vučemo 20 godina, međusobno se trveći, ubačeni u njihove „laboratorije za vežbanje“, gde nestručne diplomate iz inostranstva dolaze i vežbaju na nama, a onda odu nakon tri godine. Dakle, to je koncept koji nije prilagođen realnosti. Stranci ne haju za naše predloge, misle da smo mi manje vredni i da za nas vredi samo batina. Konačno treba da pitaju nas, nas koji tamo živimo. BiH ovako kako ju je neko zamislio ne može da živi.
Kako gledate na tvrdnje člana Predsedništva BiH Željka Komšića da „vlasti u Srbiji prećutno ili direktno podržavaju srebrenički genocid“?
“Komšić tvrdi da Srbija, tobože, remeti situaciju, kada je reč i o BiH, ali nije rekao da nije rešen pokušaj ubistva predsednika Aleksandra Vučića u Potočarima od pre nekoliko godina.. Dakle, on je stalno nešto ljut i sa nečim se ne slaže, ali time ne doprinosi ničemu. Srbija je nesumnjivo najznačajnija i najveća država na ovim prostorima i kao što se i pokazalo u poslednjim godinama zbilja je garant stabilnosti celog regiona. BiH je tu usputna priča… I zato se Komšić i slični stalno „zaleću“ na Srbiju…
Premijerka Srbije Ana Brnabić je uoči 11. jula izjavila da neće prisustvovati komemoraciji u Potočarima jer nije pozvana. Da li ste Vi bili pozvani na komemoraciju srebreničkim žrtvama?
“Nisam bio pozvan, ali postoji tu mnogo otvorenih pitanja. Prvo, kao što sam rekao, još nije rešen slučaj pokušaja ubistva predsednika Vučića. Dok se to ne reši bilo bi deplasirano pozivati bilo kog zvaničnika Srbije. Očigledno, u Sarajevu nešto skrivaju. Policija RS je identifikovala sva lica koja su u tome učestvovala. Nalaze i sve što je otkriveno u RS preuzeli su u Sarajevu da bi dalje nastavili istrage, a suštini se desilo da su oni to samo zataškali. Uz sve poštovanje za komemoraciju žrtvama, Srebrenicu ne treba posmatrati na način na koji to žele Bošnjaci, oni imaju problem sa stalnim nametanjem te teme. Ceo problem Srebrenice je u nejednakom tretmanu žrtava. Želeći da budem objektivan i tačan tražio sam imena ljudi stradalih na prostoru Srebrenice i Bratunca tokom rata. Spisak od 3.500 ljudi nije izmišljena priča. Radi se o tome da je stradanje Bošnjaka bilo koncentrisano na nekoliko dana ili dve sedmice, a Srbi su u kontinuitetu stradali od 1992. do 1995. I dalje pozivam na formiranje međunarodne komisije, sa najvećim svetskim ekspertima, da oni utvrde šta je bilo tokom te tri godine i sad javno izjavljujem da ću stati iza mišljenja te komisije. To što su u Hagu presuđivali pojedincima je nešto drugo. Uostalom, stalno nam govore ovi sa Zapada da ne može biti opšte krivice već individualne.
Kako ocenjujete samit Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi, održan prošle sedmice u Sarajevu?
“BiH je završavala jednogodišnje predsedavanje i bili smo u obavezi da organizujemo završni skup. Tom prilikom ukazano je na otvorena pitanja, poput problema Kosova, evropskih integracija… Neke zemlje imaju probleme u vezi sa infrastrukturom, druge oko granica… Sve je bilo stavljeno na sto. Imajući u vidu da se radi o inicijativi koja postoji 23 godine, ovo je bila prilika da se razgovara o tome na najvišem mogućem nivou. Nisam baš siguran da li će biti sprovedeni zaključci sa skupa, jer sve su to pitanja koja postoje već godinama. Bio je tu i zahtev predsjednika Albanije da se prizna Kosovo, ali sam jasno rekao da BiH neće priznati Kosovo, već da mi samo možemo da prihvatimo eventualni dogovor Beograda i Prištine. Bilo je važno prisustvo Erdogana, kako bi se osnažili projekti u vezi sa izgradnjom puta Beograd-Sarajevo, od čega 150 kilometara prolazi kroz RS”.
Pročitajte OVDE kako je Emanuel Makron oduševio Srbe.
Izvor: Danas
